I muzika se čita

"Intermeco za citanje", slogan je pod kojim Narodna biblioteka "Vuk Karadžic" u Kragujevcu obeležava Svetski dan knjige i autorskih prava. Ovoga puta, kragujevacki biblotekari pokazali su da muzika može da se cita, i da, prema recima slavnog Servantesa, ne postoji knjiga u kojoj nešto dobro ne može da se pronade.

Savremena umetnost kroz drugacija opažanja - ritmom i melodijama mladih kragujevackih umetnika, otvorili su jednodnevnu manifestaciju posvecenu pisanoj reci.

Uz intrumente koji se, poput knjiga, nalaze na neobicnim mestima: violine koje u društvu velikana svetske književnosti prkose gravitiaciji sa tavanice, kragujevacki osnovci, ljubitelji umetnosti...

"Muzika, pored citanja, je deo stvarnosti koja nam ulepšava živote. I muzika se cita. To je do jednog slogana koji ovde upotrebljavamo. Želeli smo da spojimo te dve stvari i da pokažemo javnosti koliko imamo darovitih i talentovanih mladih ljudi", kaže direktor Narodne biblioteke "Vuk Karadžic" u Kragujevcu Mirko Demic.

U surovoj borbi sa takozvanim elektronikim izdavaštvom, štampana knjiga još uvek vodi. Izdvaca je sve više, citalaca sve manje. Ipak, pravi ljubitelji knjige ostaju verni kvalitetnim autorima i eminentnim izdavacima.

"Oni koji nisu želeli da citaju, a tu najpre mislim na srednjoškolce koji inace ne vole da citaju lektiru, oni i ne citaju knjige. Ipak, na interentu mogu da pronadu neki informaciju. Onda se nece dogoditi da dodu u biblioteku i da traže "Prokletog Aliju" Ive Andica, jer ce znati da je ipak u pitanju "Prokleta avlija", objašanjava Vesna Lecic, Narodna bibloteka "Vuk Karadžic" u Kragujevcu.

Na odgovornom i zahtevnom poslu, u ulozi bibliotekara Bora Dugic, na oduševljenje ljubitelja knjige i umetnosti.

"Sve što je napisano stavljeno je u knjige. Muzika je jedna od ljudskih delatnosti koja se može opisati, iako je ne možete recima objasniti", dodaje Bora Dugic, umetnik.

Svetski dan knjige obeležava se u svim odeljenjima i ograncima Narodne biblioteke, u cast Migela de Servantesa i godišnjice rodenja i smrti Vilijema Šekspira.

 

Read more »

Zlatna medalja za kvalitet

Hladnjaca u Dragincu kod Loznice, kapaciteta 3.000 tona, pakuje smrznuto voce za strana tržišta - Evropsku uniju, Japan i Australiju. Za maline koje se prodaju u nemackim supermarketima EDEKA, nagradena je zlatnom medaljom za kvalitet.

Od izvoza smrznutog voca Hladnjaca u Dragincu kod Loznice, zaradi 4 miliona evra godišnje. Za smrznute maline u Nemackoj dobila je zlatnu medalju za kvalitet.

Kapacitet hladnjace je 3.000 ton, a pakuje smrznuto voce za zemalje Evropske unije i u druge delove sveta poput Japana i Australije. Najbolje srpsko voce, od kojeg je najznacajnija   malina, iz hladnjace u Dragincu stiže i u nemacke supermarkete.

U hladnjaci u Dragincu trenutno radi 41 meštanin ovog i susednih sela. Oni kažu da im rad na oko 5 stepeni nije težak i da u toku jedne smene  spakuju do šest tona smrznute maline.

"Svi smo odavde iz okoline. Pored ovog posla svi živimo na selu i isto se bavimo proizvodnjom maline, kupine i jagode. Stižemo i to da uradimo, imamo gde da plasiramo", kaže Dušanka Bojic, radnica iz Ribarice.

"Za mene je veoma znacajno što ne putujem, blizu mi je znaci kuce, a i za citav ovaj kraj. Što za nas što radimo i za poljoprivredne proizvodace", dodaje Dragan Josic, radnik iz Draginca.

Malina koja se pakuje u kese od 750 grama i kutije od 300,  jedna je od devet vrsta voca koje se plasira na tržišta Francuske, Austrije, Rumunije, Izraela i drugih zemalja širom sveta. Za maline koje stižu u nemacke supermarkete dobili su zlatno prizanje za kvalitet.

"Ukupni obrt naše kompanije je 4 miliona godišnje od toga 30 posto je izvoz za Nemacku Edeku, s tim što planiramo da povecamo izvoz i da promet bude za 30 odsto veci nego što je do sada", kaže Ana Stojkovic, menadžer prodaje Lukova- Hladnjaca Draginac.

