I muzika se čita

"Intermeco za citanje", slogan je pod kojim Narodna biblioteka "Vuk Karadžic" u Kragujevcu obeležava Svetski dan knjige i autorskih prava. Ovoga puta, kragujevacki biblotekari pokazali su da muzika može da se cita, i da, prema recima slavnog Servantesa, ne postoji knjiga u kojoj nešto dobro ne može da se pronade.

Savremena umetnost kroz drugacija opažanja - ritmom i melodijama mladih kragujevackih umetnika, otvorili su jednodnevnu manifestaciju posvecenu pisanoj reci.

Uz intrumente koji se, poput knjiga, nalaze na neobicnim mestima: violine koje u društvu velikana svetske književnosti prkose gravitiaciji sa tavanice, kragujevacki osnovci, ljubitelji umetnosti...

"Muzika, pored citanja, je deo stvarnosti koja nam ulepšava živote. I muzika se cita. To je do jednog slogana koji ovde upotrebljavamo. Želeli smo da spojimo te dve stvari i da pokažemo javnosti koliko imamo darovitih i talentovanih mladih ljudi", kaže direktor Narodne biblioteke "Vuk Karadžic" u Kragujevcu Mirko Demic.

U surovoj borbi sa takozvanim elektronikim izdavaštvom, štampana knjiga još uvek vodi. Izdvaca je sve više, citalaca sve manje. Ipak, pravi ljubitelji knjige ostaju verni kvalitetnim autorima i eminentnim izdavacima.

"Oni koji nisu želeli da citaju, a tu najpre mislim na srednjoškolce koji inace ne vole da citaju lektiru, oni i ne citaju knjige. Ipak, na interentu mogu da pronadu neki informaciju. Onda se nece dogoditi da dodu u biblioteku i da traže "Prokletog Aliju" Ive Andica, jer ce znati da je ipak u pitanju "Prokleta avlija", objašanjava Vesna Lecic, Narodna bibloteka "Vuk Karadžic" u Kragujevcu.

Na odgovornom i zahtevnom poslu, u ulozi bibliotekara Bora Dugic, na oduševljenje ljubitelja knjige i umetnosti.

"Sve što je napisano stavljeno je u knjige. Muzika je jedna od ljudskih delatnosti koja se može opisati, iako je ne možete recima objasniti", dodaje Bora Dugic, umetnik.

Svetski dan knjige obeležava se u svim odeljenjima i ograncima Narodne biblioteke, u cast Migela de Servantesa i godišnjice rodenja i smrti Vilijema Šekspira.

 

Read more »

Zlatna medalja za kvalitet

Hladnjaca u Dragincu kod Loznice, kapaciteta 3.000 tona, pakuje smrznuto voce za strana tržišta - Evropsku uniju, Japan i Australiju. Za maline koje se prodaju u nemackim supermarketima EDEKA, nagradena je zlatnom medaljom za kvalitet.

Od izvoza smrznutog voca Hladnjaca u Dragincu kod Loznice, zaradi 4 miliona evra godišnje. Za smrznute maline u Nemackoj dobila je zlatnu medalju za kvalitet.

Kapacitet hladnjace je 3.000 ton, a pakuje smrznuto voce za zemalje Evropske unije i u druge delove sveta poput Japana i Australije. Najbolje srpsko voce, od kojeg je najznacajnija   malina, iz hladnjace u Dragincu stiže i u nemacke supermarkete.

U hladnjaci u Dragincu trenutno radi 41 meštanin ovog i susednih sela. Oni kažu da im rad na oko 5 stepeni nije težak i da u toku jedne smene  spakuju do šest tona smrznute maline.

"Svi smo odavde iz okoline. Pored ovog posla svi živimo na selu i isto se bavimo proizvodnjom maline, kupine i jagode. Stižemo i to da uradimo, imamo gde da plasiramo", kaže Dušanka Bojic, radnica iz Ribarice.

"Za mene je veoma znacajno što ne putujem, blizu mi je znaci kuce, a i za citav ovaj kraj. Što za nas što radimo i za poljoprivredne proizvodace", dodaje Dragan Josic, radnik iz Draginca.

Malina koja se pakuje u kese od 750 grama i kutije od 300,  jedna je od devet vrsta voca koje se plasira na tržišta Francuske, Austrije, Rumunije, Izraela i drugih zemalja širom sveta. Za maline koje stižu u nemacke supermarkete dobili su zlatno prizanje za kvalitet.

"Ukupni obrt naše kompanije je 4 miliona godišnje od toga 30 posto je izvoz za Nemacku Edeku, s tim što planiramo da povecamo izvoz i da promet bude za 30 odsto veci nego što je do sada", kaže Ana Stojkovic, menadžer prodaje Lukova- Hladnjaca Draginac.

Kompanija Lukowa, u cijem sastavu je do pre 3 godine i hladnjaca Draginac uložila je u prošloj godini 400.000 evra u opremu i mašine cime je ostvaren kapacitet pakovanja voca od 5.000 tona godišnje, ali i unapredenje kvaliteta.

"Mi posedujemo IFS nivoa šest, što je naveci certifikat koji trenutno postoji u prehrambenoj industriji i zahvaljujuci tom certifikatu osvojili smo tržište da direktno možemo da prodajemo u supermarketima u EU i ostalom delu sveta", kaže Petar Radosavljevic, menadžer za kvalitet Lukova-Hladnjaca Draginac.

Na nemacko tržište srpskih malina iz Hladnjace u Dragincu plasira se vec dve godine. U narednom periodu planiraju povecanje broja zaposlenih za 50 odsto. Pored rada u hladnjaci proizvodaci iz ovog dela Zapadne Srbije moci ce lakše i bliže da predaju voce koje uzberu.

Read more »

Godišnjica boja na Čokešini

U okviru manastira Cokešina kod Spomenika junacima boja na Cokešini održana je ceremonija polaganja venaca i odavanja pocasti povodom 210. godišnjice Boja na Cokešini.

Odbor za negovanje tradicija oslobodilackih ratova Srbije  u okviru manastira Cokešina kod spomenika junacima boja na Cokešini održao ceremoniju polaganja venaca i odavanja pocasti povodom 210. godišnjice Boja na Cokešini.

Vence su položili izaslanik predsednika Republike Srbije, predstavnici Vlade i Vojske Srbije, predstavnici Grada Loznice kao i predstavnici udruženja za negovanje tradicija oslobodilackih ratova Srbije.

Posle ceremonije polaganja venaca i odavanja pocasti održan je prigodan umetnicki program.

 

Read more »

Pančevački ronilac u Meksiku

Pancevacki instruktor ronjenja, Janez Kranjc, imao je jedinstvenu priliku da boravi u Meksiku, roni u Karipskom moru i cuvenim senotama, podvodnim pecinama, i poseti piramide Maja na Jukatanu. O svemu tome priprema film, koji ce se prikazivati na festivalima.

Malo je ljudi iz naše zemlje koji su imali priliku da vide živi svet Karipskog mora. Pancevac Janez Kranjc, koji roni vec 15 godina, vratio se sa nezaboravnim uspomenama.

"Stvarno ima šta da se vidi u Karipskom moru: mnoštvo šarenih riba, kornjace, ajkule, a ja sam imao bliski susret sa jastogom dugackim cak jedan metar, što se zaista retko vida", prica Janez Kranjc, instruktor ronjenja u klubu "Svet ronjenja".

Jedinstvene u Meksiku su senote, podvodne pecine sa slatkom vodom, gde je uzbudljivo i pomalo opasno roniti.

"Ako niste ronili u senotama, kao da niste bili u Meksiku. Tamo se ne odlazi zbog živog sveta, vec zbog pecinskog nakita, fantasticnih stalaktita i stalagmita, a najlepše od svega je igra svetlosti, koja prodire spolja u pecinu", prica Kranjc.

Osim fotografisanja i snimanja podvodnog sveta, Janez Kranjc obilazio je i poluostrvo Jukatan, gde su sacuvani ostaci drevnih gradova maja, medu kojima je najpoznatiji Cicen Ica.

