Srbi za vraćanje obaveznog služenja vojske

 Od oceva ostale lepe i nostalgicne price o vojnickom životu i druženju u velikoj državi Jugoslaviji

To su rezultati ankete koju je na reprezentativnom uzorku od 1.009 osoba starosti od 12 do 75 godina sprovela Agencija za istraživanje tržišta i ispitivanje javnog mnjenja "Oupen sors" od 6. do 11. marta 2015. godine. Ideju o vracanju obaveznog vojnog roka podržavaju i muškarci i žene, s tim što je muškaraca nešto više (68,2 odsto) u odnosu na žene (55,1 odsto).

Isti odnos, da je oko dve trecine ispitanika za uvodenje vojnog roka a jedna trecina protiv te ideje, oslikava se i teritorijalno (medu zagovornicima prednjace Šumadija i zapadna Srbija), kao i u odnosu na tip naselja gde ispitanici žive, gde je za redovni vojni rok nešto vece raspoloženje medu seoskim stanovništvom (64,7 odsto ispitanika na selu i 59,3 odsto ispitanika u gradu).

Za ministra odbrane Bratislava Gašica rezultati ankete samo potvrduju da Vojska Srbije uživa veliko poverenje medu gradanima.

- Za uvodenjem obaveznog roka sada, medutim, nema potrebe, a nije ni opcija jer je za to potrebno da se obezbede milijarde dinara za osposobljavanje kasarni koje su napuštene, posle obustavljanja obaveznog služenja vojnog roka, kao i za nabavku opreme. Vece interesovanje mladih za Vojsku rešava se dodatnim uputima na dobrovoljno služenje vojnog roka i tako ce biti i u narednom periodu - kaže Gašic.

Osim poverenja u vojsku i "vojnicke tradicije koja se u Srbiji baštini", jedan od glavnih razloga za ovakve rezultate je, prema mišljenju direktora agencije "Oupen sors" Pavla Ðokica i - nostalgija.

- Tu, pre svega, mislim na generaciju ljudi starijih od 40 godina kojima je vojska, ona nekadašnja JNA, ostala u lepom secanju. To se vidi i po tome što je vecina njih za to da vojni rok, kao nekada, traje 12 meseci. Medu mladima koji su za vracanje obaveznog odlaska u vojsku, preovladuje, medutim, mišljenje da bi vojni rok trebalo da bude kraci - kaže Ðokic.

On procenjuje da je na ovakav stav ispitanika uticalo i to što su ratovi prošli, ali i ekonomska situacija u kojoj, pre svega mladi, vojsku vide kao put do zaposlenja, do sigurnosti.

- Vojska više nije bauk - kaže Ðokic.

Psiholog Žarko Trebješanin priznaje da mu rezultati ankete izgledaju "neverovatno".

- Možda ima tu i onih koji su se šalili kada su rekli da su za uvodenje obaveznog vojnog roka - kaže on.

Procenjuje, ipak, "pod pretpostavkom da se nisu svi šalili", kako je moguce da se javlja neka vrsta nostalgije u pogledu vremena provedenog u vojsci, kod onih koji su odslužili svoje.

- S druge strane, oni koji nisu služili vojsku možda se vode filmovima u kojima je vojska romantizovana - kaže Trebješanin.

On se pita i da li su se ljudi tako izjašnjavali baš zbog toga što im ta mogucnost izgleda daleka i neverovatna.

- Pitanje je da li bi tako bilo i kada bi se sada pokrenula procedura za vracanje obaveznog služenja vojnog roka. A setimo se i kako je bilo 90-ih godina, kada je zagustilo - dodaje Trebješanin.

Ukidanjem obaveze služenja vojnog roka zaboravu su polako predate stotine pesama koje govore o odlasku u vojsku. Rec je o strofama uz koje "majka place, ocu suze liju" jer "svog jedinca prate u armiju".

Pesme su uglavnom bile upucene majkama, ocu, sestri, devojci, pa prijateljima. Pravljene su tako da majka bar zarida pred svima jer joj sin kaže: "Pevaš majko, a suze ti liju, svog jedinca pratiš u armiju", a kada ona, sva uplakana, okiti muziku, "puca" se na oca, jer "otac cuva svoj ponos pred sinom, al’ ne može suze da sakrije, svoje suze pomešane s vinom".

Pre 15 godina na ispracaju je znalo da bude od 300 do 400 gostiju. Samo roditeljima se sviralo sat ili dva, dok se pošteno ne isplacu. Onda familiji, pa vojniku, pa red pesama o devojci, a koje su pesme zavisi od toga da li je ona tu i da li se zavetovala vojniku na vernost.

Posted in: najnovija desavanja u Srbiji,Novosti iz Srbije,Vesti iz Srbije,vesti Srbija