U srpskoj skupštini mesta i za dijasporu?

 Tesno za poslanike iz inostranstva: Skupština Srbije

Skupštini Srbije vec je stigao predlog Lige socijaldemokrata Vojvodine, prema kojem bi Srbija umesto jedne imala pet izbornih jedinica, a poslednju sa sedištem u Beogradu i cetiri poslanika birali bi državljani Srbije bez prebivališta u prethodne cetiri jedinice i gradani sa boravištem u inostranstvu.

Drugaciji predlog nudi Socijaldemokratska stranka, ciji poslanik i predsednik skupštinskog odbora za dijasporu Janko Veselinovic naglašava neophodnost ucešca srpskog rasejanja u parlamentu.

On za "Vesti" objašnjava i da su moguca dva modela prisutnosti naših ljudi koji žive u inostranstvu u parlamentu, kao vrhovnoj zakonodavnoj vlasti.

- Naš predlog koncepta je da Srbi u dijaspori i regionu imaju svog predstavnika u Skupštini Srbije, koji bi ucestvovao u raspravama o njihovom položaju i svim drugim pitanjima koja ih se ticu - kaže Veselinovic za "Vesti". On podseca da slican model postoji u Madarskoj, gde predstavnici manjina imaju svog portparola u parlamentu.

Veselinovic istice da je njegova stranka SDS jednako sklona i mogucnosti da dijaspora ima sopstvene poslanike. Prema njegovim recima, predlozi o ucešcu dijaspore u politickom životu zemlje uskoro ce biti na javnoj raspravi kako bi se našao najbolji model zastupljenosti Srba u rasejanju.

Ponudena rešenja koja dolaze iz opozicionih stranaka o zastupljenosti dijaspore u parlamentu su, prema recima Bojana Klacara iz Centra za slobodne izbore i demokratiju, legalna i legitimna. On, medutim, smatra da je LSV i njihov lider Nenad Canak iz sopstvene pokrajinske perspektive, predlogom o pet jedinica od kojih je jedna Vojvodina, hteo da obezbedi sebi vece ucešce u parlamentarnom životu zemlje.

Dodaje da njihov predlog u kojem se našla i dijaspora, mora da bude detaljniji.
- Što se naših u dijaspori tice, praksa u drugim zemljama je vrlo razlicita. Negde cak nije ni moguce da glasaju, a negde se na tome insistira. Dobro je što kod nas imaju pravo glasa i što se razmišlja o njihovom vecem ucešcu. Ipak, treba biti obazriv kako rasejanje ne bi dominantno uticalo na kreiranje situacije u zemlji, jer oni u njoj ne žive - kaže Klacar za "Vesti".

Srpska dijaspora je pravo da glasa dobila na predsednickim izborima 2004, ali ga biraci u inostranstvu ne koriste dovoljno. Osim kratkih rokova za prijavu i upis u biracki spisak, biracka mesta su mnogima prilicno udaljena od mesta stanovanja, a najave da bi dijaspora mogla da glasa putem pisma su ostale samo na obecanjima. Poslednjih godina je broj birackih mesta u inostranstvu prepolovljen, pa od 2008. kada ih je bilo 75 u 42 države, 2014. je bilo otvoreno svega 35 u 20 država.

Praksa zemalja u okruženju sa garantovanim mestima za dijasporu je razlicita. Hrvatska ima pet mesta u Saboru za dijasporu, Makedonija tri, a Rumunija takode pet.

Zanimljivo je da Italija ima 12 mesta za svoju dijasporu, koliko je opredelila i Francuska. Madarska ima takode veliku dijasporu, ali iako im je dala pravo glasa, nije im dala i garantovan broj mesta u parlamentu.

Da bi se razumeo odnos država sa svojim rasejanjem zanimljivo je pogledati primere evropskih država sa ogromnom dijasporom, poput Poljske, Irske i Grcke.

Irci su posebno zanimljivi. Imaju najvecu dijasporu na svetu u odnosu na broj stanovnika. Cak 80 miliona Iraca živi van matice, od cega 36 miliona u Sjedinjenim Državama, cetiri miliona u Kanadi i milion u Argentini, ali svi oni nemaju direktno izabrane predstavnike u Donjem domu Parlamenta, vec samo tri mesta u Senatu, odnosno Gornjem domu.

Grcka dijaspora je posebno brojna u SAD gde živi oko tri miliona državljana Grcke, dok ih je u Australiji 700.000, a u Kanadi 250.000. U matici živi 11 miliona Grka. Svi oni imaju pravo glasa, ali ne i garantovana mesta u Parlamentu. Štaviše, Grcka je 2014. godine svim Grcima u rasejanju i strancima s boravištem u Grckoj ukinula pravo glasa na lokalnim i regionalnim izborima.

Lj. Ivanovic

Posted in: najnovija desavanja u Srbiji,Novosti iz Srbije,Vesti iz Srbije,vesti Srbija