Vlast pere ruke od izdaje

 Takozvani briselski sporazum kojim se reguliše normalizacija odnosa izmedu Beograda i Prištine bio je tema javne rasprave u Ustavnom sudu Srbije. Sud je sazvao raspravu kako bi se cula mišljenja o tome da li je USS uopšte nadležan da ocenjuje ustavnost i zakonitost sporazuma.

Ivica Dacic i Hašim Taci posle potpisivanja sporazuma

Profesori prava i ugledni pravni strucnjaci koji su pozvani da u svojstvu veštaka daju ocenu, nedvosmisleno su ukazali ne samo da je Ustavni sud nadležan, vec da je i dužan da se o tome izjasni u cilju odbrane ustavnog poretka Republike Srbije, kao i odbrane casti profesije.

Profesor ustavnog prava u penziji Ratko Markovic ocenio je da je sporazum opšti pravni akt s neposrednim pravnim dejstvom i da svojom sadržinom odstupa od Ustava Srbije.

- Suprotan je Ustavu u cetiri odredbe, a to su formiranje Zajednice srpskih opština, postojanje jedinstvene Kosovske policije na teritoriji pokrajine, podvodenje pod jedinstven pravni sistem Kosova celokupne sudske vlasti i organizovanje lokalnih izbora u skladu sa zakonom Kosova. Citavo zamešateljstvo oko toga koja je priroda ovog sporazuma proistekla je iz namere da se izbegne giljotina Ustavnog suda - ocenio je profesor Markovic.  Aleksandar Martinovic: USS nema šta da raspravlja

Naime, oni koji osporavaju pravnu prirodu sporazuma i tvrde da je rec o politickom aktu, to cine samo da Ustavni sud ne bi bio nadležan da ga ocenjuje. Politicki akt je slobodan akt pojedinaca u državnoj vlasti, koji nije izložen oceni ustavnosti, i zato umesto pravnih ima samo politicke posledice za aktere.

Markovic je rekao i da za analizu ne bi bilo potrebno vrhunsko pravno znanje da se nije "umešala politika sa klopkama". Stoga se citavo tumacenje svodi na sagledavanje suštine pravnih pitanja koja se ovde postavljaju.

Naprednjak Aleksandar Martinovic, takode doktor prava, izneo je brojne zamerke USS što je uopšte sazvao javnu raspravu. Po njemu ne zna se koji akt se osporava i ko su ucesnici u postupku.
- Sporazum nije zakljucen sa privremenim institucijama u Prištini, niti sa nekakvom vladom samozvane države Kosovo, vec je to sporazum premijera Ivice Dacica i visoke predstavnice Ketrin Ešton - zakljucio je Martinovic.
Prema njegovom mišljenju nije rec o zakonu, ni o ratifikovanom medunarodnom ugovoru da bi se USS uopšte o njemu izjašnjavao. Nadležnost USS moguca je tek kada se donese ustavni zakon koji bi proistekao iz sporazuma.

Na ove primedbe predsednica suda Vesna Ilic Prelic je rekla da pozvani ucesnici nisu strane u postupku vec da su pozvani da iznesu svoja mišljenja, a da Ivica Dacic, koji je potpisnik sporazuma, taj dokument sigurno nije potpisao u svojstvu gradanina vec kao tadašnji predsednik Vlade Srbije.

Na drugoj strani, pocev od ministra pravde Nikole Selakovica, preko sekretara Republickog sekretarijata za zakonodavstvo Dejana Ðurdevica i predsednika Skupštinskog odbora za ustavna pitanja Aleksandra Martinovica, koji su kao predstavnici vlasti tvrdili da Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje ustavnost i zakonitost sporazuma iz Brisela, jer je rec o politickom aktu, a ne pravnom. Oni su zakljucili da sporazum nije deo ustavno-pravnog sistema Srbije.

Da predstavnicima države nedostaju pravni argumenti, videlo se i po tome što se ministar Selakovic na kraju svog izlaganja pozvao na politicku važnost osporenog sporazuma.

- Mišljenja sam da Ustav treba da bude tumacen u politickom kontekstu, jer mi ne možemo jednostrano da regulišemo suštinsku autonomiju Kosova i Metohije, vec to mora da proistekne iz dijaloga Vlade Republike Srbije i privremenih institucija na Kosovu i Metohiji. Politicki kontekst tumacenja Ustava je izuzetno važan. Republika Srbija bila bi u potpuno bezizlaznoj situaciji, ukoliko bi Ustavni sud preuzeo nadležnost Vlade - rekao je Selakovic, isticuci da u ovom trenutku "Srbija vodi politiku egzistencijalne dijalektike".

On je odbacio tvrdnje pravnika da je vlast ucinila sve da prikrije ratifikaciju sporazuma i to kroz famoznu odluku Skupštine Srbije od svega 25 reci u kojoj se konstatuje da se prihvata izveštaj Vlade Republike Srbije o prihvatanju sporazuma iz Brisela. 

Akademik Kosta Cavoški, koji je zastupao stranu koja je osporila ustavnost sporazuma, ironicno je nazvao "dovitljivcima" one koji su savetovali bivšeg premijera Ivicu Dacica, potpisnika sporazuma.

Cavoški je zamerio US što niko od pravnih strucnjaka koji su pozvani na javnu raspravu nisu dobili faksimil sporazuma u originalnoj engleskoj verziji. Kao primer da se država na sve moguce nacine trudi da prikrije sadržinu osporenog dokumenta, Cavoški je naveo i to što tekst sporazuma nije objavljen na zvanicnim sajtovima Vlade Srbije.
- On nije dostavljen, jer ga Vlada ne samo nije na valjan nacin objavila, vec ga je i uporno krila. A mi smo došli do njega uvidom u jedan prištinski sajt. Kljucni razlog je neustavnost tog sporazuma kojim je država Srbija pristala na zatiranje postojanja svojih institucija na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije i naterala svoje državljane da budu deo državno-pravnog sistema samoproglašene države kosovskih Albanaca - rekao je Cavoški.