"Piramide su fascinantne, ali celo mesto je dosta komercijalizovano. Sve vrvi od turista, prodaje se sve i svašta, a od nedavno su zabranili penjanje na piramide, jer su se mnogi potpisivali na njima, što je narušilo njihov izgled", kaže Janez.

Kranjc je saradivao u podvodnim snimanjima igranih filmova "Vir" i "Mamula", mnogo puta nagradivan je za fotografije, a medu filmovima o ronjenju na dah, budimpeštanskom podzemlju i Maldivima, naci ce se i novi, o Meksiku.

Read more »

Padavine pokrenule klizišta

Padavine su ponovo pokrenule klizište izmedu Starog i Novog Priboja, koje zahvata oko 13 hektara zemljišta, i ugrožava naselje, put ka granicnom prelazu Uvac i prugu Beograd-Bar. Klizište se pojavilo desetak godina po izgradnji pruge, i do danas nije sanirano. Na to je ovih dana upozoren i Republicki štab za vanredne situacije.

Zbog obilnih padavina ponovo je aktivirano klizište izmedu Starog i Novog Priboja. Klizište je aktivno još od pocetka gradnje pruge Beograd-Bar, medutim uprkos inspekcijskom rešenju o njegovoj sanaciji, do sada ništa nije uradeno.

Da je potporni zid davno "odslužio" svoje, potvrduju rascepi u betonu, koji se pod pritiskom i nagnuo nad put. Ovih dana, kretanje tla izazvalo je i pucanje cevi gradske vodovodne mreže, pa voda kao da izvire iz asfalta.

Stakleni reperi su popucali, i to je još jedan znak da je klizište proradilo. Za stanovnike kuca nad njim, sve je vec, doslovno, nocna mora, a nisu bezbedniji ni oni koji prolaze putem.

U lokalnoj samoupravi ocekuju da Železnice Srbije, u cijoj je nadležnosti ovaj pojas oko pruge, nešto hitno preduzmu, jer pribojska opština u ovom slucaju nema ingerencije, a o ovom problemu su obaveštene sve nadležne institucije.

Prošle godine Geološki zavod Srbije je uradio elaborat o ovom klizištu uz zakljucak da se hitno prikupi sva dokumentacija za izradu projekta sanacije klizišta, jer je pitanje koliko ce još potporni zid izdržati.

Prema analizama strucnjaka, rec je o dubokom klilzištu, cija je sanacija izuzetno skupa, komplikovana i dugotrajna. Verovatno je i to razlog što se ni na tender za sanaciju potpornog zida koji su raspisale Železnice Srbije niko nije javio.

Klizište ugrožava i prugu cijom je izgradnjom aktivirano. Doprinela mu je i nelegalna izgradnja, jer je deo kuca nad njim izgraden bez dozvole, tu je i državni put, pa je ovo posao u koji se mora ukljuciti  više minstarstava i javnih preduzeca.

Kako god bilo, kažu meštani, samo neka bude što pre.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552

View the original article here

Read more »

Proizvođači duvana izgubili spor sa "Filip Morisom"

Proizvodaci duvana koji su pre 14 godina potpisali ugovore o saradnji sa niškom Fabrikom duvana, protesnim okupljanjem u Nišu izrazili su nezadovljstvo zbog odluke Apelacionog suda u tom gradu, da kompaniji "Filip Moris", koja je kupila duvansku industriju, pojedini proizvodaci isplate milionsku odštetu za dobijenu opremu.

Podsecamo da je oko 500 proizvodaca tužilo nekadašnju Duvansku zbog, kako navode, lošeg semena duvana, a potom su usledile i kontratužbe novog vlasnika, americke kompanije Filip Moris.

Posle decenije provedene na sudu, Zoran Markovic iz Batušinca, po presudi Apelacionog suda Kompaniji "Filip Moris" morace da plati cetiri miliona dinara odštete, zbog mehanizacije  koju je dobio, a koju nije isplatio u sirovom duvanu. Zbog desetogodišnjeg ugovora sa nekadašnjem duvanskom, kuca i plac su mu, kao tvrdi pod hipotekom, a ima i dva žiranta.

Zbog lošeg semena, ocekivani rod krupnolisne virdžinije je propao, pa oprema, tvrde proizvodaci od 2005. godine i nije korišcena.

Da je seme imalo virozu, potvrdili su strucnjaci, a zbog ugovora, vecina njiva na kojima se nekada proizvodio duvan ostala je neobradena. Sezonski radnici su ostali bez posla, a proizvodaci bez planirane zarade.

Zbog višegodišnjeg sudskog spora, pojedini ugovori sa proizvodacima duvana, kako Sud navodi, istekli su pre dve godine, iako proizvodaci podsecaju da ih je Kompanija jednostrano raskinula pre devet godina.

Read more »

PRIMPREDAJA DUŽNOSTI: Zorana Mihajlović preuzela resor od Ilića

PRIMPREDAJA DUŽNOSTI: Zorana Mihajlović preuzela resor od Ilića

Predao je dužnost Mihajlovićevoj nakon što je postavljen za ministra bez portfelja zaduženog za vanredne situacije

BEOGRAD - Novoimenovani ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastukture i potpredsednik Vlade Zorana Mihajlović preuzela je danas u Vladi Srbije, dužnosti od dosadašnjeg ministra građevinarstva i urbanizma Velimira Ilića.

Ilić je predao dužnost Mihajlovićevoj nakon što je postavljen za ministra bez portfelja zaduženog za vanredne situacije, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima.

Mihajlović i Antić obavili primopredaju dužnosti

Primopredaja dužnosti između dosadašnjeg ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorane Mihajlović i dosadašnjeg ministra saobraćaja Aleksandra Antića izvršena je danas u Vladi Srbije.

Kako se navodi u saopštenju Vladine kancelarije za saradnju sa medijima, u novoj vladi Mihajlović će obavljati dužnost potpredsednik Vlade i ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dok će Antić preuzeti resore rudarstva i energetike.

Read more »

Премијер Вучић: Србија неће одустати од пријатељства са Русијом

Нови председник Владе Републике Србије Александар Вучић је у свом излагању у парламенту исцрпно објаснио са којих позиција ће деловати његов кабинет, а с обзиром да су у дужем експозеу убедљиво доминирала економска питања, отуда је јасно да ће управо развој српске привреде представљати његову основну бригу.

Такође, објашњавајући спољнополитичке смернице нове владе, премијер Вучић је између осталог дословно изјавио да „Србија никада неће моћи да одустане од пријатељства са Руском Федерацијом, а то не би било ни морално“.

Говорећи детаљно о свим сегментима економије, нови премијер је рекао да Србија под његовим вођством жели да унапређује економску сарадњу са Русијом и другим земљама, а као пример за то је поменуо потпуну реализацију пројеката реконструкције железничког коридора 10 из руског кредита, а такође је пред српском јавношћу у телевизијском преносу казао да је за гасовод Јужни ток планирано близу 2 милијарде евра. А када је реч о Европској унији, премијер Александар Вучић је крајње искрено признао да она „није идеална заједница, јер и Европска унија има мана и проблема“, али је истовремено, уз мишљење да тренутно не постоји боље удружење држава, изразио уверење да би Србија, због потребе да се модернизује, до краја ове деценије могла да постане чланица Уније.

Међутим, упркос искрености и доброј намери српског премијера, велико је питање да ли иста таква искреност и добра намера постоје и са стране Брисела, с обзиром да је по старој изреци – за љубав потребно двоје. Наиме, ако се узму у обзир изјаве високих европских званичника, онда би се могло закључити да тамо баш и не чекају Србију широм раширених руку, при чему је довољно поменути само последњу изјаву која сведочи о томе. Дакле, истог дана када је у Београду полагао заклетву нови кабинет, објављена је изјава Мартина Шулца, садашњег председника Европског парламента и озбиљног кандидата за новог председника Европске комисије, у којој је он оценио да „Европска унија не може да се проширује бескрајно на нове чланице, јер прво мора да се преобрази и преустроји“.

