Jedna od najvecih misterija SFRJ i Titove vladavine jeste slucaj Rankovic kad je navodno Tito bio prisluškivan, afera kojoj je Mladenovic bio svedok.
- Prica o Rankovicevom prisluškivanju Tita je izmišljena. Mogu vam ispricati šta smo moji drugovi i ja iz oficirskog bataljona licno doživeli. Bio sam 1966. godine na Brionima tokom plenuma kao obezbedenje. Kada smo videli šta se dešava, uhvatili smo se za glavu. Rankovic je Titu bio desna ruka, glavni za njegovo obezbedenje. Kada se Tito vencao sa Jovankom, 1952. godine, Aleksandar Rankovic je bio Titov kum. Sve do 1966. bio je šef svih policijskih i tajnih službi. Tito i Rankovic su bili tako bliski da su tenis iskljucivo igrali u dublu, uvek njih dvojica na jednoj strani. To je mnogima smetalo, prvo Edvardu Kardelju i Vladimiru Bakaricu, koji su još 1955. godine na sastanku Politbiroa Saveza komunista Jugoslavije predložili decentralizaciju države. Medutim, ostali su u manjini i shvatili da im je glavna prepreka da uticu na Tita upravo Rankovic. Svi ovi politicari po republikama hteli su da budu hrvatski Tito, srpski Tito, slovenacki Tito - prepricava Mladenovic dogadaje koji su prethodili smeni drugog coveka SFRJ.
- Drago Mikelic sa Raba, koji je bio od 1943. godine u pratecoj ceti i uz Tita do njegove smrti, ispricao mi je da je bio dežuran kada je Ivan Stevo Krajacic iz Zagreba 1966. godine pozvao Tita i rekao kako ima važnu vest. Krajacic je poslao Božu Rašetu, Srbina iz Like i svog glavnog coveka za tehniku u hrvatskoj Državnoj bezbednosti, da prenese poruku. Kada je Rašeta stigao u Titovu rezidenciju u Užickoj, dežuran je bio kapetan Kosta Jelicic iz Bosanskog Petrovca koji mi je ispricao šta se dalje dešavalo. Kada je Rašeta odveden do Titovih radnih prostorija u Užickoj, Kosta se vratio u prizemlje. Pošto je Rašeta izašao sa sastanka, Kosta se popeo na sprat do Titovih prostorija i video da su otvorena vrata Titove i Jovankine spavace sobe. Primetio je da je ispod kreveta mikrofon bez žica i odmah je otišao do Tita da ga izvesti. On je sa Jovankom došao do sobe i rekao: "Jao, zaista me prisluškuju."
- Odmah je o tome izvešteno najviše partijsko rukovodstvo, koje je bez ikakvog ispitivanja kao glavnog krivca oznacilo Rankovica. Zakazan je sastanak na Brionima. Tamo sam bio i ja sa svojim cetom. Na Brionima su mi Rankovicev pratilac kapetan Rajko, zaboravio sam mu prezime, i vozac Marjan Kljajic iz specijalne auto-cete, rekli da im je tokom puta autom od Beograda do Fežane Rankovic rekao da prvi put ide na plenum, a da ne zna o cemu se radi. Kada je došao u hotel Neptun, tek tada je saznao da je on predmet plenuma.
- Rankovic je uklonjen, a onda je odluceno da se ispitaju optužbe o prisluškivanju i pregleda Titova rezidencija na Dedinju. Cvijo Kerkez iz Bosanskog Petrovca je bio nacelnik posebne veze u Gardi. On mi je ispricao kako ga je pozvao pukovnik Vinko Valter, nacelnih vojne bezbednosti pri Titovom kabinetu. Rekao mu je da ode u Užicku, jer je došla komisija koja ispituje rezidenciju kako bi našli prislušne uredaje. Tamo je zatekao druge clanove komisije, Rašetu iz Hrvatske, istog onog posle cije posete je naden mikrofon u Titovoj sobi, još jednog iz hrvatske bezbednosti i jednog iz savezne bezbednosti. Pregledali su rezidenciju od prizemlja do krova, prostoriju do prostorije i ništa od prisluškivaca nisu našli. Na kraju ih je Cvijo pitao: "Pa je l ozvuceno?", a oni odgovore da nije. Ispostavilo se da nikakvi prislušni aparati ne postoje.
Od 1949. godine Mladenovic je bio fotograf Tita i Garde. Pratio ga je na gotovo svim putovanjima po Jugoslaviji.
