Porošenko i Vučić se složili: Srbija podržava Ukrajinu, Ukrajina Srbiju...

 Da li ga uskoro možemo ocekivati u Beogradu: Petro Porošenko

Porošenko i Vucic su razgovarali u ponedeljak, a u saopštenju pres službe ukrajinskog predsednika, koje prenosi Ukrinform, Porošenko je srpskom premijeru izneo informacije o najnovijim dogadajima u Donjeckom basenu.

On je izrazio nadu da ce Srbija, koja predsedava OEBS-om, iskoristiti sve mogucnosti da sve strane u potpunosti primene dogovore iz Minska.

- Sagovornici su se dogovorili da koordinišu aktivnosti za povecanje efikasnosti nadzora specijalne monitoring misije OEBS-a, izmedu ostalog ukazujuci na neophodnost povecanja broja inspektora i poboljšanja njihove tehnicke opremljenosti - navedeno je u saopštenju.

Pored toga, predsednik Ukrajine pozvao je Srbiju da pojaca krivicnu odgovornost za ucešce njenih gradana u nelegalnim oružanim formacijama u Donbasu.

- S tim u vezi, Vucic je pružio uveravanje da ce se upravo tog pristupa pridržavati u Srbiji u vezi sa placenicima - navodi agencija.

Ukrinform prenosi, takode, da su Porošenko i Vucic razmenili pozive za posete na najvišem nivou.

Read more »

Prirodni antibiotik od samo dva sastojka

 Ovo je kurkuma, koju cete pomešati s medom i eto prirodnog antibiotika

Tradicionalni indijski zacin kurkuma je jedan od najmocnijih prirodnih lekova, ima blago slatkast, ljutkast i pomalo gorak ukus i aromatican miris koji podseca na narandžu, dumbir i biber.

Sastojci prirodnog antibiotika:

Kašika praha kurkume
100 grama meda

Priprema:

Pomešajte i dobijenu smesu cuvajte u tegli i uzimajte po potrebi.

Napomena: Tokom svakog uzimanja antibiotika, preporucuje se uzimanje i probiotika. Probiotik možete piti u bilo kom delu dana osim u periodu od dva sata pre i posle uzimanja antibiotika.

Kurkuma se koristi za:

- jacanje probave
- obnavljanje crevne flore
- smanjenje nadutosti
- cišcenje jetre i žuci
- normalizaciju menstruacije
- smanjenje upala kod artritisa
- cišcenje krvi
- stimulisanje rada metabolizma
- kožne probleme
- tegobe disajnih puteva
- protiv gljivica i bakterija
- protiv crevnih parazita
- lecenje raka
- lecenje Alchajmerove bolesti

Read more »

Skinuta ljaga sa Manojlovića

 

 Sud je utvrdio da Manojlovic nije izvršio ratni zlocin i da shodno zakonu može biti rehabilitovan. Po oceni Višeg suda, Manojlovicu nije omoguceno ni pravo na odbranu ni pravo za žalbu protiv presude kojom je osuden na smrt.

- Proizlazi da je pokojni Stanisav osuden zbog politickih i ideoloških razloga samo zato što je bio pripadnik cetnickog pokreta - stoji u obrazloženju rešenja o rehabilitaciji užickog suda.

Iz požutele presude broj 79 citamo da je Stanisav Manojlovic kao pratilac cetnickog komandanta Vucka Ignjatovica tukao Vladislava Vasiljevica i njegovog sina, cije ime se ne navodi, kao i druga Milovanovica, cije ime se takode ne navodi, i da je zajedno sa Milisavom Ristivojevicem ubio Milana Blagojevica, komandanta Šumadijskog odreda.

Stanisav je na saslušanju porekao sve optužbe, ali je sve to oboreno iskazima svedoka cije ime se takode ne navodi. Zanimljivo je da Milisav Ristivojevic, koji je zajedno sa Stanisavom iz zatvora izveo Milana Blagojevica i streljao ga, nije odgovarao za to. U presudi nema ni slova kad i gde je ubijen Milan Blagojevic, ni gde i kako je Stanisav Manojlovic tukao Vladislava Vasiljevica i njegovog sina kao i druga Milovanovica.

Zahtev za rehabilitaciju podneo je Zoran Manojlovic iz Bakionice, unuk Stanisavljev i sin sada pokojnog Manojla Manojlovica koga je zastupao Mihailo Matovic, advokat iz Užica. Iza pokojnog Stanisava ostala je supruga Gvozdenija sa cetvoro maloletno dece. Njima je tadašnja vlast, po recima Zorana, oduzela oko 20 hektara zemlje, njiva i livada.