Штавише, Шулц је још изјавио и то да је широко прихваћен став у многим круговима Европске уније, да Србија у неком виду мора признати независност Косова када дође на праг чланства у Унији, што само још више појачава утисак да бриселске бирократе не деле оптимизам по питању брзог уласка Србије у ту организацију, поготово ако се има у виду да је нови српски премијер у експозеу врло децидирано изјавио да неће бити признања Косова. И напослетку, у обраћању бројним грађанима са бине на степеништу Скупштине Србије после свечане седнице, премијер Вучић је упозорио „да ће се притисци на Србију настављати на разне начине“. Наравно, чим је то рекао, одмах је у ваздуху остало да лебди питање – ко је то до сада притискао Србију и ко ће је и даље у будућности притискати?

Међутим, и без помињања о коме се ради, искуство током дугог низа последњих година нам говори да су притисци на Србију долазили искључиво са Запада, па је то уједно и логичан одговор, али чини се да постоји решење и за то искушење, с обзиром да је новоизабрани премијер Србије закључио да „Србија данас може имати свој став поводом важних међународних питања“, јер како је рекао – „имамо поносан народ који ће умети да штити свој интерес“. А ако је судити по узвицима одобравања која су уследила из масе окупљених људи, онда је очигледно био у праву.
опширније: http://serbian.ruvr.ru/2014_04_28/Premijer-Vuchic-Srbija-nece-odustati-od-prijateljstva-sa-Rusijom-6690/

опширније: http://serbian.ruvr.ru/2014_04_28/Premijer-Vuchic-Srbija-nece-odustati-od-prijateljstva-sa-Rusijom-6690/

Read more »

Srbija, zemlja odlazećih : Poslednji dim iz odžaka

U selo pored njih navraćaju penzioneri koji žive po Vranju, Nišu, Beogradu... Dođu ponekad i oni koji su svoju sreću potražili u inostranstvu. Svi dođu i odu.

Penzioner Boža Pavlović živi u Beogradu, a dolazi redovno u svoje selo da obiđe grobove predaka i kuću koji nije zapostavio već obnovio. Kada je bio dete, selo je imalo 82 kuće i više od 400 stanovnika. Sredinom 50-tih godina prošlog veka bilo je 75 učenika u školi. Po troje je sedelo u klupi. 

Ćerim agin posed - Zaseok Ćerimovci je dobila ima po Ćerim-agi, turskom vlastelinu, koji je držao čitav taj kraj. Povlačenjem Turaka, 1878. godine, mahalu naseljuju lokalno stanovnici. Zaseok je gotovo sakriven u šumi. Bez žitelja je. Kuće su sve propale i urušene - kaže 69-godišnji Vukadin Petković, rodom iz tog zaseoka koji živi kod sina u selu Ristovac.

- Izumiranje sela počinje početkom 60-ih godina prošlog veka i otvaranjem velikih fabrika, Simpa, Pamučnog kombinata... Posebno je bila potrebna ženska radna snaga za Pamučni kombinat, kasniji Jumko. Krenulo je agitovanje, dolazili su u selo vojnim džipovima. Na džipu bi se stajala neka lepa devojka u radničkom odelu s maramom na glavi, a govorio bi neko iz opštine. "Drugarice i devojke, vaša budućnost je u gradu, zaposlenje, stan, udaja, lep život, vi ste ravnoprvane i nećemo dozvoliti da vas iko više iskorišćava i da budete mašine za rađanje." Potom bi pokazao na radnicu koja se šepurila na džipu i povikao da će tako izgledati buduće radnice - priča Boža.

Usledio je, ističe Boža, masovan odlazak devojka iz sela.

- Selo nije imalo puta, struje, vode, kanalizacije, ma ništa! Živelo se kao u 19. veku. Zato su momci morali da kreću put Vranja, a od 70-ih godina u inostranstvo, najviše u Nemačku. Mnogi su otišli put Beograda. Kako su roditelji umirali, oni se više nisu pojavljivali. Treća generacija, deca onih koji su otišli početkom 60-ih godina, ne dolaze i ne žele da čuju da su iz Čestelina - priča Boža.

Braća Jovica i Đokica nisu hteli da odu.

- Ostali smo sa roditeljima, nikad nismo bili gladni, ovde ima pašnjaka, pa može da se čuva stoka, koliko za porodicu. Nismo se oženili i ostadosmo sami. Nekad se dolazilo u selo, pa nismo osećali toliku samoću, danas je mnogo teže. Zimi, ako padne sneg, nema izlaska iz kuće, a kamoli negde da se ode. Tada, da nije vojske, ne bismo imali lekove. Kad nam je umro otac 2012. godine, sneg je bio od dva do pet metara dubok. Jedva smo ga preneli do groblja, koje je u blizini, da ga sahranimo. Da nisu došli rodbina i poznanici ne bismo uspeli, morali bismo da ga sahranimo u dvorištu. Ako su kiše, od blata ćemo se podaviti, opet sedimo unutra u sobi i zurimo u plafon - ističe Đokica.

Dole žive, gore rade Prvi susret sa civilizacijom je zaseok Dobroševo, koja je na najnižoj koti, negde na 850 metara nadmorske visine. Jedna je od najstarijih naseobina na tim prostorima. Ime je dobilo po osnivaču Dobrošu, koji je sa svojom mnogobrojnom familijom živeo zadružnim životom baveći se uglavnom stočarstvom. Danas Dobroševo ima svoj specifičan tok života. Kuće se otključavaju ujutru, a uveče zaključavaju. Najviše obrađene zemlje je u toj mahali. Zelene se uredno ograđene livade, kukuruzišta, bašte sa krompirom koji ovde odlično uspeva. Stanovnici Dobroševa su u Vranju, Sobini, Bunuševcu. Dole žive, gore obrađuju imanja.

Njihove komšije, starine Stanko Mladenović i Julka Pavlović ne žele da odu iz sela, iako ih deca iz Vranja zovu da pređu kod njih da žive.

- Grad je za nas gotova smrt. Mnogo smo ostareli, ne možemo više ništa da radimo, hoćemo svoje poslednje dane ovde da provedemo. Deca nas obilaze i donose hleba i lekove. Drugo nam ne treba - kažu Boško i Julka.

Selo će izumreti, svi se slažu. Ono je paradigma srpske propasti.

- Dok smo živi, videće se dim iz odžaka, kad umremo, samo povremeno, ako neko od mlađih dođe da obiđe grobove svojih predaka. Ali, bojim se da vremenom niko neće dolaziti, da će sve urasti u travu i stopiti se s prirodom - kaže Đokica.

Mahala Bojkovci, pored škole, zjapi zapušteno. Nakon smrti starine Trajka i njegove supruge je pusta. Ono što bode oči je škola, dugačka zgrada u kojoj se ulazi na kamenim stepenicama. Bez prozora, vrata, napukla čeka da vreme dovrši svoj posao.

Šest od ukupno 106 sela u okolini Vranja imaju manje od 10 stanovnika. Sela Čestelin, Korbul, Gornja Otulja i Gumerište imaju po pet stanovnika, Donje Punoševce ima sedam i Margance osam, ukupno 35 stanovnika, starijih od 50 godina, pokazao je poslednji popis. Ta sela su na popisu 2002. godine imala 114 stanovnika - 75 više nego sada, a na popisu 1991. čak 206 stanovnika. Na području grada Vranja je broj stanovnika između dva popisa smanjen za 4.446 duša.

Read more »

Na optužnici i kandidat za Nobela?

Kosovo je teškom mukom donelo odluku o formiranju specijalnog suda za ratne zločine koji su počinili bivši pripadnici OVK. Tu odluku su svi akteri u Prištini, osim albanskih političara pozdravili, a naučni savetnik u Institutu društvenih nauka Dušan Janjić podseća da veliki broj uticajnih ljudi treba da bude procesuiran.

