Prag - Salcburg - Pančevo

Stihove iz knjiga "Žar" i "Naiskap", Jelena Ciric je Pancevcima citala uz pratnju ansambla "Danica" iz Salcburga.

U Pancevu je književno vece održala Jelena Ciric koja poslednjih dvanaest godina živi u Pragu. Stihove iz svoje dve knjige, "Žar" i "Naiskap", citala je uz muziku ansambla "Danica".
Aleksandra Mihajlovic i Jelena Ciric
Njena poezija je svojevrstan lirski dnevnik, napisan na moderan i lep nacin, rekla je Aleksandra Mihajlovic, profesorka književnosti:

"Neverovatno je sa kakvom lakocom pesnikinja piše o ženi koja voli muškarca, na koji nacin nam je docarala da ga voli svom dušom, sa svim carima koje nosi takva ljubav."

Jelena svojim pesmama zavodi citaoce i hrabro iznosi najintimnija osecanja. Gordana Vlajic, iz pancevacke Umetnicka grupe "Arte", kaže da joj je na tome zahvalna, jer ljudi danas ceznu za lepom recju, što se vidi i po prodaji knjiga poezije, i po brojnoj publici koja je došla na ovo književno vece.

Jelena Ciric kaže da lako dopire do citalaca, jer piše iz duše i zato što im kroz erotsku poeziju opisuje sve vrline jednog muškarca i žene, njihove cesto sputane prohteve, zajednicki istancan ukus i prefinjene manire:

"Svoje knjige uvek preporucujem gospodi da ih poklone svojim damama, jer sigurno nece pogrešiti. Pišem u prvom licu jednine i obracam se muškarcu zavodnicki, sa željom da uticem na još snažniju ljubav izmedu žena i džentlmena."

Na književnoj veceri predstavio se i ansambl "Danica" iz Salcburga koji, svirajuci starogradske sprske pesme, uspešno nastupa u Austriji, Švajcarskoj i Nemackoj. Zoran Šijakovic, predsednik Udruženja "Danica", otkrio nam je i poseban povod da poseti Pancevo:

"Spremam pozorišni komad o Ðordu Vajfertu i bavim se njegovim životom vec više od godinu dana. Saznao sam mnogo toga i još sam u fazi istraživanja. Zato sam i morao da dodem u Pancevo, jer je Ðorde ovde ostavio dubok trag."

Jelena Ciric kaže da ce u svojim pesmama i dalje hrabro istraživati ljudska osecanja i da ce njeni stihovi i dalje biti ispunjeni žudnjom za nesputanim životom.

Read more »

Prvenstvo Srbije u podvodnom hokeju

U Pancevu, na državnom prvenstvu u podvodnom hokeju pobedila je beogradska ekipa Kalipso. Za titulu prvaka Srbije nadmetalo sedam ekipa.

Kada su pre 60 godina pripadnici ronilacke Kraljevske specijalne jedinice, da bi prekratili duge zimske dane odlucili da igraju podvodni hokej nisu ni slutili da ce uskoro to postati popularan sport u brojnim zemljama Evrope.

Kod nas se igra od 1994. godine, a u Pancevu samo odabrani mogu pod vodu, kaže Slavko Makarin, predsednik KPA "Pancevo":

"Ovaj sport iziskuje mnogo snage i veliku izdržljivost. Ovo je jedini sport u tri dimenzije. U svim ostalim sportisti se krecu napred-nazad, levo-desno, a ovde imamo i gore-dole i to daje posebnu draž."

Ovim sportom se jednako uspešno bave i žene cija je spretnost i snalažljivost pod vodom cesto i važnija od fizicke izdržljivosti. Aleksandra Kocic iz beogradskog KPA "Kalipso"kaže da je zavolela hokej pod vodom jer je veoma eksplozivan:

"Ovde se sve radi bez kiseonika, pod vodom, i to je najteže", objašnjava Aleksandra. "Treba nauciti da daš svoj maksimum pod vodom, a nemaš dovoljno vazduha. Izuzetno je važno izbalansirati svoju snagu i mogucnosti sa onim što se od tebe ocekuje u ovom sportu."

Pak za hokej pod vodom težak je kilogram i po, a palice su kratke i rucno radene, jer ih u našoj zemlji niko ne proizvodi.

Hokejaši moraju da budu dobri ronioci, ali Nenad Vekic iz KPS "Pancevo"kaže da to nije najvažnije.

