03:38
Dejan
Iako je nauka poslednjih decenija napredovala velikom brzinom i razjasnila mnoge nepoznanice života, neke ostaju potpuna misterija.
Predstavljamo vam nekoliko problema na koje naucnici još nemaju odgovor:
Zašto se krave dok pasu uvek okrecu severu ili jugu?
Naucnici su pregledali na hiljade fotografija krava koje pasu dobijenih putem Google Earth satelita i otkrili da ove životinje uvek stoje duž Zemljinih magnetnih polova okrenute severu ili jugu. Medutim, niko nema odgovor na pitanje zašto je to tako.
Iako je od ranije poznato da neke životinje imaju takozvani unutrašnji kompas, ovo je prvi put da je detektovan kod krupnijih sisara.
Zašto su se neki sisari vratili u vodu?
Kopneni oblici života evoluirali su iz vodenih i dobili udove pogodne za kretanje tlom. Medutim, zašto su neki od njih, poput dalekih predaka kitova i foka, odlucili da se vrate u more?
Jedno je sigurno: mnogo je teže da se kopnene životinje nastane u moru, nego obrnuto, buduci da kretanje kroz vodu zahteva mnogo više energije. Upravo zato naucnike muci to pitanje.
Takode, morski sisari razvili su efikasniji metod navigacije repom, što dovodi do pitanja zašto su uopšte i pokušavali da se nastane na kopnu?
Alkaloidi u biljkama
Naucnici još ne znaju zašto biljke sadrže alkaloide. Inace, tih supstanci od kojih je najpoznatiji morfijum, ima oko 7.000 vrsta i mogu izazvati razne reakcije organizma nakon konzumacije.
U slucaju maka, koji sadrži morfijum, naucnici smatraju da služi za odvracanje grabljivaca, ali kako taj analgetik može pomoci u zaštiti biljke, nikom nije jasno.
Zašto se cvece nalazi svuda?
Cvetnice formiraju klasu biljaka poznatih kao angiosperme koje se nalaze svuda. Ono što je interesantno je to da ih je nekada davno bilo daleko manje. Cvetnice su preuzele druge tipove biljaka u kratkom razdoblju pre oko 400 miliona godina, a danas cine 90 procenata svih biljnih vrsta na Zemlji.
Taj problem toliko je mucio Carlsa Darvina da ga je nazvao “abominalnom misterijom”.
Zašto je biodiverzitet najveci u blizini ekvatora?
Kako se od hladnijih delova planete približavate ekvatoru, primeticete sve više biljnih i životinjskih vrsta. To je prvi uocio pruski istraživac Aleksandar fon Humbolt pre oko 200 godina, ali nije našao odgovor na to pitanje.
Naucnici ni danas nemaju jednoglasan zakljucak o tome, iako je predloženo tridesetak hipoteza.
Paradoks fitoplanktona
Fitoplanktoni pripadaju klasi organizama koji naseljavaju mora i okeane i ukljucuju brojne podvrste. Ove biljke koje plove razvile su se u tako mnogo razlicitih oblika, da naucnicima nije jasno kako su uspele da prežive buduci da su resursi vrlo ograniceni. Ipak, fitoplanktoni su i dalje tu.
Problem nije ogranicen samo na njih, nego i na brojne druge organizme koji žive od ogranicenih kolicina nutrijenata u morskoj vodi. Fenomen se naziva paradoksom obogacenja, buduci da se ocekuje da u oblastima bogatijim nutijentima dolazi do veceg diverziteta.
Kako argentinski mravi održavaju koloniju širom kontinenata
Argentinski mravi izgledaju kao sasvim obicni insekti. Medutim, oni su verovatno jedina vrsta izuzev ljudi koja je uspela da kolonizuje tri kontinenta. Sve tri super-kolonije ovih mrava u Evropi, Južnoj Americi i Aziji sastoje se od mrava koji imaju iste genetske osobine i u suštini su ista mravlja populcija.
Inace, oni odlicno prepoznaju pripadnike svoje vrste, ali su agresivni prema drugim. Njihov genetski kod nije se menjao hiljadama godina, što je neobicno, buduci da organizmi van svoje postojbine obicno brzo evoluiraju.
Misteriozni ljudski predak
Poreklo modernih ljudi detaljno je proucavano poslednjih godina, pa imamo mnogo novih saznanja o našim precima. Medutim, sve što smo naucili došlo je pod znak pitanja nakon što su otkriveni tragovi DNK sasvim drugaciji od onih s kojima su strucnjaci do sada imali dodira. DNK je pronaden u ostacima denisovana, hominida bliskih neandertalcima.
Iako se i o denisovanima zna relativno malo, barem imamo predstavu odakle su poticali i gde su se naseljavali. Medutim, o vrsti koja je s njima živela i ukrštala se pre 30.000 godina nemamo nikakvu predstavu.
Životinje koje žive bez kiseonika
Gotovo svim organizmima na Zemlji potreban je kiseonik u nekom obliku. Zato su se naucnici iznenadili kada su pronašli životinje u dubinama Sredozemnog mora kojima taj gas uopšte nije potreban.
Rec je o klasi sicušnih životinja za koje naucnici smatraju da su evoluirale tako da žive od soli. Ranije nije bila poznata ni jedna klasa višecelijskih stvorenja koja može da preživi bez kiseonika, pa ne znamo ništa o njihovoj evolucionoj prošlosti.
Seksualna reprodukcija
Osim nekih mikroba i biljaka gotovo sva živa bica na svetu razmnožavaju se seksualnim putem. To uzimamo zdravo za gotovo, pa i ne uvidamo kolika je to evoluciona anomalija.
Polovina od svake vrste – mužjaci – nisu u stanju da daju potomstvo, a koriste iste kolicine resursa u okruženju. Zašto je onda uloženo toliko truda u razvoj mehanizma, koji ocigledno ima svoje nedostatke?
Mnogi prednost daju teoriji da seks smanjuje šansu za razvoj štetnih mutacija, ali to verovatno nije slucaj.
Kada su naucnici proucavali 700 gena razlicitih organizama, otkrili su cak 0,5 štetnih mutacija po generaciji. Dakle, ta vrsta argumenta nije dovoljna da opravda seksualnu reprodukciju. Seks je i dalje nešto što naucnici ne razumeju u potpunosti.
(B92)
Pratite Sport na Facebooku i Twitteru
Posted in: nauka,tehnologija
0 comments:
Постави коментар