Religija drveca i biljaka kod starih Srba bila je veoma razvijena. Srbi nisu bili izuzetak u odnosu na druge narode, ali je od znacaja to da se mnogo toga sacuvalo do današnjih dana kroz pravoslavno hrišcanstvo, pre svega Badnjak i Zapis.
Ovaj tekst je deo price o narodnom verovanju i praksi kroz vekove.
Bagrem
Bagrem nije dobro drvo i zato ne treba da bude blizu kuce.Srbi su bagrem zvali nerod (bez roda).Kalemljenje bagrema je skrnavljenje.
Beli luk
U narodnoj medicini, i u verovanjima kod Srba, beli luk izmedu ostalih biljaka ima pocasno mesto.Na beli luk ne sme nikakva necista sila, pa je korišcen u ishrani i nošen kao amajlija. Jedini uslov za beli luk je da se ne ljušti noktima.Od mirisa belog luka beže zmije.
Božikovina Božikovina je zimzeleni lišcar i može se ponegde naci u bukovim šumama.Zbog dekorativnog izgleda se koristi po gradovima, ali je Srbi nisu sadili na okucnicama jer je otrovna biljka, a pogotovu plodovi – crvene bobice, koji mogu u prolece da prevare decu.Ovo drvo je u narodu poznato pod imenom „zelenika” i veoma je dugovecno.U Srbiji je najpoznatija zelenika na istocnom ulazu u manastir Studenicu. Bor
Bor je izrazito senovito drvo ako je sam iznikao na grobu ili u blizini.Ako je bor namerno posaden na nekom znamenitom mestu, ili ga je posadila neka važna licnost (kralj), onda postaje znacajan i tu se okuplja narod. foto: Wikipedia
Božur
Po jednoj srpskoj prici, božur je prvo imao cvet bele boje, ali je na Kosovu od krvi srpskih junaka dobio crvenu boju i raširio se po Srbiji.
Bosiljak Bosiljak prati svakog Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu od rodenja do smrti. Bosiljak je Božji cvet i prvo se u bašti posadi on, pa tek drugo cvece. Na Bogojavljenje, u vodu koja se ujutru donosi sa izvora, stavi se bosiljak, pa se istom svi ukucani zapoje. Osveštanom vodom sveštenik kropi vernike i blagosilja uz pomoc bosioka. U vodi u koju je potopljen bosiljak kupa se porodilja posle porodaja, kao i novorodence do 40 dana.O Božicu se izvor sa kojeg se pije voda kiti bosiljkom.Stari Srbi i Srpkinje kad idu u crkvu nose struk bosiljka i stavljaju ga pored ikone.Dva dana u godini su posveceni bosiljku: Sveti Makivej i jesenji Krstovdan. Tada se bosiljak osvecuje u crkvi i cuva za religijske potrebe i za lek.„Duša mu na bosiljak miriše” kaže se za dobrog i verujuceg coveka. Breza
Srbi su od grana breze pravili metle.Breza je prokleto drvo jer su Spasitelja šibali brezovim granama.Od suve kore breze se prave baklje (lile) koje se pale na Ivanjdan ili Petrovdan.Iz debljeg drveta breze se u rano prolece toci sok koji se pije umesto vode.
Brekinja
Srbi veruju da je Isus Hrist razapet na krstu od brekinjinog drveta. Brekinjino drvo se smatra prokletim pa se plodovi ne jedu sveži, a samo drvo se ne sece, niti na vatru stavlja. Ko bi odsekao brekinju razboleo bi se, ili ukocio, ili naprasno umro. Ako se neka grana sama odlomi, od tog drveta se prave jarmovi, ili cunovi za razboj. 
foto: Wikipedia
Bršljan
Bršljan je drvo ljubavi do smrti, jer se obavija oko drugog drveta koje se na kraju osuši. Grancice bršljena se stavljaju u vencice koje prave devojke.Na Božic se bršljanom kiti kuca, jer tada ima plodove i lišce.Bršljan se koristi u narodnoj medicini.
Vinova loza
Samonikla vinova loza je senovito drvo i može nici iz groba. Poznata je loza svetog Simeona na Hilandaru.Kalemljena vinova loza je sveto drvo i od plodova (grožda) se dobija vino koje je lek i hrana. Osvecenjem, vino je krv Hristova kojom se pricešcuje narod.Zaštitnik vinove loze i vinogradara je sveti Trifun.Na lozi se spaljuju sveci.Kad su spaljivane mošti svetog Save na beogradskom Vracaru, nijedna vatra nije bila dovoljna da se spale mošti Svetitelja, dok nisu donete gidže i cokoti iz vinograda.
