Tri i po decenije od smrti Josipa Broza Tita

 Jedan od najvecih svetskih lidera u savremenoj istoriji - Josip Broz Tito

Tito je roden u Kumrovcu, u Zagorju, u mešovitoj hrvatsko slovenackoj porodici maja 1892. godine. Tokom njegovog života kao datum rodenja obeležavan je 25. maj i to kao Dan mladosti.

Kao austrougarski vojni obveznik ucestvovao je u Prvom svetskom ratu, s cinom kaplara, izmedu ostalog i na srpskom frontu. Ranjen je i zarobljen u Galiciji, na ruskom frontu 1915. godine, pa je izvesno vreme u toj zemlji proveo kao zarobljenik. U njegovim zvanicnim biografijama, u poratnom periodu, navodeno je da je potom ucestvovao u Oktobarskoj revoluciji.

U Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca vratio se krajem oktobra 1920, kada postaje clan Komunisticke partije. Godine 1937. postao je generalni sekretar KPJ, posle smenjivanja i streljanja Milana Gorkica, prethodnog lidera te partije. Radio je i školovao se, 1936. i 1937. u Kominterni u Moskvi. Bilo je to vreme najoštrijih cistki unutar sovjetske nomenklature, i komunisticke internacionale, kada je likvidiran znatan broj i jugoslovenskih  komunistickih prvaka.

Kao voda KPJ predvodio je u Drugom svetskom ratu partizanski pokret (Narodnooslobodilacka vojska), a iz rata je izašao kao legendarni voda. Na celu Jugoslavije nalazio se punih 35 godina.

Osim borbe protiv okupatora, jedinice pod njegovom komandom sprovele su komunisticku revoluciju - tokom i posle rata, u kojoj su, izmedu ostalog, u sprovodenju revolucionarne "pravde" nestale i desetine hiljada nekomunista - pod maskom "borbe protiv saradnika okupatora".

Godine 1948. odbacio je Rezoluciju Informbiroa komunistickih partija i odolevao snažnom Staljinovom pritisku, posle cega je godinam vešto balansirao izmedu istocnog i zapadnog bloka, izborivši sasvim osobenu poziciju Jugoslavije kao celnice Pokreta nesvrstanih. Tokom pedesetih godina, Jugoslavija je otuda dobijala znacajnu finansijsku i vojnu pomoc od SAD.

Bio je jedan je od osnivaca Pokreta nesvrstanih, što je u tadašnjim medunarodnim okolnostima imalo veliki znacaj. Njegova uloga u tom pokretu, u poznijoj fazi, posebno je upamcena po doslednom nastojanju da se nesvrstani zadrže po strani od uticaja pojedinih problokovski opredeljnih clanica.

U unutrašnjoj politici, sticajem raznih okolnosti, verovatno i duboke starosti, ostavio je ustrojstvo koje se na kraju pokazalo kao neodrživo za funkcionisanje SFRJ - Ustav iz 1974. godine. Specifican sistem konsenzusa predstavnika republika i pokrajina pokazao se kao nerešiv problem kada se SKJ raspao.

Sahrani Josipa Broza Tita, u Beogradu, prisustvovao je više od 200 visokih licnosti iz celog sveta, što je nesumnjivo izraz njegove sasvim posebene istorijske uloge i izuzetnog ugleda koji je uživao. Prenos njegova sahrane, posle sletanja coveka na Mesec, bio je najgledaniji TV program u svetu do tada.

Posted in: najnovija desavanja u Srbiji,Novosti iz Srbije,Vesti iz Srbije,vesti Srbija