Od oko 200 slučajeva osumnjičenih za ratne zločine, u kojima su uključeni borci i komandanti OVK danas su mnogi od njih političari, a neki se posle OVK bave organizovanim kriminalom. Kako kaže, od tog broja predviđenog za procesuiranje "samo deset se odnosi na Srbe, a svi ostali se tiču Albanaca".

- Informacija da postoje i Srbi čija se umešanost istražuje procurila je u medije još u septembru, a sada je sve to aktuelno zbog suda koji se neće baviti samo slučajevima iz istrage na osnovu izveštaja Dika Martija, već i drugim zločinima. Očekujem da će se suditi i za ubistva novinara, vojnika, policajaca - kaže Janjić.

Ipak, suđenje u slučajevima gde su direktno uključeni čelnici stranaka koje su na vlasti na Kosovu neće biti lako.

- Biće velika borba i veliki otpori. Uostalom, to je i u Beogradu slučaj, na primer s Miškovićem, gde je Vučić samo zagrebao, a nije smeo da nastavi. To su procesi koji će trajati dugo - kaže Janjić.

Poslednjih dana se dosta spekulisalo ko će se naći na optuženičkoj kupi. Spominje se 130 osoba, među njima sam vrh Tačijeve stranke PDK, ali i ultradesnog Samoopredeljenja. U Martijevom izveštaju Hašim Tači je označen kao šef grupe odgovorne za krijumčarenje oružja, droge i ljudskih organa u istočnoj Evropi. U međuvremenu se, uz Ivicu Dačića, pominje kao kandidat za Nobelovu nagradu za mir.

Izgleda da vladajuće prištinske strukture već znaju kome visi optužnica nad glavom. Zanimljivo je da je Tačijeva partija na sednici parlamenta, gde je usvojena odluka o osnivanju suda, tražila da se usvoji i zakon kojim će optuženima obezbediti finansijsku pomoć iz budžeta. 

Read more »

Владимир Путин: „Развој Арктика национални приоритет“

Владимир Путин: „Развој Арктика национални приоритет“

Развијати, чувати и бранити Арктик – такве је задатке дао руски председник Владимир Путин ове недеље током редовне седнице Савета безбедности. Према речима шефа државе, развој арктичких региона Русије остаје један од главних националних приоритета за наредне године.

Освајање руског Арктика је комплексни задатак. Он обухвата научна истраживања, формирање система навигације у акваторији арктичких мора, као и обнављање инфраструктуре војних објеката. Управо учвршћење одбрамбене моћи Русије на арктичком правцу председник Русије је истакао као приоритет.

- Потребно је учвршћивати војну инфраструктуру. Између осталог, реч је о формирању у нашем делу Арктика јединственог система базирања бродова и подморница нове генерације. И даље ћемо улагати у Арктик знатна средства, решавати задатке, повезане с социјално-економским развојем арктичких региона, учвршћивати безбедност. То траже наши национални интереси.
Поред објеката ратне морнарице Русије, у Арктику ће бити обновљена инфраструктура копненог и противваздушног дела руске армије, сматра главни уредник часописа „Арсенал Отаџбине“ Виктор Мураховски.

- Тамо се ствара систем монитринга ситуације у Арктику, којим руководе војна лица. Он предвиђа и ваздушна средства, и радарска – копнена и на бродовима. Осим тога, ствара се систем базирања на острвима арктичких мора, на обали, могу се стварати и базе на леду, што су недавно демонстрирале наше ваздушно-десантне снаге.
Између главних циљева освајања Арктика Владимир Путин је поменуо развој Северног морског пута. Према речима руског председника, већ је идуће године неопходно повећати робни промет те морске магистрале на 4 милиона тона. Према мишлењу доктора политичких наука Владимира Штоља, то могу да обезбеде трансконтинентални превози.

- Стручњацима су познати одређени прорачуни. Цена коштања превоза Северним морским путем је двоструко јефтинија и много бржа него преко Суецког канала. То је учинковито. Где постоји економска вајда, учествоваће разлити партнери независно од неких санкција, које покушавају данас да примене према Русији.
Ради ефикасне реализације постављених задатака Владимир Путин је предложио формирање јединственог центра одговорности за реализацију арктичке политике, који би, према речима руског председника, морао да постане „не незграпни бирократски орган, већ еластична структура, која ради оперативно“, која је способна да координира делатност министарства и ресора, као и региона и бизниса. Као варијанту шеф државе је предложио структуру, сличну по свом статусу државној комисији широких пуномоћја. Осим тога, руски председник је дао налог влади да обезбеди пуновредно финансирање државног програма за социјално-економски развој руске арктичке зоне почев од 2017. године.

Павел Силајев,

Read more »

RADNO VREME ZA PRAZNIK: Samoposluge zatvorene samo 1. maja

BEOGRAD - Ugostiteljski, zanatski i trgovinski objekti će za vreme prvomajskih praznika raditi po izmenjenom radnom vremenu. Dežurni prodajni objekti, pretežno prehrambeni,u sredu, 30. aprila, moraju da rade najmanje od 9 do 18 sati, dok 1. maja mogu biti zatvoreni. Dežurni prodajni objekti moraju da rade 2. maja, najmanje od 9 do 12 sati, navodi se u saopštenju.

Benzinske stanice na državnim putevima I i II reda i opštinskim putevima na teritoriji grada Beograda rade od 00 do 24 sata, a ostale benzinske stanice u gradu najmanje od 6 do 20 sati.Prodajni objekti koji rade u vreme državnih i drugih praznika dužni su da raspored, početak i završetak radnog vremena istaknu na vidnom mestu objekta, najmanje tri dana pre dana državnog i drugog praznika.

Svi trgovinski i zanatski objekti u dane prvomajskih praznika mogu biti otvoreni i mogu raditi duže od radnog vremena navedenog u ovom saopštenju, prenosi Beoinfo.

Za vreme prvomajskih praznika (1. i 2. maja), ugostiteljski objekti za pružanje usluga ishrane i pića koji se nalaze u stambenim zgradama, ponedeljkom, utorkom, sredom, četvrtkom i nedeljom mogu raditi najduže do 24 sata i emitovati muziku ili priređivati muzički program najduže do 23 sata, a petkom i subotom mogu raditi najduže do jedan sat i emitovati muziku ili priređivati muzički program najduže do 24 sata.

Ugostiteljski objekti za smeštaj moraju da rade od 00 do 24 sata. Ostali ugostiteljski objekti za pružanje usluga ishrane i pića koji se ne nalaze u stambenim zgradama mogu raditi u okviru maksimalno utvrđenog radnog vremena – od 00 do 24 sata.

Read more »

PREMIJER VUČIĆ: Reforme počinju! Poslanici, ješćete, spavaćete i umivaćete se u Skupštini!

Predsednik Vlade Srbije rekao je da slede velika reforma ekonomije, razvoj privatnog sektora i konsolidcija budžeta Srbije

BEOGRAD - I lopatu i čekić i olovku u ruke.
Mandatar za sastav srpske vlade Aleksandar Vučić poručio je juče u četvoročasovnom ekspozeu da je vreme da od Srbije prestanemo samo da tražimo i uzimamo, nego da joj damo sve što možemo. Vučić je kao tri najvažnija zadatka Vlade naveo reformu ekonomije, razvoj privatnog sektora i konsolidaciju budžeta.

Odgovornost

- Tresem se kao prut jer odgovornost koju osećam ne mogu da poredim ni sa čim - rekao je Vučić obraćajući se narodnim poslanici na sednici na kojoj se birala nova vlada Srbije.

Vučić je naglasio da ova vlada želi rezultate, a ne vlast i moć i da je sad potrebno „uzeti i lopatu i čekić i olovku u ruke“. Dodao je i da ne bi stajao pred poslanicima da nije uveren u to da su ciljevi vlade dostižni.