Kompanija Lukowa, u cijem sastavu je do pre 3 godine i hladnjaca Draginac uložila je u prošloj godini 400.000 evra u opremu i mašine cime je ostvaren kapacitet pakovanja voca od 5.000 tona godišnje, ali i unapredenje kvaliteta.

"Mi posedujemo IFS nivoa šest, što je naveci certifikat koji trenutno postoji u prehrambenoj industriji i zahvaljujuci tom certifikatu osvojili smo tržište da direktno možemo da prodajemo u supermarketima u EU i ostalom delu sveta", kaže Petar Radosavljevic, menadžer za kvalitet Lukova-Hladnjaca Draginac.

Na nemacko tržište srpskih malina iz Hladnjace u Dragincu plasira se vec dve godine. U narednom periodu planiraju povecanje broja zaposlenih za 50 odsto. Pored rada u hladnjaci proizvodaci iz ovog dela Zapadne Srbije moci ce lakše i bliže da predaju voce koje uzberu.

Read more »

Godišnjica boja na Čokešini

U okviru manastira Cokešina kod Spomenika junacima boja na Cokešini održana je ceremonija polaganja venaca i odavanja pocasti povodom 210. godišnjice Boja na Cokešini.

Odbor za negovanje tradicija oslobodilackih ratova Srbije  u okviru manastira Cokešina kod spomenika junacima boja na Cokešini održao ceremoniju polaganja venaca i odavanja pocasti povodom 210. godišnjice Boja na Cokešini.

Vence su položili izaslanik predsednika Republike Srbije, predstavnici Vlade i Vojske Srbije, predstavnici Grada Loznice kao i predstavnici udruženja za negovanje tradicija oslobodilackih ratova Srbije.

Posle ceremonije polaganja venaca i odavanja pocasti održan je prigodan umetnicki program.

 

Read more »

Pančevački ronilac u Meksiku

Pancevacki instruktor ronjenja, Janez Kranjc, imao je jedinstvenu priliku da boravi u Meksiku, roni u Karipskom moru i cuvenim senotama, podvodnim pecinama, i poseti piramide Maja na Jukatanu. O svemu tome priprema film, koji ce se prikazivati na festivalima.

Malo je ljudi iz naše zemlje koji su imali priliku da vide živi svet Karipskog mora. Pancevac Janez Kranjc, koji roni vec 15 godina, vratio se sa nezaboravnim uspomenama.

"Stvarno ima šta da se vidi u Karipskom moru: mnoštvo šarenih riba, kornjace, ajkule, a ja sam imao bliski susret sa jastogom dugackim cak jedan metar, što se zaista retko vida", prica Janez Kranjc, instruktor ronjenja u klubu "Svet ronjenja".

Jedinstvene u Meksiku su senote, podvodne pecine sa slatkom vodom, gde je uzbudljivo i pomalo opasno roniti.

"Ako niste ronili u senotama, kao da niste bili u Meksiku. Tamo se ne odlazi zbog živog sveta, vec zbog pecinskog nakita, fantasticnih stalaktita i stalagmita, a najlepše od svega je igra svetlosti, koja prodire spolja u pecinu", prica Kranjc.

Osim fotografisanja i snimanja podvodnog sveta, Janez Kranjc obilazio je i poluostrvo Jukatan, gde su sacuvani ostaci drevnih gradova maja, medu kojima je najpoznatiji Cicen Ica.

"Piramide su fascinantne, ali celo mesto je dosta komercijalizovano. Sve vrvi od turista, prodaje se sve i svašta, a od nedavno su zabranili penjanje na piramide, jer su se mnogi potpisivali na njima, što je narušilo njihov izgled", kaže Janez.

Kranjc je saradivao u podvodnim snimanjima igranih filmova "Vir" i "Mamula", mnogo puta nagradivan je za fotografije, a medu filmovima o ronjenju na dah, budimpeštanskom podzemlju i Maldivima, naci ce se i novi, o Meksiku.

Read more »

Padavine pokrenule klizišta

Padavine su ponovo pokrenule klizište izmedu Starog i Novog Priboja, koje zahvata oko 13 hektara zemljišta, i ugrožava naselje, put ka granicnom prelazu Uvac i prugu Beograd-Bar. Klizište se pojavilo desetak godina po izgradnji pruge, i do danas nije sanirano. Na to je ovih dana upozoren i Republicki štab za vanredne situacije.

Zbog obilnih padavina ponovo je aktivirano klizište izmedu Starog i Novog Priboja. Klizište je aktivno još od pocetka gradnje pruge Beograd-Bar, medutim uprkos inspekcijskom rešenju o njegovoj sanaciji, do sada ništa nije uradeno.

