Cilj je bio trajno uništenje Srbije

 Prvi svetski rat je bio velika prekretnica u istoriji, i za Srbiju i za srpski narod, on je bio posebno sudbonosan i koban, što osecamo i danas, ocenio je u razgovoru za "Vesti" prof. dr Cedomir Antic, docent Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Cedomir Antic: Za izbijanje rata sa Srbijom odgovorna je Austrougarska

Kako ocenjujete politicku klimu, geostrateške interese i medunarodne odnose u Evropi uoci Prvog svetskog rata?
- Evropa je 1914. istovremeno bila na vrhuncu politickog, ekonomskog i kulturnog procvata, ali i u klimaksu medunarodne krize, suparništva blokova velikih sila i trke u naoružanju koja je do tada trajala gotovo dve decenije i nije imala presedana u ranijoj istoriji.

Svetski rat nije izbio zbog austro-ruskog suparništva na Balkanu. Austrougarska i Rusija poslednje su medu velikim silama ušle u medusobni rat, tek 6. avgusta 1914. godine, kaže Antic.

Kome je sve bilo u interesu zapocinjanje tog rata i zašto?
- Još je Fric Fišer šezdesetih godina prošlog veka dokazao, a danas takav stav podržava 90 odsto svetskih istoricara, da je rat u tom trenutku bio u interesu Nemacke i Austrougarske i da su one odlucile njegov pocetak. One su htele rat, spremale se za njega i nakon nekoliko odlaganja, one su ga i povele. Za izbijanje rata sa Srbijom odgovorna je Austrougarska, koja je prethodno u krizama oko Carinskog rata, Aneksije BiH i Balkanskih ratova, pretila ratom. U vreme tzv. julske krize 1914. iz austrougarskih dokumenata jasno proizlazi da su atentat uzeli kao povod za rat, svesni da nisu imali dokaze da Srbija stoji iza njega. Cilj im je bio zauzimanje i trajno uništenje srpske države.

Kako se uoci rata u mocnim evropskim državama gledalo na Srbiju i uopšte na Srbe na Balkanu?
- Srbija je bila videna kao parija Evrope. Ona je bila mala država, jedina uz Švajcarsku bez izlaza na more, poljoprivredna, sa izuzetno malom dijasporom, religijski i kulturno drugacija. Samo srpske zemlje, Srbija i Crna Gora, od šest nezavisnih balkanskih država nisu na prestolu imale strane dinastije. Poslednji Obrenovici predstavili su Srbiju kao operetsku malu kraljevinu poznatu po skandalima. Majski prevrat iz 1903. doneo je Srbiji zao glas legla zavera, kojim vladaju slab kralj, korumpirane stranke i tajna udruženja oficira - kraljeubica. Sliku Srbije delom je stvarala i austrougarska propaganda, delom interesi velikih sila koje, izuzev Rusije, nisu imale ni najmanji interes da balkanski narodi postanu slobodni. Delom je ta slika bila objektivna.

Kakva je bila uloga Vatikana u kreiranju atmosfere pred Prvi svetski rat?
- Vatikan je svoje interese u Evropi ostvarivao znacajnim delom preko Austrougarske koja je, prema mišljenju jednog našeg istoricara, bila vojska Svete stolice. Vatikan se u drugoj polovini 19. veka suocio sa gubitkom veceg dela Papske države i sukobima unutar Katolicke crkve. Politicki katolicizam - socijalno hrišcanstvo, bio je odgovor na ove procese, a njegovi istaknuti zagovornici bili su nadvojvoda Ferdinand i njegova supruga Sofija. Ogranicena demokratija austrijskih ustanova dovela je uoci rata na vlast u prestonici Becu upravo zagovornika radikalnih politickih ideja Katolicke crkve Karla Ligera. Vatikan je pocetkom 20. veka poceo da staje iza nacionalnih pokreta katolika, a vrhunac ce ta politika doživeti posle stvaranja Kraljevine SHS 1918.

Kakav je bio stav Svete stolice o Srbima na Balkanu i uopšte o vecinski pravoslavnim zemljama?
- Katolicka crkva je od ranije težila prelasku zapadnih krajeva Balkana u katolicanstvo. Rat iz 1914. delom je bio i verski rat. Ipak, Vatikan nikada otvoreno nije stao iza austrougarskih ciljeva. Prvi svetski rat je na Balkanu imao manje karakteristika verskog rata nego Drugi svetski rat.

 Uoci rata 1914. Kraljevina Srbija, koja je posle 1913. znacajno uvecala broj svojih gradana katolika, sklopila je sa Svetom stolicom Konkordat za koji se veruje da je bio njen veliki diplomatski uspeh. Srpski pregovarac bio je austrijski državljanin Srbin-katolik Lujo Bakotic! Inace, Sveta stolica je za vreme rata radila u korist mirovnih planova Nemacke i Austrougarske o cemu je naš poznati istoricar, akademik Dragoljub R. Živojinovic odavno napisao znacajnu knjigu - podseca Antic.

This post was made using the Auto Blogging Software from WebMagnates.org This line will not appear when posts are made after activating the software to full version.

Posted in: najnovija desavanja u Srbiji,Novosti iz Srbije,Vesti iz Srbije,vesti online,vesti Srbija