Budući premijer govorio je i o tome da će prioritet vlade biti obrazovanje, o reformi zdravstva i sudstva, o penzijama i platama, slobodi govora, ali i o prodaji „Telekoma“, o putevima i „Beogradu na vodi“, kao i o neophodnoj promeni mentaliteta. Izložio je više konkretnih datuma i ciljeva, a budućim ministrima poručio je da će njihovi rezultati biti mereni na svakih šest meseci.
- Od svake predložene mere zavisiće životi naše dece - rekao je Vučić i naglasio da se prilikom sastavljanja Vlade rukovodio isključivo državnim, a ne partijskim interesima.

Obećao je da će delovati odgovorno i pošteno, da će se boriti protiv lopovluka i organizovanog kriminala i da neće lagati narod. Podsetio je da je previše političara prodavalo bajke javnosti i trošilo ono što suštinski nismo imali.
- Prvi put Srbijom vladaju oni koje je narod izabrao, a ne tajkuni, i tako će biti ubuduće - poručio je Vučić.
Vučić je izjavio da nova vlada ima tri osnovna zadatka za oporavak ekonomije.

Paket zakona

- Da bismo privukli investicije, prvi korak biće reforma načina na koji naša ekonomija funkcioniše donošenjem opsežnog paketa zakona - rekao je Vučić. To će, kazao je on, biti novi temeljni zakoni, koji će u Srbiji stvoriti pozitivno okruženje, pomoći da se uništi korupcija, reformisati način poslovanja i privući nove investicije. Drugi zadatak biće razvoj privatnog sektora davanjem podsticaja malim i srednjim preduzećima kako bi se zaposlilo što više ljudi, ali i smanjenjem zaposlenih u javnom sektoru. Treći korak biće, kako je dodao, konsolidacija budžeta smanjenjem troškova i povećanjem prihoda.
- Tako će biti više novca da ga ulažemo u radna mesta, u podizanje životnog standarda, obrazovanje, zdravstvo, kulturu, nauku i infrastrukturu - naglasio je Vučić.

Slede rezultati

Vučić je izjavio da na čelu buduće vlade ne želi vlast, već rezultate i da Srbija postane snažna zemlja na koju će svi biti ponosni. 
- Srbija je važnija od svakog od nas, od svih naših političkih stranaka - rekao je Vučić i dodao da niko ne sme da pokaže bahatost jer predstoje teške reforme.

Vučić je najavio i donošenje novog zakona o socijalnoj zaštiti, koji će imati univerzalni karakter i koji će uključivati sve mere i programe zaštite ranjivih i ugroženih kategorija stanovništva - starih, izbeglica, bivših zatvorenika, samohranih roditelja, dece, mladih...
Budući premijer Aleksandar Vučić najavio je formiranje jedinice za implementaciju projekata pri Vladi Srbije, koja će nadgledati sprovođenje u praksu odluka Vlade i zakona koji budu bili doneti. Vučić je rekao da će ova jedinica odgovarati ministru finansija i njemu kao premijeru.

ŠTA PREDVIĐA VUČIĆEV EKSPOZE


Jasna poruka poslanicima
JEŠĆETE, SPAVATI I UMIVATI SE U SKUPŠTINI

Među Vučićevim merama su donošenje „najopsežnijeg i najmodernijeg“ paketa reformskih zakona, koji će tokom prve nedelje biti u skupštinskoj raspravi.
- Zamolio sam Maju Gojković da do 15. jula taj prvi deo ekonomskog paketa bude usvojen - preneo je Vučić i poslanicima poručio:
- Zamolio bih vas da zasedate dan i noć i vikendima kako bismo pokazali narodu da smo ozbiljni. Ješćete, spavati i umivati se u ovoj Skupštini, ali do 15. jula reformski zakoni će biti usvojeni.


Poruka javnom sektoru
IMATE PLATE, PA KUPITE AUTOMOBILE

Vučić je najavio i smanjenje plata u javnom sektoru za 10 odsto i ukidanje solidarnog poreza. Najavio je i profesionalizaciju u javnim preduzećima, te privatizaciju većine kompanija u državnom vlasništvu. Smanjenje troškova za službena vozila, reprezentacije, dnevnice i smanjenje podsticaja za sportske klubove takođe su mere nove vlade. Deficit bi do kraja 2017. godine trebalo da bude na nivou od tri do četiri odsto.
- Imate plate, pa kupite sebi automobile - poručio je juče Vučić. 


Poruka ministrima
SVI MOŽETE BITI SMENJENI, KONTROLA NA ŠEST MESECI

Budući premijer najavio je da će se šest meseci analizirati učinak ministara u njegovom kabinetu.
- Neće biti velike buke zbog rekonstrukcije - rekao je Vučić i upozorio da će ministri koji ne zadovolje biti smenjeni. On je ponovio da ministarstva neće biti feudi, niti će dozvoliti da ministri, kako se to ranije događalo, od svojih resora naprave „sopstveno kraljevstvo“, što nikom ne odgovara.


Privatizacija
PRODAĆEMO „TELEKOM“ I EPS

Vučić je najavio da će biti privatizovan „Telekom“ u prvih 100 dana Vlade, kao i da bi u EPS do kraja sledeće godine mogao da uđe manjinski partner. Kad su u pitanju „Železnice Srbije“, deo preduzeća koji se bavi prevozom robe treba privatizovati, ali će prevoz putnika ostati u državnom vlasništvu. Vučić je kazao da već postoje strani partneri koji su zainteresovani da kupe licencu za organizovanje igara na sreću, a od prodaje licence „Lutrije Vojvodine“ inkasirao bi se dobitak od 100 miliona evra. Najavio je da hitno treba izvršiti restrukturiranje „Srbijagasa“, promeniti regulatorni okviri kako bi se izvršila privatizacija RTB „Bora“ i njegova cena prilikom prodaje povećala. Do sredine godine treba da počne i privatizacija „Dunav osiguranja“, kao i rešavanje problema banaka u državnom vlasništvu. Vučić je najavio i završetak restrukturiranja 153 društvena preduzeća, kao i razrešenje situacije u „Železari Smederevo“ i u kompaniji „Simpo“.


Sport
SMANJENJE PODSTICAJA SPORTSKIM KLUBOVIMA

Govoreći o sportu, ponovio je da će sportski klubovi biti privatizovani i dodao da će država pomoći kompanijama koje žele da ulažu u sport i kulturu.
- Oni koji hoće da ulažu u sport ili kulturu, moći će to da rade s najmanjim ili bez ikakvih poreskih opterećenja, ali će to država strogo kontrolisati jer smo bili svedoci brojnih zloupotreba - kazao je Vučić.


Do kraja godine
BOLJE ZDRAVSTVO I PRAVOSUĐE

Vučić je izjavio da u periodu od 2014. do 2017. godine treba da budu sprovedene strukturalne reforme u pravosuđu, zdravstvu, obrazovanju i državnoj i lokalnoj samoupravi. Vučić je naveo da će do kraja godine biti gotov zakonski okvir koji će omogućiti novi i efikasni pravosudni sistem. On je kazao da zdravstvo košta slično kao u državama regiona, ali da je usluga loša, zbog čega ga je neophodno unaprediti i modernizovati. Obrazovanje će, kako je rekao, biti na prvom mestu nove vlade, uz ocenu da je „odgovornost za obrazovanje na svima“.


Kultura
OBNOVIĆEMO NARODNI MUZEJ

.: Nova vlada će insistirati i na brizi o kulturnom nasleđu, jeziku i pismu - rekao je Vučić i obećao je da će nova vlada završiti rekonstrukciju Narodnog muzeja na Trgu republike u Beogradu.
- Obećavam da ćemo obnoviti Narodni muzej jer me je stid što naša decu nisu imala prilike da ga vide - rekao je Vučić i dodao da čak ni mnogi poslanici ne znaju gde se čuva „Miroslavljevo jevanđelje“.