Da je potporni zid davno "odslužio" svoje, potvrduju rascepi u betonu, koji se pod pritiskom i nagnuo nad put. Ovih dana, kretanje tla izazvalo je i pucanje cevi gradske vodovodne mreže, pa voda kao da izvire iz asfalta.

Stakleni reperi su popucali, i to je još jedan znak da je klizište proradilo. Za stanovnike kuca nad njim, sve je vec, doslovno, nocna mora, a nisu bezbedniji ni oni koji prolaze putem.

U lokalnoj samoupravi ocekuju da Železnice Srbije, u cijoj je nadležnosti ovaj pojas oko pruge, nešto hitno preduzmu, jer pribojska opština u ovom slucaju nema ingerencije, a o ovom problemu su obaveštene sve nadležne institucije.

Prošle godine Geološki zavod Srbije je uradio elaborat o ovom klizištu uz zakljucak da se hitno prikupi sva dokumentacija za izradu projekta sanacije klizišta, jer je pitanje koliko ce još potporni zid izdržati.

Prema analizama strucnjaka, rec je o dubokom klilzištu, cija je sanacija izuzetno skupa, komplikovana i dugotrajna. Verovatno je i to razlog što se ni na tender za sanaciju potpornog zida koji su raspisale Železnice Srbije niko nije javio.

Klizište ugrožava i prugu cijom je izgradnjom aktivirano. Doprinela mu je i nelegalna izgradnja, jer je deo kuca nad njim izgraden bez dozvole, tu je i državni put, pa je ovo posao u koji se mora ukljuciti  više minstarstava i javnih preduzeca.

Kako god bilo, kažu meštani, samo neka bude što pre.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552

View the original article here

Read more »

Proizvođači duvana izgubili spor sa "Filip Morisom"

Proizvodaci duvana koji su pre 14 godina potpisali ugovore o saradnji sa niškom Fabrikom duvana, protesnim okupljanjem u Nišu izrazili su nezadovljstvo zbog odluke Apelacionog suda u tom gradu, da kompaniji "Filip Moris", koja je kupila duvansku industriju, pojedini proizvodaci isplate milionsku odštetu za dobijenu opremu.

Podsecamo da je oko 500 proizvodaca tužilo nekadašnju Duvansku zbog, kako navode, lošeg semena duvana, a potom su usledile i kontratužbe novog vlasnika, americke kompanije Filip Moris.

Posle decenije provedene na sudu, Zoran Markovic iz Batušinca, po presudi Apelacionog suda Kompaniji "Filip Moris" morace da plati cetiri miliona dinara odštete, zbog mehanizacije  koju je dobio, a koju nije isplatio u sirovom duvanu. Zbog desetogodišnjeg ugovora sa nekadašnjem duvanskom, kuca i plac su mu, kao tvrdi pod hipotekom, a ima i dva žiranta.

Zbog lošeg semena, ocekivani rod krupnolisne virdžinije je propao, pa oprema, tvrde proizvodaci od 2005. godine i nije korišcena.

Da je seme imalo virozu, potvrdili su strucnjaci, a zbog ugovora, vecina njiva na kojima se nekada proizvodio duvan ostala je neobradena. Sezonski radnici su ostali bez posla, a proizvodaci bez planirane zarade.

Zbog višegodišnjeg sudskog spora, pojedini ugovori sa proizvodacima duvana, kako Sud navodi, istekli su pre dve godine, iako proizvodaci podsecaju da ih je Kompanija jednostrano raskinula pre devet godina.

Read more »

PRIMPREDAJA DUŽNOSTI: Zorana Mihajlović preuzela resor od Ilića

PRIMPREDAJA DUŽNOSTI: Zorana Mihajlović preuzela resor od Ilića

Predao je dužnost Mihajlovićevoj nakon što je postavljen za ministra bez portfelja zaduženog za vanredne situacije

BEOGRAD - Novoimenovani ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastukture i potpredsednik Vlade Zorana Mihajlović preuzela je danas u Vladi Srbije, dužnosti od dosadašnjeg ministra građevinarstva i urbanizma Velimira Ilića.

Ilić je predao dužnost Mihajlovićevoj nakon što je postavljen za ministra bez portfelja zaduženog za vanredne situacije, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima.

Mihajlović i Antić obavili primopredaju dužnosti

Primopredaja dužnosti između dosadašnjeg ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorane Mihajlović i dosadašnjeg ministra saobraćaja Aleksandra Antića izvršena je danas u Vladi Srbije.

Kako se navodi u saopštenju Vladine kancelarije za saradnju sa medijima, u novoj vladi Mihajlović će obavljati dužnost potpredsednik Vlade i ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dok će Antić preuzeti resore rudarstva i energetike.

Read more »