Pametna tastatura može da vas prepozna po načinu na koji otkucate samo nekoliko reči

Kako curenje poverljivih podataka i krada identiteta postaju sve ucestaliji, tako raste potražnja za biometrijskom tehnologijom, kao što je skeniranje otisaka prstiju ili dužice, kako bi se sprecilo narušavanje privatnog elektronskog prostora. Medutim, ona je još uvek skupa, a mnogi ljudi zaziru od mogucnosti da njihove duboko licne znake prepoznavanja povere nepoznatom licu.

Jedinstven obrazac

Istraživaci s tehnološkog instituta Džordžije tvrde da su izumeli jeftin uredaj koji rešava neke od tih problema -pametnu tastaturu. Ona precizno meri takt u kojem osoba kuca i pritisak prstiju po tipkama. Taj obrazac je jedinstven za svakog pojedinca, istice Džun Cen, doktorand mašinstva. Merenjem takta prilikom kucanja lozinke, objašnjava on, tastatura može da utvrdi neciji identitet i samim tim odluci da li toj osobi da dozvoli pristup racunaru, nezavisno od toga da li je lozinka tacna ili ne.

Za to nije potrebna nikakva nova tehnologija s kojom ljudi vec nisu upoznati. "Svi koristimo tastaturu i svi drugacije kucamo", kaže Cen.

Uredaj istovremeno „skuplja“ energiju koja nastaje kad prsti doticu tipke, a ta energija može da se iskoristi za napajanje bežicnog emitera tako da kabl postaje nepotreban. Tipke su napravljene od više slojeva polimera koji imaju slabo negativno naelektrisanje, dok je koža delimicno pozitivno naelektrisana, objašnjava Cen. Kad prsti dolaze u dodir s tipkama, spuštaju se i podižu, oni prenose elektrone na tipke. Time se zatvara elektricno kolo s tastaturom i stvara slaba struja.

Komercijalizacija

Ova pojava, poznata kao kontaktno naelektrisanje, može da se uporedi sa stvaranjem statickog elektriciteta. „To vam je isto kao kad predete rukom po vunenom cebetu i vidite varnice u mraku“, kaže Cen. Samo što je u ovom slucaju to naelektrisanje slabije i nevidljivo.

Zasad postoji samo jedan prototip inteligentne tastature. Medutim, kako tvrdi Cen, njena komercijalizacija bice prilicno jednostavna pošto je napravljena uglavnom od jeftinih delova slicnih plastici. Tim istraživaca nada se da ce se uredaj pojaviti na tržištu za otprilike pet godina.

Piše: Dag Mejn

Pratite Sport na Facebooku i Twitteru

Posted in: nauka,tehnologija