Vrba
Vrba u srpskim verovanjima i religiji ima znacajno mesto.Vrbovim grancicama se udaraju (šibaju) deca i odrasli na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti i pri tome govore uz smeh: „Rasti kao vrba”.Praznik vrbe je Lazareva subota – Vrbica, kada se osvecuje u crkvi.Kora bele vrbe je lekovita kod nazeba i temperature.Vrba iva sa svojim pupoljcima je vesnik proleca.Cim vrba ozeleni (vrbopuc), narod veruje da kod žena poraste polna želja.
Glog
Srbi su verovali da je glogov štap (kolac) najmocnije sredstvo protiv vampira i zlih duhova – demona.Cvet i plod gloga se u narodnoj medicini upotrebljavaju za lecenje srca.GrabOlistalim grancicama graba momci i devojke kite kuce i kapije o Ðurdevdanu da bi lakše našli bracnog druga.
Detelina
Srbi, a i još neki narodi, verovali su da detelina sa cetiri lista donosi srecu onome ko je nade.Detelina sa dva lista takode ima magicnu moc i pomaže da se nade zakopano blago.Srbi su smatrali da je detelina jedina biljka koja nije lek ni od cega.Detelinu ne treba sejati, ni kositi, o mladom mesecu.
Dren
Dren je drvo koje prvo cveta u prolece, a poslednje daje zrele plodove u jesen.Dren se povezuje sa zdravljem i njime se kiti o Ðurdevdanu.O Bogojavljenju se daje deci da pojedu drenov cvet da bi bili otporni i zdravi.
Dud
Crni dud potice iz Turske, a beli iz Kine. Obe sorte duda imaju lekovita i hranljiva svojstva.Nije dobro za kucu i ukucane ako se žile duda podvuku pod kucu, cela kuca ce izumreti i opusteti.
Ivanjsko cvece
Vrlo omiljeno livadsko cvece u srpskom narodu. Prema hrišcanskoj mitologiji ono je posveceno svetom Jovanu letnjem i Bogorodici. Od ivanjskog cveca i drugog livadskog cveca se na Ivanjdan (7. jul) pletu vencici i stavljaju na ulazna vrata od kuce ili pod jastuk za miran san.
Jabuka
„Bosiljak se od mirisa daje, jabuka se od milosti daje”.Jabuka je simbol prijateljstva i ljubavi prema bližnjem i Srbi su je rado jedni drugima nosili na dar. Pre Petrovdana (12. jul) se nisu jele jabuke.Jabucicu u grlu imaju muškarci, a žene nemaju.Sadnja i kalemljenje raznih sorti jabuka (slatke, mirišljave ili kisele), kod Srba je znacilo obavezu i cast. Ko nije kalemio vocke, nije smeo ni da ih sece.Jabuka je sastavni deo svadbenih i verskih ceremonija.
Javor i klen
Šumski javor je drvo lepo za drvodeljstvo i od njega su se pravile gusle koje su kao zvucni instrument bile sastavni deo života i tradicije kod Srba.Livadski javor ili klen je zaštitno drvo za okucnicu. Ako iznikne na medi, udutu, to je dobar znak za domacina da ce domacinstvo napredovati.Iz debljeg drveta javora i klena narod je u prolece tocio sok – buzu.
Zova
Kod Srba, a i kod nekih drugih naroda, zova je demonsko drvo.Kora, list, cvet i plod imaju primenu u narodnoj medicini.Na osušenom drvetu zove, zimi, raste lekovita pecurka poznata pod imenom Judino uvo.Tamo gde u nekom redu nice zovino drvo, nalazi se plitak podzemni vodeni tok.
Jasen
Srbi su imali veliko poštovanje prema ovom drvetu zbog velike sopstvene snage. Od jasenovog drveta su pravljeni razni upotrebni predmeti, a u staro vreme lukovi.Kad pod jasenom voda izvire, to je sreca za taj kraj. foto: Wikipedia
Karanfil
Karanfil je cvet ljubavi.Na Božic se ujutru karanfilom okiti izvor ili bunar sa kojeg se pije voda.
Kopriva
Srbi se o Ðurdevdanu žare koprivom radi zdravlja, a deca se peckaju koprivom uz smeh i sa nadom da se nece razboljevati.Kopriva je samonikla biljka i korisna je kako za ljude, tako i za stoku.Kopriva se u jelu okusi prvo na Cisti ponedeljak ili Mladence (22. mart) i koristi u ishrani na razne nacine sve do svetih Konstantina i Jelene (3. jun).Da bi kopriva nikla i dogodine na nekom mestu, pri košenju se ostavlja neki struk da sazri i pusti seme.Kopriva može da zameni konoplju u izradi tekstilnih vlakana.
Krin
Krin je držao u ruci Arhangel Gavrilo kad je javio Devi Mariji da ce zaceti Isusa, pa se zato zove Bogorodicin cvet.Krin se sadi po baštama na Cveti.Koren od krina je lekovit.