- Moj posao je bio i da kada Tito ima zvanicni prijem gde dolaze fotoreporteri, ja budem sa njima s fotoaparatom. Bio sam naravno naoružan, nosio sam pištolj, bokser, sve što treba. Dobio bih spisak onih koji smeju da budu oko Tita i uvek bih bio iza fotoreportera kako bi mogao da ih nadgledam. Kada dobijem znak, govorio sam im da idu. Godinama sam cuvao Tita na Brionima i mogu vam reci da je bio vrlo neposredan. Za nas oficire koji smo ga cuvali mnogo je ucinio. Nabavio nam je i letnje uniforme, naredio da se izgradi adekvatan smeštaj na Brionima, jer je tamo pakleno vruce.
- Kerkez je potom zatražio da se odmah napravi zapisnik u dva primerka. Jedan je uzeo on, a drugi su zadržali ostali clanovi komisije. Odmah je otišao i predao izveštaj Mirku Milutinovicu, tadašnjem Titovom šefu kabineta. Svaki dan su ujutru dva oficira iz oficirskog bataljona slali poštu iz vojnog kabineta avionom Titu na Brione. Istog dana su odneli izjavu da rezidencija nije prisluškivana. Kada je Tito to procitao, imao lakši srcani udar na Brionima jer je shvatio da je sve izmišljeno da bi uklonili Rankovica. Danima je odbijao bilo koga da primi u posetu, ni sa kim nije razgovarao, a u šetnju je išao samo sa Jovankom. Ona mi je posle pricala kako je bio nervozan zbog toga.
- Uprkos odomacenom mišljenju u javnosti, kontakti Tita i Rankovica posle toga nisu prekinuti. Kada je Tito 22. decembra 1979. godine u Karadordevu govorio vojnoj delegaciji, dotakao se i Rankovica. Nikada krace nije govorio. Tada je rekao kako su se on i drug Marko, što je Rankovicevo ime još iz ilegalne borbe, culi nekoliko puta otkad je smenjen. "Drug Marko je isti kakav je bio ranije. Nikakve probleme nije pravio. Ja sam drugu Marku predlagao da se ukljuci u privredni razvoj zemlje, a on mi kaže da nece zbog clanova Centralnog komiteta Srbije i Srba iz ostalih republika", rekao je tada Tito. Razlog je jednostavan. Jedino su Slovenci skoro svi bili na Rankovicevoj strani tokom Brionskog plenuma i nisu glasali za smenu. Smenili su ga Srbi iz Srbije, BiH, Hrvatske, svi su glasali protiv Rankovica, dok su i Makedonci i Crnogorci bili protiv. Sve su izmislili Kardelj i Bakaric i celu aferu podmetnuli preko Krajacica, servirali to Titu i on bez provere u sve poverovao. Tako se pocelo rasturanje Jugoslavije.
U vreme održavanja Brionskog plenuma u Beogradu se odigravala druga vrsta drame. Komandant oficirskog bataljona Simeon Simo Sabljic, osoba najodgovornija za Titovu sigurnost, ostao je u Beogradu, dok su dve cete bataljona obezbedivale plenum.
- Sabljic mi je posle ispricao da ga je pozvala straža iz rezidencije u Užickoj i obavestila da je grupa oficira vojne bezbednosti nasilno ušla na kapiju 15 i rasporedila se oko Titove rezidencije na dužnost. Sabljic je ljutito naredio komandantu Gardijske brigade Marku Rapu da ide u Užicku i pohapsi ove oficire vojne bezbednosti. Kako se vratio u svoju kancelariju, zovu ga i kažu da ga hitno zove general Ivan Miskovic Mrki, nacelnik KOS-a, da dode u njegov kabinet u Kneza Miloša. Tamo ga je Miškovic odmah sacekao na nož, vicuci: "Kako ti smeš da hapsiš moje oficire i pretiš. Oni moje naredenje izvršavaju." Njega je verovatno Rapo o svemu obavestio. I Simo kaže: "Druže generale, nemate pravo da se petljate u moje poslove, onog casa cim dodem na Dedinje obavesticu o svemu druga predsednika." Pretpostavili smo da su na silu upali u Titovu rezidenciju dok je Tito na Brionima, pošto je prica o prisluškivanju izmišljena.
Potpukovnik Mladenovic dogovorio se proleca 1983. godine sa Rankovicem da sa pukovnikom Dimitrijem Brajuškovicem iz Vojno-istorijskog instituta obavi seriju razgovora sa njim, kako bi rasvetlili sporne dogadaje iz prošlosti.
- Dogovor je bio da razgovaramo na jesen kada se Rankovic sa suprugom Savkom vrati iz Dubrovnika. Medutim, u avgustu je u Dubrovniku umro. Da nije bilo Slovenca Bojana Polaka, predsednika Saveza boraca Jugoslavije, Rankovic bi bio sahranjen bez znanja javnosti. Tek na Polakovu intervenciju obaveštena je javnost, organizovano prebacivanje tela avionom, gde je poslednji oproštaj bio u Domu armije. Na dan sahrane nikada više nije bilo ljudi na ulicama Beograda.
00:23
Dejan
