Skinuta ljaga sa Manojlovića

 

 Sud je utvrdio da Manojlovic nije izvršio ratni zlocin i da shodno zakonu može biti rehabilitovan. Po oceni Višeg suda, Manojlovicu nije omoguceno ni pravo na odbranu ni pravo za žalbu protiv presude kojom je osuden na smrt.

- Proizlazi da je pokojni Stanisav osuden zbog politickih i ideoloških razloga samo zato što je bio pripadnik cetnickog pokreta - stoji u obrazloženju rešenja o rehabilitaciji užickog suda.

Iz požutele presude broj 79 citamo da je Stanisav Manojlovic kao pratilac cetnickog komandanta Vucka Ignjatovica tukao Vladislava Vasiljevica i njegovog sina, cije ime se ne navodi, kao i druga Milovanovica, cije ime se takode ne navodi, i da je zajedno sa Milisavom Ristivojevicem ubio Milana Blagojevica, komandanta Šumadijskog odreda.

Stanisav je na saslušanju porekao sve optužbe, ali je sve to oboreno iskazima svedoka cije ime se takode ne navodi. Zanimljivo je da Milisav Ristivojevic, koji je zajedno sa Stanisavom iz zatvora izveo Milana Blagojevica i streljao ga, nije odgovarao za to. U presudi nema ni slova kad i gde je ubijen Milan Blagojevic, ni gde i kako je Stanisav Manojlovic tukao Vladislava Vasiljevica i njegovog sina kao i druga Milovanovica.

Zahtev za rehabilitaciju podneo je Zoran Manojlovic iz Bakionice, unuk Stanisavljev i sin sada pokojnog Manojla Manojlovica koga je zastupao Mihailo Matovic, advokat iz Užica. Iza pokojnog Stanisava ostala je supruga Gvozdenija sa cetvoro maloletno dece. Njima je tadašnja vlast, po recima Zorana, oduzela oko 20 hektara zemlje, njiva i livada.

- Ovom presudom skinuta je ljaga sa mog pokojnog dede Stanisava i sa cele porodice. Tražicemo povracaj oduzete imovine. Posle rata vlast je poslala moga oca i strica u Bor i Smederevo da bi bili što dalje od svog rodnom mesta, ali su se oni nakon završene škole vratili na ocevinu. Godinama sam kosio u obližnjem Glumcu i stariji ljudi su mi pricali da moj deda nije pocinio ubistvo za koje je osuden. Verovao sam im i zato sam podneo zahtev za rehabilitaciju - prica Stanisavljev unuk Zoran.

Ubijeni Milan Blagojevic bio je predratni komunista i španski borac, komandant Prvog šumadijskog partizanskog odreda. Bio je jedan od najnacajnijih organizatora borbe protiv okupatora 1941. Ubijen je u noci izmedu 28. i 29. oktobra 1941. u periodu Užicke republike kada su ga cetnici Draže Mihailovica uhvatili u Požegi, u vozu, pošto se vracao u Šumadiju. Cetnici su ga posle mucenja ubili iste noci, a on je 9. maja 1945. proglašen za narodnog heroja.

U podnesku upucenom Višem sudu u Užicu 27. februara advokat Mihailo Matovic je izmedu ostalog napisao:

- Ondašnja vlast, a na prvom mestu Ozna koristila se raznim podlostima da bi ostvarila ciljeve usmerene na konfiskaciju imovine. Da bi se imovina konfiskovala, vlasti je bila potrebna bilo kakva presuda koju bi bez ikakve dokumentacije napisao svedok Milan Cicvaric. Vrhunac podlosti ta vlast ostvaruje korišcenjem navodne tvrdnje Gvozdenije, supruge streljanog Stanisava, da je prepis presude veran originalu. Cudno je da prepis presude overava jedna nepismena seljanka s lepim i istreniranim potpisom iznad koga je neko stavio upitnik.

Posted in: najnovija desavanja u Srbiji,Novosti iz Srbije,vesti online,vesti Srbija