Za četiri godine
PUT OD BEOGRADA DO CRNE GORE

Vučić očekuje da će za četiri godine biti završen auto-put od Beograda do Crne Gore.
- Uveren sam da ćemo kroz koncesione ugovore taj auto-put u potpunosti izgraditi - rekao je Vučić i naglasio da se na deonici auto-puta ka Crnoj Gori, koji u Srbiji zovu i Koridor 11, trenutno gradi deonica od 12,5 kilometara između Uba i Lajkovca sredstvima iz budžeta Srbije, a kompanija azerbejdžanske kompanija „Azvirt“ radi oko 40 kilometara između Ljiga i Preljine, za šta je novac obezbeđen iz azerbejdžanskog kredita od 308 miliona evra. Kineska kompanija „Šandong hajspid“ gradi deonice od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga dužine 50,2 kilometra, ukupne vrednosti oko 330 miliona dolara.


O infrastrukturi
PUT BEOGRAD-BOLJARE DO KRAJA GODINE

Realizacija prioritetnih infrastrukturnih projekata takođe je najavljena kao jedan od najvažnijih ciljeva.
- Suština je da ne možemo ništa da gradimo kreditima zbog visine javnog duga. Insistiraćemo i očekujemo dobre vesti na koncesionarskim ugovorima - kazao je Vučić i najavio da će u naredne četiri godine kroz koncesiju biti završena deonica auto-puta Beograda-Boljare u dužini od 270 kilometara.


Važan projekat
„BEOGRAD NA VODI“ DIŽE INDUSTRIJU

Kad je reč o projektu „Beograd na vodi“, koji, prema Vučićevim rečima, treba da podigne celu industriju Srbije, biće formirano zajedničko preduzeće države i Grada Beograda. Budući premijer istakao je i da do 17. juna 2015. treba završiti proces digitalizacije signala i da će nova vlada insistirati na unapređenju elektronskog poslovanja, kao i na uvođenju sistema elektronskog plaćanja pej-pal. 


Mogućnosti za ulaganje
ZA ENERGETIKU 8,5 MILIJARDI EVRA

Srbija ima mogućnosti da se u oblasti energetike uloži 8,5 milijardi evra do 2020. godine, izjavio je novi premijer. 
- Strateški cilj Srbije jeste da podigne stepen energetske bezbednosti iskorišćenjem raspoloživih resursa, obnovljivih i neobnovljivih izvora energije. Potraživanje EPS za utrošenu električnu energiju je 1,1 milijarda evra, „Srbijagasa“ 600 miliona evra, a 57 toplana, koliko ih ima u Srbiji, potražuju 200 miliona evra - rekao je Vučić i najavio da će nova vlada doneti niz zakona i podzakonskih akata u energetici, koji će biti usklađeni sa standardima i procesima Evropske unije.


Do kraja leta medijski zakoni
IMAĆEMO SLOBODNE MEDIJE

Do kraja leta biće donet set tri medijska zakona, a njihov osnovni cilj su slobodni i nezavisni mediji, rekao je budući premijer. Država mora da se povuče iz vlasništva u medijima, a RTS i RTV će funkcionisati kao javni servisi u razvijenim evropskim zemljama. Vučić je naglasio da nova vlada neće dovoditi u pitanje započete istrage o ubistvima novinara.
- Počeli smo da privodimo izvršioce ubistva Slavka Ćuruvije, ali moramo raditi i na rešavanju ubistva svih drugih novinara - istakao je Vučić.

Jača ekonomija
VEĆE PLATE KRAJEM 2016.

Kao najvažniji zadatak Vučić je najavio reorganizaciju javnih finansija i reformu javnog sektora, u kojem bi plate trebalo da budu veće krajem 2016. Predviđeno je smanjenje partijskog kadra, potpuna profesionalizacija u upravljanju javnim preduzećima, završetak restrukturiranja preduzeća, a sve sa ciljem da se razvija privatni sektor.

Rešenje
KRAJ PROBLEMA 2017.

Vlada će ekonomske probleme rešavati u tri faze. Prva i druga faza trajaće do sredine, odnosno do kraja ove godine, dok će treća faza trajati do 2017, najavio je mandatar. Prva faza će se odnositi na snažnu fiskalnu konsolidaciju sa ciljem obezbeđenja održivosti javnih finansija i ona će, prema Vučićevim rečima, trajati do sredine ove godine. Druga faza će se odnositi na rešavanje problema opšte finansijske nediscipline i kreiranje okvira za stvaranje pravičnosti u sistemu plata, a treća faza će trajati od 2015. do 2017. i odnosiće se na zaustavljanje rasta javnog duga, najavio je mandatar.

ANKETA - Šta očekujete od nove vlade? Građani Srbije komentarišu za Kurir kako vide kabinet Aleksandra Vučića

MILORAD MASLOVARIĆ (77), PENZIONER, S. PALANKA

Očekujem da nova vlada spase Srbiju, da narod počne da živi normalno i da konačno izađemo iz krize. Svi smo željni boljitka.

VOJISLAV ĐORĐEVIĆ (82), PENZIONER, CRNA TRAVA

Od nove vlade očekujem da nas izvuče. Vučić treba da počne da čisti od glave, a ne od repa. Tek kad se sve očisti, može da nam bude bolje. U njega se svi uzdamo.

SANJA ŽIVKOVIĆ (37), PRAVNI TEHNIČAR, NIŠ

Samo Vučić može da podigne Srbiju na noge. Zbog njega smo danas ovde, on je lider ove zemlje i zahvaljujući njemu će nam biti bolje. Vučiću verujemo.

KSENIJA JANKOVIĆ (35), EKONOMISTA, NIŠ

Došla sam da podržim Vučića i novu vladu. Zahvaljujući njemu, narodu se probudila nada. Verujem u bolju budućnost i zato sam danas ovde.

MARKO SIMIĆ (35), MAŠ. TEHNIČAR, NOVI BEOGRAD

Demokrate nisu znale da se bore za svoju zemlju, slušale su strane sile. Vučić je pravi čovek za Srbiju. Očekujem da nova vlada popravi stanje u našoj zemlji.

NIKOLA DINIĆ (32), INŽENJER, PARAĆIN

Očekujem da se i u našem gradu Paraćinu konačno nešto dobro desi. Da se poboljšanje oseti i u manjim gradovima širom Srbije. Nova vlada mora da misli na sve.

NEMANJA SAJEVIĆ (21), STUDENT, NOVI SAD

Danas je veliki dan za celu Srbiju! Od sada pa nadalje sve naše nade će se ostvariti. Ono što smo očekivali još od 2000. godine sada će početi da se ostvaruje.

NIKOLA MAKSIMOVIĆ (21), STUDENT, OBRENOVAC

Nadam se da će nam svima biti bolje. Cela Srbija to željno iščekuje, a sada je krajnje vreme da se nade ostvare.

Read more »

Policijski inspektor: Iskorenićemo nestručnost iz naših službi obezbeđenja

Ne postoji nijedan zakonski osnov da neko koristi rotaciju ukoliko nije u posebnom režimu obezbeđenja stručnih službi, policije i vojske

Prvi korak pri bilo kakvom obliku suzbijanja i iskorenjivanja nestručnosti u službama obezbeđenja predstavljale bi izmene zakonskih propisa.
- Donošenjem precizno definisanih propisa koji regulišu nadležnost i obaveze jedinice za obezbeđenje, kao i sankcionisanje propusta, predstavlja prvi i osnovni korak ka uspostavljanju moderne i efikasne službe obezbeđenja - poručuje u intervjuu za Kurir Milan Milović, glavni policijski inspektor u Upravi za obezbeđenje i doskorašnji načelnik unutrašnje kontrole u Upravi carina i specijalni savetnik za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Na pitanje koji su uslovi potrebni da se stvori moderna efikasna jedinica za obezbeđenje, jedan od najboljih poznavalaca tematike obezbeđenja kaže:
- Pre svega, donošenjem ovih normativnih akata dolazi se do pomaka u jačanju, modernizaciji, kvalitetnijoj organizaciji i nadogradnji celokupnog sistema bezbednosti. Takođe, praćenjem, analizom i procenom kretanja bezbednosnih pretnji u našem okruženju dolazi se do zaključka da zakonski propisi moraju pratiti trend kretanja bezbednosnih pretnji u svetu.

