Umire li tradicionalno srpsko pismo (1): Ćirilica, pastorak Srbije

Kakav stsus danas ima cirilica u Srbiji

Ulaskom u 21. vek, razvojem tehnologije i "demokratije", cirilica je u javnom životu Srbije toliko okupirana latinicom i engleskim jezikom da je svojevremeno iz Narodne kancelarije predsednika države udruženju Cirilica stigao elektronskom poštom odgovor: "Poštovani, iz tehnickih razloga nismo u mogucnosti da procitamo vaš mejl. U slucaju da mejl pošaljete ponovo, molimo vas da tekst napišete latinicom".

"Vesti" kao jedini srpski list koji izlazi u svetu, i štampa se i cirilicom i latinicom, dok u matici skoro svi štampani mediji izlaze na latinici, osim dva dnevna lista - "Politike" i "Vecernjih novosti".

Cinjenica da cirilicno izdanje "Vesti" cesto ostaje na evropskim kioscima, dok se latinicno razgrabi, ponukala je "Vesti" da istraže zbog cega je cirilica postala pastorak srpske dijaspore i da li se država Srbija odnosi prema svom službenom pismu majcinski ili joj pismo nije ni na kraj pameti, pa je pismo staro 1.000 godina prepustila duhu vremena.

"Vesti" kao jedini srpski proizvod u svetu i dalje namerava da štampa za svoje citaoce i cirilicno izdanje nadajuci se da mu zakoni tržišta nece jednog dana presuditi.

Prosecan gradanin Srbije kad izade na ulicu uglavnom cita samo latinicu - po trgovackim centrima Srbije šljašte reklamne table ispisane na modernom engleskom ili na srpskom, ali latinicom, ako putuje u drugi grad docekace ga putokazi ispisani latinicom, a ako sedne da gleda televiziju, a u tome su gradani Srbije rekorderi, može da gleda nacionalnu Happy televiziju ili cita kratke vesti ispisane latinicom. Ako uzme da cita knjigu najvece srpske izdavacke kuce "Laguna", morace da se pripremi na latinicu.

Iako cl. 10 Ustava Srbije pripisuje cirilicu kao službeno pismo, niko se ne bavi njegovom primenom, jer službeno pismo podrazumeva i javnu upotrebu. Medutim, u Srbiji sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, izuzev RTS-a, imaju latinicom ispisan logo.

Milorad Ðošic, clan upravnog odbora Srpskog udruženja Cirilica, za "Vesti" kaže da je u Srbiji retkost videti cirilicu:

- Srpski auto-putevi su latinicna auto-strada. Obilazili smo Srbiju pre dve godine i putovali od Beograda do Pirota, pa od Pirota do Trstenika i samo smo na Gledickim planinama videli putokaze na cirilici. Cak i selo Blato, zadnja pošta Pirot, ima latinicom ispisano ime. Srbija je prekrivena latinicom, a zvanicno pismo joj je cirilica. Vecinu ugovora gradani Srbije potpisuju na latinici. Gradsko-saobracajno preduzece natpise na autobusima ispisuje latinicom. U svetu se lektorati srpskog jezika gase, preuzimaju ih Hrvati, koji danas imaju sedamdesetak lektorata, a mi tridesetak. Dodatak za lektora srpskog jezika na stranim fakultetima država Srbija isplacuje kao takozvani lektorski dodatak, a to znaci da je nikakav, jer od njega ne može da se živi. Tako se profesori vracaju iz Francuske u Srbiju, bolje da prevode s francuskog kod kuce, nego da gladuju u Nici.

I moderne tehnologije potiskuju cirilicu

Darko Novakovic, graficki umetnik, dizajner, od 2006. godine je clan društva Kultura cirilice, a decenijama radi na grafickom izgledu cirilicnog pisma. U novembru prošle godine na izložbi "Cirilica - arhitektura pisma" prikazao je 12 cirilica, koje nose nazive delova Beograda - bulbuder, cukovac, neimar...

- Ja se bavim lepotom cirilice, a ne politikom. Odlican primer je rec "štititi", ako nema crtica kod Š i T, to je samo jedan poveci komad krivih linija. Cirilicom se danas ne bavi niko, osim pojedinaca. Ja sam cirilicom poceo da se bavim kad je Raša Livada pokrenuo casopis "Pismo" i pozvao me da ga tehnicki osmislim. Bilo je to 1985. godine. Otad je prošlo 30 godina i svaki novi broj na koricama donosi novu cirlicu. Prvo sam koristio postojece varijante, a posle sam sam stilizovao cirilicna slova. - kaže za "Vesti" Novakovic.

* Zavod za proucavanje kulturnog razvitka, 2014.

Društvo Kultura cirilice je radilo svoje interno istraživanje u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu i ustanovilo da 90 odsto firmi i trgovina ima table ispisane na engleskom jeziku.

- Mi smo Srbi, prakticno, u Srbiji stranci. Svako drugi je u pravu osim nas. I država Srbija ne može da zaštiti svoje službeno pismo, pošto ona mora prvo da se formira, jer je potpuno rashodovana! Cirilici se ne piše dobro, pretpostavljam da ce se ugasiti. Ni Ministarstvo prosvete tu ne može ništa, ono je deo Vlade i ponaša se na kursu svake nove stranke koja zauzme vlast. Naša jedina nacionalna strategija je "okreni, obrni lovu", i to za sebe - kaže Novakovic.

Društvo Kultura cirilica zasad organizuje casove kaligrafije za decu, a održali su i neke radionice u regionu, Holandiji, Francuskoj...

- I tamo je sve prepušteno pojedincima. Državna strategija ne postoji, osim što su ih opelješili kvazinacionalisti devedesetih godina.

Posted in: najnovija desavanja u Srbiji,Novosti iz Srbije,Vesti iz Srbije,vesti online,vesti Srbija