- Ovom presudom skinuta je ljaga sa mog pokojnog dede Stanisava i sa cele porodice. Tražicemo povracaj oduzete imovine. Posle rata vlast je poslala moga oca i strica u Bor i Smederevo da bi bili što dalje od svog rodnom mesta, ali su se oni nakon završene škole vratili na ocevinu. Godinama sam kosio u obližnjem Glumcu i stariji ljudi su mi pricali da moj deda nije pocinio ubistvo za koje je osuden. Verovao sam im i zato sam podneo zahtev za rehabilitaciju - prica Stanisavljev unuk Zoran.

Ubijeni Milan Blagojevic bio je predratni komunista i španski borac, komandant Prvog šumadijskog partizanskog odreda. Bio je jedan od najnacajnijih organizatora borbe protiv okupatora 1941. Ubijen je u noci izmedu 28. i 29. oktobra 1941. u periodu Užicke republike kada su ga cetnici Draže Mihailovica uhvatili u Požegi, u vozu, pošto se vracao u Šumadiju. Cetnici su ga posle mucenja ubili iste noci, a on je 9. maja 1945. proglašen za narodnog heroja.

U podnesku upucenom Višem sudu u Užicu 27. februara advokat Mihailo Matovic je izmedu ostalog napisao:

- Ondašnja vlast, a na prvom mestu Ozna koristila se raznim podlostima da bi ostvarila ciljeve usmerene na konfiskaciju imovine. Da bi se imovina konfiskovala, vlasti je bila potrebna bilo kakva presuda koju bi bez ikakve dokumentacije napisao svedok Milan Cicvaric. Vrhunac podlosti ta vlast ostvaruje korišcenjem navodne tvrdnje Gvozdenije, supruge streljanog Stanisava, da je prepis presude veran originalu. Cudno je da prepis presude overava jedna nepismena seljanka s lepim i istreniranim potpisom iznad koga je neko stavio upitnik.

Read more »

Tači krajem aprila dolazi u Beograd?

 Tacija ce cuvati 4.000 policajaca

Taci ce, prema tom izvoru, na poziv nevladine organizacije "Ambasadori mira" ucestvovati na skupu na koji su pozvani ministri spoljnih poslova cetiri balkanske zemlje.

Kako se navodi Beograd je u "nelagodnoj situaciji" zbog velikog pritiska koji na Srbiju vrši EU.

Pojedini prištinski portali, pozivajuci se na razlicite izvore, tvrde da ce Srbija tokom prve Tacijeve posete Beogradu, za bezbednost skupa kome ce on prisustvovati, angažovati cak 4.000 policajaca.

I beogradski "Danas" najavljuje mogucnost dolaska Tacija u Beograd.

Pozivajuci se na izvore bliske kosovskom šefu diplomatije, list piše da je Taci potvrdio ucešce na konferenciji, koja ce biti održana 24. aprila u organizaciji nevladine organizacije Omladinski odbor za obrazovanje, a na temu "EU integracije zapadnog Balkana:možemo bolje zajedno".

Prema sagovornicima beogradskog dnevnika, "EU lobira da se poseta dogodi, a vlada u Beogradu ove sedmice treba da donese odluku u vezi sa njegovim dolaskom".

Read more »

Tužilaštvo želi Šešelja što pre u Hagu

 Ponovo u Hag samo ako hoce da ga nose: Vojislav Šešelj

Tužilaštvo je u Predlogu, koji je potpisao glavni tužilac Serž Bramerc, zatražilo od Žalbenog veca da naloži Pretresnom vecu da opozove odluku o privremenom puštanju u roku od jednog dana od dana odluke o ovom predlogu.

Podsecajuci da je 30. marta Žalbeno naložilo Pretresnom vecu da "odmah" izda nalog za opozivanje privremenog oslobadanja i naloži mu da se vrati u pritvorsku jedinicu, Tužilaštvo navodi da dve sedmice posle toga Pretresno vece nije sprovelo odluku Žalbenog veca.

Odluka Žalbenog veca bila je nedvosmislena, navodi Tužilaštvo, dodajuci da Pretresnom vecu nije ostavljeno pravo da odlucuje da li ce opozvati privremeno oslobadanje ili period vremena u kom ce to uciniti.

Medutim, kako se istice, Pretresno vece još nije sprovelo odluku i umesto toga, cekalo je deset dana pre nego što je bilo šta preduzelo i potom samo naložilo Sekretarijatu da mu pribavi medicinske informacije o Šešeljevom zdravlju.

Tužilaštvo ocenjuje da je to "neopravdano odlaganje nedvosmislenog naloga Žalbenog veca" i dodaje da je Šešeljevo zdravstveno stanje  "irelevantno za sprovodenje te odluke" i "ne može spreciti sprovodenje odluke", jer njegovo zdravlje ne bi trebalo da trpi "nikakvu štetu od njegovog povratka u Hag".

Read more »

U srpskoj skupštini mesta i za dijasporu?

