Carinski propisi na jednom mestu (7): Funkcionisanje bescarinske zone

Slobodne zone su fizicki ograden i oznacen deo teritorije Republike Srbije, infrastrukturno opremljen, gde se mogu obavljati proizvodne i uslužne delatnosti uz odredene stimulativne pogodnosti.

U bescarinskim zonama carinska procedura je pojednostavljena, ali se sve privredne delatnosti obavljaju pod carinskim nadzorom. Medutim, privrednik mora unapred da obavesti carinski organ o tome koju vrstu privredne delatnosti u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu namerava da obavlja, jer za neke delatnosti može uvesti mere zabrane ili ogranicenja. Nakon odobrenja u bescarinskoj zoni se formira carinski referat.

Korisnici bescarinskih zona uživaju razne pogodnosti, a ono što je možda od najveceg znacaja je to što je unutar njih omogucen slobodan protok kapitala, profita i dividendi. Takode, za privredu je vrlo znacajno što su korisnici slobodnih zona oslobodeni od placanja PDV na unos dobara u slobodnu zonu, dok su im ujedno usluge transporta, pretovara, utovara, špediterske usluge, agencijske usluge, usluge osiguranja i reosiguranja, kao i bankarski poslovi na raspolaganju po povlašcenim cenama.

Statusom bescarinske zone privrednici bi imali povoljnije i jednostavnije uslove poslovanja, a Obrenovac mogucnost privlacenja investicija, zapošljavanja i uopšte povoljnijeg poslovnog ambijenta. U opštini razorenoj posledicama poplava, status slobodne zone mogao bi doprineti ubrzanom ekonomskom oporavku.

Znacaj bescarinskih zona se ogleda prvenstveno u tome što one imaju stimulativan efekat u smislu privlacenja stranih investicija i proizvodnje uopšte. A tome doprinose upravo sve pogodnosti koje slobodne zone podrazumevaju. To je prvenstveno oslobadanje od placanja PDV na unos dobara u slobodnu zonu kao i pružanje i drugih usluga u vezi sa unosom dobara. Zatim oslobadanje od placanja PDV na promet dobara i usluga u slobodnoj zoni, pa oslobodenje od placanja PDV na promet dobara izmedu korisnika dve slobodne zone, ali i od placanja na potrošnju energenata i od pojedinih poreskih opterecenja za direktne strane investicije.

Korisnici slobodnih zona su takode oslobodeni od placanja uvoznih dažbina (carine i PDV) za robu koja je namenjena obavljanju delatnosti i izgradnji objekata u slobodnoj zoni poput repromaterijala, opreme i gradevinskog materijala. Odluka o otvaranju Slobodne zone se donosi na osnovu priloženog elaborata i drugih dokaza na osnovu kojih se procenjuje da li ce poslovanje u zoni doprineti ostvarenju strategije razvoja i mera ekonomske politike vlade.

Procena se odnosi i na to da li ce se njenim otvaranjem postici pozitivni efekti u pogledu privlacenja stranog kapitala, proizvodnje robe i pružanja usluga, zapošljavanja, transfera savremenih tehnologija i privrednog restruktuiranja. U skladu sa tim, bescarinske zone se uglavnom otvaraju u nerazvijenijim podrucjima. U Srbiji ih trenutno ima u Pirotu, Subotici, Novom Sadu, Zrenjaninu, Šapcu, FAS Slobodnoj zoni Kragujevac, Užicu, Smederevu, Slobodnoj zoni Jug Niš, Kruševcu, Svilajncu, Apatinu i Vranju.

Posted in: najnovija desavanja u Srbiji,Novosti iz Srbije,Vesti iz Srbije,vesti Srbija