Leska
Leska cuva od groma, jer je od Isusa blagoslovena.Na Ðurdevdan se od leskovih grancica prave krstici kojima se štite kuce i imanja od zlih i opasnih sila. Jedna grana se rascepi nožem, pa se kroz nju protne druga i tako se napravi krstic.Pod leskom se ponegde može naci okamenjena munja u obliku kamene loptice do velicine jajeta, crne ili sive boje, sa mirisom na barut. Ko je nade smatra se da je našao srecu i treba da je cuva.
Lipa
Lipa je kod Slovena bila sveto drvo, pa samim tim i kod Srba.Lipa se sadi daleko od kuce (bar 100 m) i ona svojim mirisnim cvetovima osvežava okolinu i daje pcelama dobru pašu, a one lipov med koji je bio osnovna sirovina za pravljenje medovine.Lipov ugalj precišcava vodu, a lipovim ugljem u prahu se odlicno ciste zubi i desni.
Ljubicica
Ljubicica u svom imenu nosi sav njen znacaj za lepa osecanja.Cvetove ljubicice su žene poklanjale muževima, a devojke momcima, da bi se uvek ljubili (voleli).
Neven
Kultna biljka koja se cesto pominje u narodnim ženskim ljubavnim pesmama.List nevena se može koristiti za salatu.Cvet i list se koriste za spravljanje raznih lekovitih melema.
Orah
Kad na Svetog Iliju (2. avgust) zagrmi, pocrvljace orasi.Orasi su sastavni deo postavke na stolu za Badnji dan i Božic.Od ploda sitno samlevenog oraha Srbi su cedili ulje za jelo (10 kg oraha = 1 litar ulja).Orahovo drvo nije dobro u blizini kuce, kako zbog žila, tako i zbog senke koja pada na kucu. Nije dobro sedeti u hladovini orahovog drveta.
Perunika
Perunika ili Bogiša, kako su je Srbi zvali, povezana je sa gromovnikom Perunom.Perunika raste na planinama kao samonikla, a inace je omiljen cvet koji se gaji na okucnicama.U narodnoj medicini se koristi koren perunike.„Devojka je divlja perunika” – lepa je i nepristupacna.
Pšenica
Pšenica je potisnula jecam i proso koji su bili glavna hrana kod Srba do XVII veka.Pšenica je, pre svega, osnovna i neizostavna žrtva u mrtvackom kultu predaka (panaija).Pšenica je sastavni deo krsne slave – kolac i koljivo (beskrvna žrtva).Na slavski kolac koji se ukrašava raznim simvolima stavlja se otisak Slova kao izraz hristoljublja.Pšenicni hleb, osveštan i isecen na komade, daje se vernicima posle svete Liturgije kao telo Hristovo.Vencici od pšenicnog klasja se stavljaju pod ikonu: „Pogacu lomili, Bogu se molili”.Pšenicna zrna podsticu ožiljavanje grancica ruže, ruzmarina, tise i sl., ako se stave u zemlju i na to mesto zabode grancica uz zalivanje.
Ruža
Mirisna ruža je cvet ljubavi i rado se sadi na okucnici.Ruža se sadi i po grobovima, a narocito na grobovima devojaka i žena.U raju ima najviše bosiljka i ruža.Na Ðurdevdan i druge letnje slave se u spremljeno koljivo (kuvana pšenica),koje se nosi u crkvu, stavi ruža na mesto svece, a zamenjuje svecom pre obreda secenja kolaca.
Ruzmarin
Ruzmarin je svadbeno cvece i zato kuca koja ima momka ili devojku za udaju, treba da ima drvo ruzmarina. Uoci dana vencanja, devojke prave cvetove kojima ce biti svaki svat zakicen.
Smilje
Smilje je devojacko cvece i one se njime kite.Smilje se cesto upotrebljavalo za licno ime, a spominje se u narodnim
Tisa
Tisovo drvo uživa posebno poštovanje kod Srba kao zaštitno drvo.Tisa je dugovecni cetinar i ima plodove u obliku crvenih bobica velicine trešnje. Svaki deo drveta tise je otrovan u sirovom stanju, pa i plodovi.Drvo tise se ne sece. Od grane drveta tise koja može da ima i 100 godina, prave se zaštitne amajlije u obliku krsta, ili nekog drugog oblika, i nose se radi zaštite od zlih duhova i raznih opasnosti.Najbolje drvene kašike za jelo su od suvog drveta tise.
Tuja
Tuja se, kao ukrasno i zimzeleno drvece, sadi po grobljima i daleko od kuce, jer je otrovna. Kada se nalazi na okucnici, utice loše na decu i ona cesto poboljevaju, a da ni sami ne znaju od cega.