 Tesno za poslanike iz inostranstva: Skupština Srbije

Skupštini Srbije vec je stigao predlog Lige socijaldemokrata Vojvodine, prema kojem bi Srbija umesto jedne imala pet izbornih jedinica, a poslednju sa sedištem u Beogradu i cetiri poslanika birali bi državljani Srbije bez prebivališta u prethodne cetiri jedinice i gradani sa boravištem u inostranstvu.

Drugaciji predlog nudi Socijaldemokratska stranka, ciji poslanik i predsednik skupštinskog odbora za dijasporu Janko Veselinovic naglašava neophodnost ucešca srpskog rasejanja u parlamentu.

On za "Vesti" objašnjava i da su moguca dva modela prisutnosti naših ljudi koji žive u inostranstvu u parlamentu, kao vrhovnoj zakonodavnoj vlasti.

- Naš predlog koncepta je da Srbi u dijaspori i regionu imaju svog predstavnika u Skupštini Srbije, koji bi ucestvovao u raspravama o njihovom položaju i svim drugim pitanjima koja ih se ticu - kaže Veselinovic za "Vesti". On podseca da slican model postoji u Madarskoj, gde predstavnici manjina imaju svog portparola u parlamentu.

Veselinovic istice da je njegova stranka SDS jednako sklona i mogucnosti da dijaspora ima sopstvene poslanike. Prema njegovim recima, predlozi o ucešcu dijaspore u politickom životu zemlje uskoro ce biti na javnoj raspravi kako bi se našao najbolji model zastupljenosti Srba u rasejanju.

Ponudena rešenja koja dolaze iz opozicionih stranaka o zastupljenosti dijaspore u parlamentu su, prema recima Bojana Klacara iz Centra za slobodne izbore i demokratiju, legalna i legitimna. On, medutim, smatra da je LSV i njihov lider Nenad Canak iz sopstvene pokrajinske perspektive, predlogom o pet jedinica od kojih je jedna Vojvodina, hteo da obezbedi sebi vece ucešce u parlamentarnom životu zemlje.

Dodaje da njihov predlog u kojem se našla i dijaspora, mora da bude detaljniji.
- Što se naših u dijaspori tice, praksa u drugim zemljama je vrlo razlicita. Negde cak nije ni moguce da glasaju, a negde se na tome insistira. Dobro je što kod nas imaju pravo glasa i što se razmišlja o njihovom vecem ucešcu. Ipak, treba biti obazriv kako rasejanje ne bi dominantno uticalo na kreiranje situacije u zemlji, jer oni u njoj ne žive - kaže Klacar za "Vesti".

Srpska dijaspora je pravo da glasa dobila na predsednickim izborima 2004, ali ga biraci u inostranstvu ne koriste dovoljno. Osim kratkih rokova za prijavu i upis u biracki spisak, biracka mesta su mnogima prilicno udaljena od mesta stanovanja, a najave da bi dijaspora mogla da glasa putem pisma su ostale samo na obecanjima. Poslednjih godina je broj birackih mesta u inostranstvu prepolovljen, pa od 2008. kada ih je bilo 75 u 42 države, 2014. je bilo otvoreno svega 35 u 20 država.

Praksa zemalja u okruženju sa garantovanim mestima za dijasporu je razlicita. Hrvatska ima pet mesta u Saboru za dijasporu, Makedonija tri, a Rumunija takode pet.

Zanimljivo je da Italija ima 12 mesta za svoju dijasporu, koliko je opredelila i Francuska. Madarska ima takode veliku dijasporu, ali iako im je dala pravo glasa, nije im dala i garantovan broj mesta u parlamentu.

Da bi se razumeo odnos država sa svojim rasejanjem zanimljivo je pogledati primere evropskih država sa ogromnom dijasporom, poput Poljske, Irske i Grcke.

Irci su posebno zanimljivi. Imaju najvecu dijasporu na svetu u odnosu na broj stanovnika. Cak 80 miliona Iraca živi van matice, od cega 36 miliona u Sjedinjenim Državama, cetiri miliona u Kanadi i milion u Argentini, ali svi oni nemaju direktno izabrane predstavnike u Donjem domu Parlamenta, vec samo tri mesta u Senatu, odnosno Gornjem domu.

Grcka dijaspora je posebno brojna u SAD gde živi oko tri miliona državljana Grcke, dok ih je u Australiji 700.000, a u Kanadi 250.000. U matici živi 11 miliona Grka. Svi oni imaju pravo glasa, ali ne i garantovana mesta u Parlamentu. Štaviše, Grcka je 2014. godine svim Grcima u rasejanju i strancima s boravištem u Grckoj ukinula pravo glasa na lokalnim i regionalnim izborima.

