Gojaznost opasnija i od ratova?

 Gojaznost prerasta u pravu epidemiju: Sa viškom kilograma bori se 1,9 milijardi ljudi

Generalni direktor FAO, Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu Žoze Grasijano da Silva u pisanoj izjavi naveo je da se pandemija gojaznosti u svetu po svojim ekonomskim efektima može porediti sa ratom i pušenjem. Pritom, gojaznost više nije iskljucivo problem razvijenih zemalja sa višim dohotkom.

Ucestalost gojaznosti i prekomerne telesne mase porasla je u svim regionima, ukljucujuci zemlje sa niskim dohotkom, istice se u izjavi generalnog direktora koju je preneo FAO. Prema njegovim recima, skoro polovina zemalja sveta bori se danas i sa pothranjenošcu i sa prekomernom telesnom masom, odnosno gojaznošcu. Štaviše, pothranjenost i gojaznost se cesto javljaju uporedo u istim zajednicama - cak i u istom domacinstvu.

Ekonomske i socijalne promene, ukljucujuci viši dohodak, u mnogim siromašnim državama i državama sa srednjim dohotkom i dostupnost hrane visokog stepena prerade po relativno atraktivnim cenama doveli su do promena u nacinu života, ukljucujuci prehrambene navike i smanjenu fizicku aktivnost širom sveta.

Od 2000. do 2013. godine nijedna zemlja nije zabeležila pad gojaznosti. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da prekomernu telesnu masu ima 1,9 milijardi ljudi, od kojih je trecina gojazna. To podrazumeva socijalne i ekonomske troškove koje, povrh troškova koje donosi loša ishrana, društvo teško može da podnese.

Prema procenama instituta Mekinzi global (McKinsey Global Institute), globalna cena gojaznosti - ukljucujuci rastuci rizik od srcanih oboljenja, hipertenzije, moždanog udara, dijabetesa i nekih karcinoma, što su sve oboljenja koja uticu na opšti kvalitet života - mogla bi da dostigne cak dve milijarde americkih dolara godišnje, odmah iza pušenja - 2,1 miljardi i oružanih sukoba, takode 2,1 milijardi.

Iako podaci nisu uporedivi, a globalne procene ekonomskih troškova gojaznosti i prekomerne telesne mase variraju, njihov red velicine se poklapa. Direktor FAO u tekstu dalje navodi:

"Pomislite sada šta bi se moglo uraditi u borbi protiv neuhranjenosti - gladi, pothranjenosti, nedostatka mikronutrijenata i gojaznosti - kad bismo taj iznos novca uložili u ono što radimo”.

Da bi se više uradilo, neophodno je izdvojiti više sredstava, ali to treba da bude sastavni deo šireg nastojanja da strateški transformišemo svoj pristup borbi protiv svih oblika malnutricije, da se usredsredimo ne samo na njene neposredne uzroke, vec i na šire sociokulturne, ekonomske i politicke dimenzije ishrane.

Posted in: Zdravlje