Hajducka trava
Kod Srba, hajducka trava ima važno mesto kao lekovita biljka za lecenje rana.Smatra se da su je otkrili hajduci.
Hrast
Srpski narod je prema hrastu imao veliko poštovanje. Ispod hrasta se okupljao narod radi molitve, kao i pri donošenju važnih odluka od zajednickog interesa. Danas su to gorostasni hrastovi „Zapisi” sa urezanim krstom gde su se u vreme seoskih i gradskih litija održavali molitveni skupovi za zdravlje stanovništva, za zaštitu useva od nepogoda, kao i za zaštitu stoke.Ko posece Zapis, snaci ce ga nesreca, pa i smrt.Kora i plod hrasta (žir) se koriste za lek i za ishranu.
Cer
Pored hrasta, i cer ima izvanredan znacaj kod Srba. Cesto se bira za Zapis, a iskljucivo se uzima za Badnjak i prinosi kuci na Badnji dan. Sa cerovom grancicom se džara vatra, te kada se pojave iskre, blagosiljaju se ukucani kao znak radosti Hristovom rodenju.
Cuvarkuca
Ova biljka raste na stenama u planinama Srbije.Kad se posadi u neku posudu i stavi na kucu, ona je prava cuvarkuca, jer cuva kucu od groma i, uopšte, od svake nesrece.
Šimšir
Šimšir je zbog svoje sile otpornosti veoma cenjen kod Srba.Šimšir se ne sadi na okucnici jer je otrovna biljka.U zapadnom svetu, a i po gradovima, koristi se za dekoraciju parkova, jer je zimzelen, a krošnja se može oblikovati.
Šljiva
Gde šljiva napreduje, tu je dobro za gradnju nove kuce.Kad se novorodence okupa, prospe se voda na rodnu šljivu. Za bolji rod, na šljivu se stavlja Božicna slama. Kad na Božic pada kiša, rodice šljiva.
Razno bilje
Bojenje jaja za Vaskrs je prava radost, pa se u tu svrhu koriste ljuske crnog luka koje daju prirodnu crvenu boju. Jaja se, takode, oblažu listovima raznih biljaka, pa se posle bojenja dobija lepa šara.Bilje razno se upotrebljava za pletenje vencica za Ðurdevdan i pri litijama za obetine i namenjuje se za zdravlje i cuva do sledece godine.
Senovito drvo
Po verovanju Srba, drvo (na groblju), ili biljka iznikla na bojnom polju (kosovski božur), pripadaju kakvoj Duši ili kakvom zlom ili dobrom demonu (brest, zova, bor, jasen, bagrem, šipurak i sl.), pa se pri seci takvog drveta posebno vodi racun da ne dode do povreda.Pri seci Badnjaka obavezno se prinosi žrtva bacanjem žita i donošenjem hlepcica koji se ostavlja na panju.Drvo izniklo uz postojece, smatra se senovitim.
Kucne biljke
Srbi nisu gajili biljke u kuci i prostorijama za stanovanje, jer su smatrali da to nije zdravo za ukucane.Kult rastinja kod Srba ima važnu ulogu od rodenja pa do smrti, u mnogim poslovima, u radne i praznicne dane, u veselju i žalosti, u ljubavi i prijateljstvu, u ocuvanju zdravlja, u odbrani od zlih sila i demona i u sticanju svake srece.Ova pripovest je svedocanstvo o mudrosti naših predaka da se vodi racuna o biljkama i da se biljni svet cuva, a sa njima i voda, vazduh, zemlja, životinje i sam covek.
Danas, i u danima koji dolaze, podsecamo se na verovanje (predanja) naših slavnih predaka o biljkama, da bismo sacuvali biljni svet, a i sami sebe, kada su sa svih strana ugroženi izvori života i lepota ovog sveta.Ovo je uputstvo naših predaka kako treba živeti sa prirodom.Ko prekrši ta uputstva iskazana kroz verovanje, susrešce se se nedacama, razbolece se, pa i umreti u mukama, ili iznenada. Ko ne poštuje poruke predaka, ugasice mu se kuca, nece imati muških glava, pokrice mu korov imanje i nece naci put za spasenje svoje i svoje dece.
Današnja nauka trebalo bi da se bavi istraživanjem i dokazivanjem ovih verovanja i shvati njihovo životno znacenje za današnje vreme.Danas, kada su mnogi zaveti prekršeni, posledice su pogubne sada, a pogotovo u bliskoj buducnosti.„Gde god nadeš zgodno mesto, ti drvo posadi,a drvo je blagorodno, pa ce da nagradi.”
(Narodnamedicina.com)
Pratite Sport na Facebooku i Twitteru
18:34
Dejan
Foto: Profimedia 
Foto: Profimedia 