Lj. Ivanovic

Read more »

Vlast krije rasulo u vojsci

 Predstava za premijera: Vežba zastarelom tehnikom u Batajnici

Ove optimisticke vesti premijer je izneo na Uskrs, 12. aprila, kad je na aerodromu u Batajnici, zajedno za vojnim vrhom, posetio 204. vazduhoplovnu i 250. raketnu brigadu Vojske Srbije. Novinarima nije promaklo da su na batajnickom aerodromu bili okupljeni glavni akteri cija se imena navode u nedavno objavljenom izveštaju vojne komisije o tragediji vojnog helikoptera, kad je 13. marta život izgubilo sedam osoba.

Bili su tu i ministar odbrane Bratislav Gašic, nacelnik generalštaba Ljubiša Dikovic, komandant vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane general-major Ranko Živak i komandant 204. vazduhoplovne brigade brigadni general Predrag Bandic.

- Danas ja odgovaram na pitanja. Generale cete moci da pitate sve što poželite sledece nedelje, ali ne i danas - autoritativan je bio premijer.

Ne samo što su svi oficiri cutali kao zaliveni, vec se iz njihovog medusobnog odnosa moglo zakljuciti da su tacne sve one nezvanicne price o lošim medusobnim odnosima izmedu Dikovica i Gašica, ali i izmedu nacelnika Generalštaba i generala Bandica i Živaka, koji su kuliminirali posle tragedije.

Osim što je bez odgovora ostalo pitanje ko snosi odgovornost za gomilu utvrdenih proceduralnih propusta, pad helikoptera je ponovo skrenuo pažnju na loše stanje srpske avijacije i vojske generalno.

Gostujuci na RTS-u krajem prošle nedelje, vojni komentator Miroslav Lazanski ustvrdio je da posle tragedije piloti Vojske Srbije odbijaju da lete i da nisu leteli nekoliko dana, te da je srpsko nebo prakticno nebranjeno.

Na pitanje da li su avioni leteli, Vucic je odgovorio da ne zna.
- Ne znam da li su poletali od srede. Da li je bilo potrebe? Ako nije bilo potrebe - nisu leteli. Da je bilo potrebe, leteli bi i letece uvek za sve one koji misle da mogu da ugrožavaju suverenitet Srbije - porucio je premijer.

On je uveravao da ce uprkos udesu vojnog helikoptera vojska nastaviti da obavlja svoje zadatke i pomagati gradanima u skladu s Ustavom i zakonom, kao i "da ce biti ljudi spremnih da izdaju naloge i naredenja u tim slucajevima".

- Ono što sam hteo narodu da kažem, pošto to zanima narod, jeste da to nece znaciti da niko više ne sme da poleti i da više niko nece da zaštiti naše nebo - dodao je on.

Prethodno je Generalštab VS izdao saopštenje u kome je demantovao tvrdnje Lazanskog o odbijanju pilota da lete i nebranjenom nebu, te porucio da "u sistemu protivvazduhoplovne odbrane stalno dežura para lovackih aviona".

Lazanski, medutim, ostaje pri svojoj tvrdnji da ne lete ni avioni, ni helikopteri.
- Zbog proceduralnih razloga komandant 204. avio-brigade uveo je zabranu letenja, sve dok se za letelice i pilote ne obezbedi ono što je propisima i procedurama i predvideno. Sve ono što je godinama traženo, a nije obezbedeno. A sve je traženo tacno po spisku, i svi su ti zahtevi pilota sklanjani u stranu. Nema guma za migove, pa posle nema ni akumulatora za migove. Mora li Vladimir Putin da nam donira akumulatore - upitao se Lazanski u autorskom tekstu u "Politici".

Prema premijerovim recima, za nabavku potrebnih letelica najvecim delom vec je izdvojen novac, a radi se o 400 plus 200 miliona dinara.
- Cilj nam je da imamo sva cetiri Miga 29 i Mig 21 u najboljem stanju, da do kraja 2016. imamo cetiri jednoseda i dva dvoseda. Za sve ovo, osim poslednjeg, izdvojili smo novac ili ce on biti izdvojen u cetvrtak na sednici Vlade - rekao je Vucic.

Kao primer da je njegova ocena stanja u srpskoj avijaciji tacna, Lazanski tvrdi da je "pre neki dan preko zemlje Srbije proleteo nepoznati avion koji se nije odazivao pozivima iz kontrole letenja".
Migovi Vojske Srbije nisu uzleteli.

Miroslav Lazanski smatra da su rezovi u sistemu odbrane hitno potrebni.
- Piloti helikoptera HT 40 i HT 48 godinama nemaju kacige, adekvatne pojaseve za vezivanje, nemaju potreban broj magnetofona i magnetofonskih traka. Ali tu su LED televizori i procedure - navodi Lazanski, iznoseci podatak da su za potrebe Generalštaba kupljena cak 73 velika LED televizora, dok migovi 29 i 21 nisu mogli da polete zbog nedostatka rezervnih delova.

Read more »