Kako komentarišete izjavu Aleksandra Vučića da će se smanjiti broj vozila sa svetlosno-zvučnom signalizacijom (rotacijom)?
- Premijer Vučić je kao državnik koji se nalazi na čelu borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala pokazao visok nivo bezbednosne kulture kad je naložio da se ispita da li je neophodan toliki broj vozila, kao i zloupotrebe vezane za korišćenje službenih automobila opremljenih rotacijama. 
To što je neko vozilo u vlasništvu nekog ministarstva vlade ne znači i ne može po zakonu automatski da ima i obeležja kao da je vozilo pod pratnjom. Nema zakonskog osnova za to da neko ima i koristi rotaciju ukoliko nije u posebnom režimu obezbeđenja stručnih službi, policije i vojske. Toliki broj vozila pod rotacijom otežava rad službi obezbeđenja što delimično može narušiti i funkcionisanje sistema bezbednosti u zemlji.

O čemu je zapravo reč, otkud toliki broj rotacija?
Vozači mahom samoinicijativno stavljaju dodatnu svetlosno-zvučnu signalizaciju i na taj način „postaju“ deo sistema obezbeđenja, a u suštini narušavaju funkcionisanje sistema obezbeđenja jer s njima mahom ne postoji koordinacija sa službama obezbeđenja, a pitanje je i kako oni koriste tu signalizaciju, čija je upotreba zakonom regulisana.

Slažete li se sa izjavom direktora policije Milorada Veljovića da je bilo bezbednosnih propusta u obezbeđenju vozila predsednika Tomislava Nikolića, zbog čega je naložio istragu?
Smatram da je direktor policije postupio apsolutno u skladu sa zakonom i u interesu zaštite bezbednosti predsednika kad je naredio da se ispitaju okolnosti u vezi sa saobraćajnom nezgodom sa blindiranim automobilom predsednika. Da li je bilo propusta, pokazaće istraga.

Kakva je budućnost terorističkih i kriminalnih organizacija i koje vrste atentata postoje?

- Terorističke organizacije konstantno prate razvoj naučno-tehnoloških dostignuća iz sfere napada na određeni objekat, ličnost, poseduju vojnu stručnu osposobljenost i organizovanost. Dosta ulažu u obuku ljudstva u rukovanju najsavremenijim naoružanjem i opremom. Karakteriše ih visoka konspirativnost u razmeni informacija, što ukazuje na visok stepen obaveštajne i kontraobaveštajne stručne osposobljenosti, kao i na unutrašnju organizovanost. Ono što je zabrinjavajuće jeste da se polako brišu granice između organizovanog kriminala i terorizma.

Njihova sve bolja povezanost rezultira razmenom informacija, kupoprodajom nelegalnog oružja, prodajom narkotika, trgovinom belim robljem, činjenjem uzajamnih usluga... Zajedničko za ove dve organizacije jeste to što nijedna ne može da funkcioniše bez novca. Sve češće do njega dolaze povezivanjem s kriminalnim grupama, koje ga stiču na nelegalan način, te tako dolazi do njihove saradnje. S druge strane, mnoge kriminalne bande stiču i političke ambicije, pa u cilju njihovog ostvarenja posežu i za najradikalnijim, politički motivisanim nasiljem.

Šta je osnovni zadatak obezbeđenja?
- Osnovni cilj i namena službi obezbeđenja je preventivni rad, tj. preduzimanje svih preventivnih mera i radnji da bi se eventualni rizik i opasnost po bezbednost državnika izbegli, a ukoliko dođe do nastupanja rizika i opasnosti, zadatak je zaštititi štićeno lice i što pre skloniti državnika sa mesta ugrožavanja na unapred utvrđeno bezbedno mesto.

Stupanjem na dužnost državnik kao predstavnik jedne od najviših državnih institucija dobija i poseban režim obezbeđenja i dužan je da se ponaša u skladu sa uputstvima službi obezbeđenja. Pripadnici obezbeđenja preduzimaju mere i radnje na obezbeđenju njegovog radnog mesta, rezidencije, automobila, restorana u kojem će jesti, aviona kojim će leteti, trasu kretanja kojom će proći... Sve ovo zahteva preduzimanje posebnih mera i radnji od strane službi obezbeđenja, što iziskuje izuzetno visok nivo stručne osposobljenosti i profesionalizma.

Koje su najmodernije i najefikasnije službe obezbeđenja u svetu i koji su uslovi potrebni da se stvori efikasna jedinica za obezbeđenje?

- Najmodernije i najefikasnije službe obezbeđenja u svetu imaju Izrael, SAD i Engleska. Zajedničko za sve navedene službe je da ih odlikuje izuzetno visoka stručna osposobljenost i izuzetno visok nivo profesionalnosti. Sve službe rade sinhronizovano s kontraobaveštajnim službama jer samo apsolutna sinhronizovana saradnja neposrednog obezbeđenja i kontraobaveštajnih službi može pružiti adekvatnu zaštitu nekom državniku, a upravo nepostojanje sinhronizacije između ovih službi može biti fatalno po bezbednost štićenog lica - državnika.

ČINJENICE
Najčešći napadi u vozilima

- Atentat predstavlja pojedinačni akt nasilja terorista, odnosno ubistvo visokih političkih zvaničnika jedne zemlje radi njene destabilizacije i narušavanja ustavom utvrđenog poretka.
- Cilj terorista izvršenjem atentata jeste pokušaj zaustavljanja vođenja jedne politike, izazivanje haosa, osećaja nesigurnosti građana, otežan rad i funkcionisanje državnih institucija, kao i celog državnog aparata.
- U više od 80 odsto slučajeva štićeno lice se napada na trasi kretanja, odnosno u automobilima.
n U periodu od 1970. do 1990. godine na meti atentatora našla su se čak 63 šefa država i vlada.
- U sistemu bezbednosti najznačajnije mesto zauzimaju jedinice posebno namenjene za obezbeđenje predstavnika najviših državnih institucija.

Ozbiljne posledice
ATENTAT KAO UVOD U SPECIJALNI RAT

Kakve su prednosti sprečenog, a kakve su posledice izvršenog atentata po jednu zemlju?
- Sprečavanje izvršenja atentata na državnika pokazuje visoku stručnost, obučenost, spremnost i visoku profesionalnost sistema bezbednosti jedne zemlje na zaštiti predstavnika državnih institucija u zemlji. Takođe, pokazuje spremnost celokupnog državnog aparata da zaštiti i obezbedi nesmetano funkcionisanje svojih državnih institucija.Atentat može poslužiti kao uvod u druge oblike neprijateljskog ispoljavanja subverzivnih delatnosti, specijalnog rata, puča, zavere.

Read more »

PUKOVNIK TRIFUN KOPRIVICA: Kobre su štitile i Rokfelera i Čaušeskua!

Pripadnici najstarije protivterorističke jedinice na Balkanu o svojih 36 godina postojanja. Odeljenje od 12 najsposobnijih u JNA, preteča današnjih „Kobri“, odabrana je 1978. između pola miliona vojnika. Morali da čuju šapat na sedam metara

Posao specijalaca antiterorista u ogromnom broju zemalja sveta je dosadan. Sastoji se od svakodnevnih osmočasovnih treninga i veliko je pitanje da li ćeš ikada u akciju. Mi smo imali „profesionalnu sreću“ da nam nije bilo dosadno - ovako o poslu specijalaca priča penzionisani pukovnik Trifun Koprivica, prvi komandir prve antiterorističke jedinice na Balkanu. Oformljena je u JNA aprila 1978. godine, od 12 „odabranih“. Jedinica je 1985. prerasla u vod, zatim u odred, a danas je to Bataljon Vojne policije za specijalne namene - „Kobre“.

