"Srbija gleda u ambis"

Dragan Dobrašinovic, predsednik koalicije za nadzor javnih finansija

Dobrašinovic upozorava na jedan "mali" problem, a on se sastoji u tome što svaki od puteva i puteljaka koruptivne mreže ovu zemlju vodi ravno u ambis.

Kako tumacite najave premijera Aleksandra Vucica da ce se oštro obracunati sa ovom pošasti?
- Da su stvarne namere premijera i Vlade, država bi bila posvecena izgradnji institucija, a ne njihovom rušenju i obesmišljavanju, stvorila bi uslove za uspostavljanje nezavisnog sudstva, a ne za njegovo ponovno ponižavanje i potcinjavanje. Kaznila bi sve upletene u korupciju, umesto da im oprašta i time ih ohrabruje. Sve u svemu, što se takozvane politicke elite tice, borba protiv korupcije je samo rec, i ništa više.

U kojoj društvenoj oblasti je najizraženije cerupanje države i gradana?
- U pitanju je mrtva trka, teško da bi i posle foto-finiša bilo nesporno ko je pobednik. Javne nabavke, državna pomoc, subvencije javnim preduzecima i firmama u takozvanom restrukturiranju, politicka zapošljavanja, dodela budžetskih sredstava medijima u zamenu za precutkivanje prave i kreiranje alternativne istine, favoriti su i u ovom ciklusu igara bez granica. Sa ovako strukturisanom politickom klasom, vodenom pohlepom i sujetom i oslobodenom elementarnog osecaja za javno dobro i potrebe gradana, nema rešenja ni izlaza u korist društva. Ovu politicku platformu, koja je uzrok svih naših nevolja, nije moguce popraviti. Mora se srušiti uz tresak i završiti u prašini, ili ce u prašini i blatu završiti celo naše društvo.

Kako izaci na kraj sa korupcijom?
- Novo i drugacije razumevanje politike kao društvene delatnosti usmerene ka dobrobiti gradana, nov odnos prema javnom dobru kao suštini bavljenja politikom, nove organizacije i stranke, jedini su izlaz iz besmisla u kojem propada i Srbija i sve vredno u njoj.

Država samo na javnim nabavkama izgubi više od pola miliona evra godišnje. Gde se i kako krade?
- Krade se gde za to postoji prilika, gde nema kontrole niti kazni za pohlepne politicare i njihove beskrupulozne biznis partnere, a ocito je nema skoro nigde. Od lokalnog do nacionalnog nivoa, javni resursi se nelegalno prelivaju u privatne ruke. Od izgradnje decjih igrališta, obdaništa, bolnica, škola, puteva, mostova, železnickih stanica, preko pribavljanja preplacenih softvera, sajtova, besmislenog reklamiranja javnih preduzeca i ministarstava u medijima, tajnih ugovora sa marketinškim agencijama, do pljackaškog pohoda tajkuna na državne banke.

Obelodanili ste nedavno da je celnik Srbijagasa Dušan Bajatovic potrošio cetvrt miliona evra za softver.
- Izgleda da je to jedan od najelegantnijih mehanizama za prelivanje sredstava iz javnih fondova u ruke privatnih "preduzetnika". Narucioci i izvodaci "radova" racunaju sa niskim nivoom informaticke pismenosti gradana. Bilo bi dobro da se tužilaštvo, koje ce uraditi sve da ne uradi ništa, osim nabavke konkretnog softvera koje je Srbijagas platio preko 250.000 evra, pozabavi i drugim softverskim narudžbinama od beogradske firme bliske vrhu socijalista. Pretpostavljam da bi rezultati ozbiljne istrage šokantno delovali na javnost.

Kako se zloupotrebljavaju javne nabavke?
- Netransparentni poslovi sa arapskim prijateljima, protivzakonito sprovedena javna nabavka usluga i radova na rekonstrukciji beogradske železnicke stanice Prokop, kriminalna nabavka usluga gradskog prevoza u Nišu, pa lekova od strane državnih apoteka uz primenu nedozvoljenog kriterijuma (popust koji dobija kupac u zavisnosti od roka placanja), pljackaške nabavke medicinske opreme. Neki od mehanizama beskrupulozne pljacke gradana Srbije su medudržavni sporazumi na štetu države, javno-privatna partnerstva na štetu javnog partnera.

Možete li da navedete još takvih primera?
- Ministarstvo na cijem je celu bio Oliver Dulic, nezavršen sajt najprimitivnijeg dizajna platilo je 25.000 evra, a uslugu arhiviranja i skladištenja elektronske pošte preko 30.000 evra. Koalicija je juna 2011. postavila pitanje kakav je to softver koji košta više od milion evra. Iz Ministarstva poljoprivrede, na cijem je celu u vreme nabavke bio Saša Dragin, nikada nije stigao odgovor. Bajatovicu su tehnološke inovacije takode drage, narocito ako su placene tudim novcem i daleko iznad tržišne cene.

Zbog cega se uporno gleda kroz prste tajkunima koji su najveci poreski dužnici?
- Oni koji u normalnoj tržišnoj utakmici ne bi mogli da zarade ni za vodu, zahvaljujuci simbiozi sa korumpiranim politicarima postali su suvlasnici Srbije. Oni koji su sve stekli na privilegijama i monopolima, i sve im je dozvoljeno osim avanturisticke nelojalnosti politickim liderima.

 Dragan Dobrašinovic je roden 6. septembra 1969. u Prokuplju, gde i danas živi sa porodicom.
Završio je Pravni fakultet u Beogradu, nakon cega je proveo tri godine na strucnom usavršavanju u prokupackom Okružnom sudu. Krajem 2000. osniva nevladinu organizaciju Toplicki centar za demokratiju i ljudska prava, koja je danas vodeca organizacija Koalicije za nadzor javnih finansija. Posvecen je borbi protiv korupcije, a narocito angažovan u oblasti javnih finansija, javnih nabavki, zaštite konkurencije, državne pomoci i medijskih sloboda.

Zašto se oporezivanje estrade pretvorilo u burlesku?
- U zemlji koja je, voljom politicara i bezvoljnošcu anesteziranih gradana, pretvorena u vašarište, vec dugo je na repertoaru prizeman, apsurdan i nedostojan lumperaj, posvecen obesmišljavanju svega što je normalno i zdravo, ukljucujuci i sam život. Tako su obrisane granice izmedu politike i estrade, estrade i kriminala, kriminala i sporta, sporta i politike. Samo u takvom zacaranom krugu propasti društva, tvit narodne pevacice, sa obrazovanjem i manirima kafanske cistacice, ima vecu težinu od mišljenja univerzitetskog profesora, pisca, režisera, lekara. Uostalom, izbori su uvek blizu, a neko na predizbornom mitingu treba i da zapeva.

Posted in: najnovija desavanja u Srbiji,Novosti iz Srbije,Vesti iz Srbije,vesti Srbija