Zovu Srbe da se vrate

 Medu povratnicima ima i mladih jjudi

Ova jednobrodna gradevina podignuta je 1370-1371. godine, u srpskoj cetvrti na padini iznad grada. U martovskom pogromu 2004. godine sve u Potkaljaji je gutao plamen. Deceniju i po je bilo potrebno da ovu crkvicu ponovo obilaze oni koji u o praznicima dolazili i palili svecu.

Na desetak metara od Svete nedelje nalazi se porodicna kuca Slobodanke i Ðorda Mojsica. Na pragu osme decenije, ovi Prizrenci pre oko mesec dana za stalno su se vratili u svoj rodni grad i obnovljenu kucu.

Prava domacinska atmosfera mogla se osetiti još sa kapije. Slobodanka je pristavila rucak kojim svaki dan docekuje domacina Ðorda. Naša domacica prvo ga je "pogledala", a onda sela za sto i pocela da prica.

- Suprug je taj koji je voleo da se vrati - širokim osmehom docekala nas je ona.

- On je taj koji je toliko bio uporan. I eto, konacno smo se i vratili, prica domacica nudeci kafu i sok. Kako Srbi iz Potkaljaje pricaju ova kuca je jedna od oko 12 porodica koje su rešile da budu stalno tu. Ima i onih koji još nisu prelomili da li ce tu ostati da žive, ili su poslom vezani za neki drugi grad.

- Suprug i ja smo penzioneri. Primamo ukupno oko 17.000 dinara i od toga živimo. Deca su tamo ostala jer u Kruševcu imaju posao, a tamo idem i ja kod lekara. Do Štrpca autobusom, pa odatle za dalje. Ne znam da li ce i naša deca jednoga dana da se vrate, ali za sada ne mogu jer tamo imaju posao. Ovde nema posla ni za koga!

Ali, kažu, bolje nego kako je bilo. Kucni prag su napustili 1999. godine, a povratak u Prizren cekali seleci se toliko da ni sami više ne mogu da prebroje.

- Kada su svi bežali, tada smo i mi. Prvo smo odavde otišli u Kragujevac, a onda smo tamo sedeli jedno 15 dana. Pa smo onda iz Kragujevca otišli u Kruševac. I tamo smo šest ili sedam puta menjali stan. Svi smo živeli u jednom stanu. Nas tri generacije. Unuk mi ima 17 godina, unuka šest, sin, snajka, suprug i ja. Zbog bezbednosti: Pripadnik Kosovske policije ispred crkve Svete nedelje

Tokom martovskog pogroma je stradala celokupna Potkaljaja. U crkvu Svete nedelje su ubaceni stari madraci, koji su poliveni benzinom i zapaljeni što je u unutrašnjosti crkve, napravilo teška oštecenja fresaka. Sa crkve je skinut olovni krov i uništena su ulazna vrata. Obnova je pocela 2005. godine kada je sreden krov, popravljen i obnovljen stub u oltarskom delu, postavljena nova vrata, popravljeni prozori, zidovi i metalna ograda. Olovni krov crkve je ponovo ukraden, pa je 2007. godine postavljen novi. Tokom 2009. godine obavljani su restauratorski radovi na živopisu crkve Svete nedelje. Kako smo zatekli, zbog bezbednosti, i danas su ispred ulaza u crkvicu 24 casa dežurni pripadnici kosovske policije.

Slobodanka vreme provodi cisteci po malom stanu koji im je umesto stare kuce izgraden. Kaže, na baš onako kako je trebalo. Ðorda nismo zatekli kuci. On gotovo svakodnevno ode u šetnju Šadrvanom. Prica da cesto sretnu i njegove drugove, koje svrate na caj i da se popricaju:

- Koga god da smo sreli, svi kažu kamo srece da se svi vratite. E, sada, da li je to njima samo od usta ili od srca - ne znam, ali svi su rekli. Dok ste vi bili, mi smo ovde imali neki život, lepo smo živeli. Verujte, za sada niko nikoga ne dira, podvlaci Slobodanka, koja kaže da ponekad, ali retko prošeta do centra grada u kupovinu.

- Kada odem dole da kupujem u Vivi, ako kasirka zna srpski popricamo, svaka je ljubazna, svaka se nasmeje. Platim šta treba i to je to. Ranije sam radila u perionici u Prizrenu, ali evo od kako sam došla još nikoga nisam srela od mojih iz perionice. Možda zato što malo šetam.

Kasirke u radnjama docekuju me sa osmehom: Slobodanka Mojsic

Dok prica o svojoj deci i unucima, kojima se nada da ce doci na leto kada pocne sezona raspusta i odmora, kaže najteže joj pada što se malo Srba vratilo za stalno. Fali joj društvo, fali joj da tišinu vani zameni graja, i neko s kim ce pricati.

- I moj muž Ðorde koji je stvarno voleo da se vrati malo je volje izgubio jer nemaš nikoga ovde - otužno ce ona.

- Malo je Srba. Nije malo kuca, nego što ne sede ljudi. Taman nas bude malo više, pa neko ode, sa nekima smo i u lošim odnosima. Nemam s kim da pricam, nemam društvo. Komšije su se sve vratile kada je trebalo da dobiju stvari, ali su mnogi otišli. Mi cekamo da se vrate - pricala je Slobodanka Mojsic ubedujuci nas da ostanemo još malo "da se popricamo".

Naselje Potkaljaja se nalazi na listi Uneskovih spomenika kulture i predstavlja zašticeni i najstariji deo Prizrena. Upravo zbog standarda obnove kuca u takvoj zoni, smatra se jednim od najskupljih projekata izgradnje uništenih srpskih staništa.
Projekat obnove realizovan je uz pomoc Danskog saveta za izbeglice, ambasade Velike Britanije na Kosovu, Ministarstva za povratak i zajednice Vlade Kosova i opštinskih vlasti u Prizrenu. Slobodanka Mojsic kaže da nije zadovoljna kako joj je izgradena kuca.
- Nisam zadovoljna nimalo. Kuca je bila malo drugacija, a osim toga imamo strašnih problema sa vlagom - kaže ona.

Posted in: najnovija desavanja u Srbiji,Novosti iz Srbije,Vesti iz Srbije,vesti online,vesti Srbija