Da je teško bilo doci do originalnog teksta, potvrdio je i sudija izvestilac USS Milan Stanic, koji je rekao da je sud imao problem da pribavi original dokumenta.

- Sugerisali su mu da se sam tekst sporazuma nigde ne pojavi u originalnoj verziji. Tako da ga nema ni u odluci Vlade, ni u odluci Skupštine. Kriju ga kao zmija noge zbog dalekosežnih posledica koje proizvodi. I zbog toga da bi se tretirao kao politicki akt, a ne ugovor dva medunarodna subjekta, a sve sa ciljem da bi se prejudicirala odluka Ustavnog suda i on proglasio nenadležnim - rekao je Cavoški.

On je ocenio da je nesporno rec o pravnom politickom aktu opšteg dejstva, pa samim tim podleže oceni ustavnosti. Cavoški je izneo tvrdnju da je sporazum akt medunarodnog karaktera.

- Cak i ako bi sud procenio da je rec o pojedinacnom pravnom aktu, onda bi morao da proglasi ništavnim sve pojedinacne odluke proistekle iz briselskog sporazuma. To podrazumeva povracaj u predašnje stanje, odnosno da sve srpske sudije koje su dobile otkaz budu vracene na svoje funkcije u okviru pravnog sistema Republike Srbije, da gradani koji sada moraju da vade licne karte i isprave u skladu sa zakonom samozvane države Kosovo imaju pravo na licne karte i vozacke dozvole Republike Srbije. Da li, gospodo sudije, imate petlju da to kažete i donesete takvu odluku - upitao je clanove US Srbije Kosta Cavoški.

Na te opaske predsednica USS Vesna Ilic Prelic je rekla da su sudije "dovoljno strucne" i da im "ne treba poduka" uvaženog akademika.

Cavoški smatra da je cak suvišno postavljati pitanje da li je rec o medunarodnom aktu, što se vidi i iz potpisa. Naime, briselski sporazum potpisan je na dva odvojena lista i na jednom se nalazi potpis predsednika Vlade Republike Srbije Ivice Dacica i visoke predstavnice za EU Ketrin Ešton, dok na drugom listu pored Eštonove stoji potpis Hašima Tacija, kosovskog premijera.  Advokat vlasti: Nikola Selakovic

Prema profesoru Ratku Markovicu, suština teksta sporazuma sadržana je "u odricanju Srbije od svih funkcija državne vlasti na teritoriji AP KiM u korist samoproglašene Republike Kosovo, i time u precutnom prihvatanju jednostrane secesije te pokrajine".

- Da bi zamaglili ovu suštinu, pribegli su mnogim lukavštinama. Da ne bi izgledalo da pregovaraju dva ravnopravna partnera koji imaju jednako svojstvo države, pregovori u Briselu se nazivaju po imenima glavnih gradova pregovaraca. Zatim, da bi se prikrilo formalno svojstvo Hašima Tacija govori se o dijalogu "sa privremenim institucijama samouprave u Prištini", a da bi se sakrila sadržina sporazuma, on se prihvata zakljuckom Vlade i postaje njegov sastavni deo, ali se taj zakljucak ne objavljuje. Takode, Narodna skupština prihvata izveštaj Vlade s maratonskim naslovom sracunatim na to da se sam tekst izveštaja Vlade ne objavljuje u Službenom glasniku RS. Ne treba biti jednak pravni lisac pa razumeti smisao ove akrobatike, a to je da sporazum izbegne Ustavnu sudsku kontrolu - rekao je profesor Ratko Markovic.

Inace, Markovic je bio profesor Ustavnog prava i ministru Selakovicu, koji je podsetio da je profesor bio potpredsednik Vlade i ucesnik u pregovorima u Rambujeu, iz kog je kasnije proistekao Kumanovski sporazum, a kojim je prakticno država Srbija morala da se povuce sa KiM.

Pošto je završena trocasovna javna rasprava ministar Selakovic izjavio je da ce Vlada RS poštovati odluku US, kakva god bila. On je, medutim, zamerio što niko od pravnih strucnjaka nije uzeo u obzir Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN kojom se izmedu ostalog predvida, kako kaže, postojanje kosovske policije i sudskog sistema, vec su svoje obrazlaganje zasnovali na cisto teorijsko-pravnickom tumacenju briselskog sporazuma.

Na opaske novinara da su se svi pravnici strucnjaci koji su govorili saglasili da se je rec o opštem pravnom aktu medunarodnog karaktera i da je US svakako nadležan da ocenjuje njegovu ustavnost i zakonitost, Selakovic je rekao da nisu svi takvog mišljenja. Ministar tvrdi da ima i strucnjaka koji su drugacijeg stava, samo što se nisu pojavili u sudu, vec ce svoj izveštaj dostaviti u US.

Kako "Vesti" saznaju, u US kažu da je nejasno otkud ministar Selakovic zna kakav ce stav imati neimenovani strucnjaci s obzirom na to da niko ne može da nastupa u svojstvu veštaka, a da ga nije pozvao Ustavni sud. Pri tom, oni koji nisu bili u prilici da dodu na javnu raspravu izveštaj dostavljaju samo sudu, a ne predstavnicima strana koje imaju suprotno mišljenje. Inace, od pozvanih veštaka nisu se pojavila samo tri pravnika.

This post was made using the Auto Blogging Software from WebMagnates.org This line will not appear when posts are made after activating the software to full version.

Posted in: najnovija desavanja u Srbiji,Vesti iz Srbije,vesti online,vesti Srbija