"Pod vodom možemo da izdržimo od 10 do 15 sekundi, ali nije suština da se što duže izdrži bez vazduha, vec treba osmisliti timsku igru i u pravo vreme znati kad ko treba od igraca da izroni, a ko da zaroni u vodu" - otkriva Vekic deo tajne ovog sporta.

U junu ce se u Beogradu održati Evropsko prvesntvo u hokeju pod vodom, a kad vec nemamo stakleni bazen, publika ce preko video-bima moci da uživa u ovoj igri i da navija za svoj tim.

Read more »

Prikolica za prodaju brze hrane

Firma Vidija iz Niša, medu prvima je na Balkanu pocela samostalnu proizvodnju prikolica za prodaju brze hrane. Kompletna proizvodnja usmerena je ka izvozu.

Prikolice za proizvodnju i prodaju brze hrane, koju proizvodi niška firma Vidija, mogu se videti u Italiji, Nemackoj, Sloveniji i Italiji.

Vlasnica Dragica Andrejevic kaže da su njihove "pokretne prodavnice" upola jeftinije od nemackih i da su uradene po medunarodnim standardima.

Glavni izvor energije su solarni paneli i po tome su ove prikolice jedinstvene.

U firmi je zaposleno desetak radnika. Medutim, zbog vecih zahteva iz inostarnstva, spremni su da zaposle još 50 radnika koji bi zapoceli serijsku proizvodnju. Za to im je potrebna pomoc grada ili države.

Vidija je jedna od retkih firmi na Balkanu sa takozvanim WIM brojem, koji potvrduje kvalitet proizvoda. U Srbiji taj broj još jedino ima Fijat u Kragujevcu.

Read more »

Posledice poplava u užičkom kraju

Dok se procenjuju štete od poplava u ariljskom i požeškom kraju, poljoprivrednici pokušavaju da spasu preostalo voce i povrce na parcelama koje nisu potpuno uništene. Mnogo je nepoznanica u nacinu tretiranja oštecenih zasada, pa se ocekuju saveti strucnjaka.

Posle poplave, pokazao se ucinak podivljale reke i svega što je, možda, propušteno da se ucini kako bi se zasadi zaštitili, pa su propala ogromna ulaganja, jer je samo za hektar malinjaka potrebno oko 15.000 evra.

Pokazala se i cena pogrešne procene, neznanja ili nedostatka novca, jer za rizik od poplava gotovo niko nije osigurao svoju proizvodnju.

I od poplava se ipak može osigurati i to rade i Triglav osiguranje, Delta Ðenerali, DDOR Novi Sad ili Dunav, uglavnom kao dopunski rizik, uz osnovno osiguranje.

Premije za osiguranja od poplava su u proseku dva odsto, što je recimo, na parceli od 10 ari i  ocekivani prihod od 300.000 dinara, izdatak od 6.000. Ukoliko je poljoprivredno domacinstvo registrovano, država ovaj iznos regresira sa 40 odsto.

Sledeci problem sada su i nanosi mulja i peska, zbog kojih se strahuje da ce biljni koren brzo poceti da trune, ili naslage smeca koje su potpuno prekrile mlade biljke, što može izazvati zarazu i zagadenje.

Da bi se spasilo ovo što je preostalo, jasno je svima, moraju se odmah primeniti odgovarajuce mere zaštite, ma koliko to koštalo, jer ce se tako sacuvati, ne samo deo ovogodišnjeg roda, vec  i sami zasadi.

Read more »

Više prostora za marginalizovane grupe

Gradanska alijansa za socijalnu inkluziju u Požegi, koja okuplja šest udruženja gradana, od sada ce raditi u novim prostorijama. Projekat vrednosti sto hiljada evra podržala je Ambasada Kraljevine Norveške.

Pod istim krovom radice šest udruženja gradana iz Požege, cime ce marginalizovane grupe stan

ovništva dobiti mogucnost da se aktivnije ukljuce u život lokalne zajednice.

Prema recima Gorana Ðukica, iz UG Forca, cilj požeških udruženja gradana je da zajedno, svako u svom domenu, pomognu ugroženim i marginalizovanim grupama da se ukljuce u lokalnu zajednicu, pre svega u oblasti ekonomskog osnaživanja:

"Smatramo da je ekonomsko osnaživanje kljuc svega što se tice napretka i unapredenja položaja tih grupa."

Marginalizovane grupe žele da budu ukljucene u društvo, u potpunosti i trajno, a ne samo kada se obeležava medunarodni dan posvecen nekoj od grupacija.

"Nama ne treba neka humanitarna pomoc, nisu bitne igranke", kaže Marija Vujicic, iz Romskog centra. "Nama je bitno da se kroz obrazovanje i zapošljavanje poboljša položaj romske populacije."