Udruženje bivših pripadnika jedinice nalazi se na brodu „Kurjaci sa ušća“ na Savskom keju u Beogradu. Prošle nedelje obeleželi su godišnjicu formiranja. Od prvih dvanaest došlo ih je šest.

O kakvom se „odabiru kadra“ radilo kada je početkom 1978. stiglo naređenje u Generalštab da se pronađu najsposobniji vojnici kako bi parirali narastajućem ustaškom terorizmu, priseća se Trifun Koprivica. Kao i svi, dobrovoljno se prijavio. Prošao je i test „da razgovetno čuje šapat na sedam metara“, što je uz pucanje, trčanje, borenje i, naravno, društveno-političku podobnost, bilo uslov da staneš u stroj. Koprivica je izabran za komandira.

- Mi smo bili pioniri. Do tada u JNA nikakve specijalne opreme nije bilo. Testirali smo sve, od šlemova do pancira i pušaka, na lutkama i na sebi. Počela je nabavka američkih pištolja „ingram“, „škorpiona“, kaciga sa vizirom, pancira sa trostrukom zaštitom...

„Dužili“ su i - železničarsku uniformu, pa šumarsku i pilotsku, ali i radničke kombinezone, jer se vežbalo na vozovima, prugama, u šumarskim kućicama...

Prvi „specijalci“na prostoru SFRJ bili Trifun Koprivica, Dragan Manojlović, Mirko Šobot, Momčilo Milosavljević, Razvigor Virijević, Miro Krajišnik, Radovan Petrović, Stanojko Stefanović, Braco Babić, Vladimir Jovanović, Zoran Milošević i Ramadan Hurić.

Na vojnim poligonima su od 1978. do 1980. širom zemlje uvežbavali pucanje van propisanih parametara, talačke situacije u vozilima, avionima, pucanje ih helikoptera, skokove iz helikoptera na zemlju sa sedam metara visine... Tada je postavljen standard - udarno dejstvo grupe u akciji traje između tri i pet sekundi. Ako se probije to vreme, vežba kreće iz početka, pa koliko puta bude potrebno...

Fanatizam jedinice Koprivica ilustrije događajem sa vežbe 12. decembra 1979. na aerodromu u Nišu kada se njihov helikopter sa sedam ljudi srušio na pistu sa visine od 30 metara. Svi su preživeli i, kao da se ništa nije desilo, od zapanjenog komandanta aerodroma zatražili novu letelicu da nastave vežbu. Vojni vrh je 1980. procenio da su dovoljno vešti da ih „pokažu“ javnosti, pa su u jesen te godine pred kamerama i građanima izveli vežbu oslobađanje talaca iz stana na četvrtom spratu uskakanjem sa osmog.

Osamdesete su, prema sećanju „specijalaca“, bile zlatne godine. Tada je, recimo, Nenad Stekić, rekorder u skoku udalj, jedinog konkurenta imao u podoficiru Braci Babiću, koji je u čizmama skakao 6,5 metara. Podoficir Zjajo Murić tada se na sedam metara dug konopac peo za 3,9 sekundi, što je i sada armijski rekord.

U odabiru ljudi za jedinicu kao standard ušlo je pravilo da svi moraju da se slože da li dobrovoljac ispunjava uslove.

- Princip upotrebe specijalaca je bio i ostao da na zadatak idu dva, tri ili pet ljudi, a da drugi za to niti znaju niti smeju da pitaju - objašnjava Trifun.

Velizar Ranković, sekretar udruženja „Kobri“, veli da je kroz jedinicu do sada prošlo nekoliko stotina ljudi. Danas mnogi rade privatno u obezbeđenju javnih ličnosti. Kako kaže Ranković, inače bivši načelnik Štaba, u vreme poplave otmica privrednika početkom prošle decenije, samo Bogoljuba Karića niko nije smeo da dira jer su ga čuvale - bivše „Kobre“. Izvedena je „proba“ - pokušana je otmica Karićevog automobila ispred „Aeroinžinjeringa“. Uz uperen pištolj u potiljak, pratiocu je naređeno da preda auto, ali je ovaj oteo oružje razbojniku. Kada je drugi skočio u pomoć razoružanom kolegi, i on je „spakovan“.

- Jedinica je korišćena i preventivno, kada bi se samo čulo za pretnju, ali smo čuvali i Dejvida Rokfelera, i Čaušeskua, sve naše ministre odbrane...

Krajem osamdesetih jedinica je maskirana u delegate bila prisutna na poslednjoj Sednici CK SKJ, kada su Slovenci otišli.

- Špegeljeve saradnike Đuru Dečaka, Josipa Kovača, Franju Kovača, Vladu Šabarića i Belobrka trebalo je da privedemo 1990, znali smo šta rade, ali nismo dobili odobrenje od državnog vrha, pa smo smo ih uhapsili tek krajem januara 1991. - priča Ramo Hurić.

Prema Hurićevom sećanju, akcija je protekla bez problema. Izvela su je samo četiri čoveka, tokom noći, u Virovitici, koja je toliko ključala ustaštvom da niko nije ni primetio da im - nema lidera. Pohapšene su ugledali tek na u večernjem TV dnevniku.

Od 1995. odred specijalaca prelazi u Gardijsku brigadu i dobija ime „Kobre“.

Od kada je jedinica osnovana imali su jednog poginulog,dva teško ranjena i 12 lakše.

Veliku svetsku proveru imali su 2000. godine u Švajcarskoj na situacionom takmičenju sa specijalcima iz celog sveta. Bili su najbolji.

-Današnja ekipa je još bolja - tvrdi komandir Koprivica. - Oni da bi ušli u jedinicu moraju da „prođu“ sve naše rezultate, a još rade i na kompjuterima, sa kamerama,specijalnim telefonima... Iako smo otišli iz jedinice, i dalje smo tamo. Naši naslednici nas nisu zaboravili.

Read more »

PUNOM PAROM: Od stranaca u Srbiju stiže milijardu evra!

Uspešno Rezultati parlamentarnih izbora predstavljaju povoljan ambijent za sprovođenje strukturnih reformi. Nove investicije ići će najviše u energetiku i prerađivačku industriju

BEOGRAD - Strana ulaganja zavise od reformskih zakona.
U Narodnoj banci Srbije ističu da „rezultati parlamentarnih izbora u svakom slučaju obezbeđuju političku stabilnost barem u naredne četiri godine, što predstavlja povoljan ambijent za sprovođenje strukturnih reformi i konsolidovanje javnih finansija“. Ukoliko nova vlada brzo donese reformske zakone o stečaju i privatizaciji, to će biti pozitivan signal stranim investitorima da ulažu u Srbiju, smatraju ekonomski stručnjaci.

Od Vlade Srbije zavisi

- To će, uz očekivani aranžman s MMF i progres u procesu pridruživanja EU, u znatnoj meri doprineti stvaranju povoljnih uslova za dolazak stranih investitora. To podrazumeva spremnost nove vlade da se s reformskim potezima i merama u pravcu konsolidovanja javnih finansija ne okleva - kažu u NBS i dodaju da u ovoj godini očekuju priliv stranih direktnih investicija od oko jedne milijarde evra, koji će pre svega ići u energetski sektor i prerađivačku industriju.
- Stabilnost buduće vlade, uz dosledno sprovođenje strukturnih reformi, svakako bi moglo doprineti i većem prilivu stranih direktnih investicija - ističu u NBS.

Ekonomista Saša Đogović smatra da će na investicionu klimu uticati prvi potezi buduće vlade u vezi s usvajanjem paketa reformskih zakona.
- Očekuje se da će to ići brže jer će vlada biti efikasnija i tako će i investitori posmatrati njen rad - kaže Đogović i nastavlja: 

Rešavanje problema

- Do kraja juna ili do polovine jula očekuje se da će biti usvojeni zakoni o privatizaciji i stečaju, što je bio uslov Svetske banke za odobravanje 250 miliona dolara za tranzicioni fond iz kojeg će se davati otpremnine radnicima koji će ostati bez posla pri rešavanju problema u preduzećima u restrukturiranju.

Read more »