U opštini Požega ima oko dve hiljade osoba sa invaliditetom, navodi Dragan Nikitovic, iz Društva za cerebralnu paralizu, decju paralizu i plegije opštine Požega - jedinog udruženja u gradu i opštini koje ih okuplja.

Novi prostor, koji ce imati poseban znacaj za marginalizovane grupe, dobijen je uz podršku Opštine, Kulturnog centra Požega i, pre svega, uz finansijsku pomoc Ambasade Kraljevine Norveške.

"Podrška Norveške od 2002. godine u Srbiji dostigla je sumu od 250 miliona evra", rekao je Roger Jorgensen, zamenik ambasadora Kraljevine Norveške u Beogradu. "Ove godine potrošicemo oko deset miliona evra, kroz ugovore koje smo potpisali sa lokalnim zajednicama, udruženjima gradana i vladinim agencijama širom Srbije. Ovo je jedan medu mnogim projektima."

Uprkos ekonomskoj krizi u Evropi, Norveška ce i dalje pružati podršku civilnim inicijativama. Zahvaljujuci tome, marginalizovane grupe u Požegi imace mogucnost da se lakše uklope u lokalnu zajednicu i snažnije artikulišu svoje zahteve.

Read more »

U niškim selima neispravna voda

U selima Vrelo, Paligrace, Gornja Trnava i Velepolje kod Niša, sanitarna inspekcija zabranila upotrebu vode za pice.

Na osnovu izveštaja Instituta za javno zdravlje Niš, Sanitarna inspekcija donela je odluku da zabrani upotrebu vode za pice u selima Vrelo, Paligrace, Gornja Trnava i Velepolje.

Ova sela snabdevaju se vodom iz sistema Vrelo, na kome su meštani neovlašceno izvodili radove i ugrozili kontinuiranu dezinfekciju vode, pa je sistem zabranjen za upotrebu.

Read more »

Preduzetnički duh ariljskih đaka

Arilje je poznato kao grad preduzetnika, a da ce tako i ostati najavljuju uspesi ucenika srednje škole "Sveti Ahilije" koji su osnovali cak cetiri dacke kompanije.

Maline, po kojima je Arilje poznato, dacke kompanije preraduju u traženije i skuplje proizvode. U jedinoj ariljskoj srednjoj školi ove godine rade cak cetiri kompanije, a na nedavnom takmicenju ucenickih kompanija centralne i zapadne Srbije pobedili su proizvodima od malina.

Kada posebno obradenoj ariljskoj malini dodaju cokolada, po svom receptu, nastaju razlicite bombone i drugi slatkiši, koji se po pravil,u odmah razgrabe cim ih izlože na sajmovima i takmicenjima.

"Mi smo zato i izabrali što nam se najviše svideo sam proces i nije sve u tom cokoladiranju nego treba pronaci i ambalažu za slatkiše, logo", kaže direktor marketinga kompanije Fit&sweet Marija Pilcevic.

Ariljski gimnazijalci, njih 19, u cetiri razlicite kompanije proizvode i prodaju i niz drugih prakticnih stvari, koje prave i od reciklirane ambalaže ulažuci pre svega kreativnost i rad vikendom, kad nema školskih obaveza.

Direktor kompanije Junior vision Aleksandra Simovic kaže da novac ulažu ponovo u materijal i sirovine koje im trebaju i tako ide u krug.

"Moje zaduženje je biznis plan i prezentacija. Kada idemo na takmicenja moje zaduženje je da prezentujem žiriju to što mi radimo", kaže direktor marketinga kompanije Eko life Milena Milosavljevic.

U gradu poznatom po malim preduzetnicima razumljiva je i opšta podrška koju imaju iako kompanija traje samo jednu školsku godinu.

"Prolaze kroz ceo proces, od registracije preko kompanijskih izveštaja, biznis planova i konacno do zatvaranja na kraju školske godine", kaže Nada Stevanovic profesor i mentor.

Direktor Srednje škole "Sveti Ahlije" Arilje Ranko Davidovic kaže da su na prvom mestu ucenici, njihovi roditelji, lokalna samouprava i njihovi socijalni partneri koji su uvek tu da  pomognu u nekim robama i materijalima.

Do zatvaranja ovogodišnjih kompanija ocekuje ih još nekoliko takmicenja, a  nove koje ce osnovati vec u septembru, nekoliko medunarodnih nastupa, ali i novi proizvodi, jer sve što zarade ulažu u proizvodnju.

Read more »