Beograd "otopljava" odnose sa Tiranom

 Predsednik Vlade Albanije Edi Rama narednog meseca dolazi u zvanicnu posetu Srbiji, gde ce biti gost Aleksandra Vucica. Ovo je najviša zvanicna poseta albanskih celnika Beogradu još od dolaska Envera Hodže 1947. godine koga je ugostio Josip Broz Tito. Rama je trebalo da poseti Beograd pre pola godine, ali je poseta odložena zbog vanrednih izbora u Srbiji.

Kako Brisel kaže: Aleksandar Vucic

Strucnjaci su saglasni da na dolazak albanskog premijera treba gledati kao na relaksaciju odnosa balkanskih država, dodatno poremecenih ratnim sukobima 90-ih godina i otcepljenjem Kosova. Tu su i ocekivanja Brisela koji regionalnu saradnju stavlja medu prioritete kada analizira napredak u evrointegracijama.

- Aktuelna albanska vlada pokušava da poboljša odnose sa svim faktorima, pa u tom kontekstu treba gledati i najavljeni dolazak Rame, kao i skup u Cavtatu gde je dogovorena izgradnja jadransko-jonskog autoputa - komentariše za "Vesti" Dragan Ðukanovic, clan Evropskog pokreta u Srbiji.

Dragan Ðukanovic smatra da je poseta bitna i zbog smene generacija u albanskoj politickoj eliti.
- Nova generacija politicara pokazuje ne samo težnju ka ubrzanju evropskih integracija i normalizaciji odnosa u regionu, vec ne zastupa ni retoriku jednog Sali Beriše koji je pozivao na "prirodnu Albaniju" - podseca Ðukanovic.

Podatak da je poziv prvo stigao iz Beograda, a ne obrnuto i da je Kosovo uvek bilo kamen spoticanja u odnosima dve države, za našeg sagovornika ne menja suštinu stvari.

- Ko je inicirao posetu jeste važno, ali ne previše. Poseta ce doprineti relaksaciji odnosa i kada se radi o Kosovu. Buduci da se zahvaljujuci dijalogu iz Brisela postepeno rešavaju odnosi izmedu Beograda i Prištine, logicno je da za Srbiju i za Albaniju Kosovo više ne bude otvorena tema - dodaje Ðukanovic.

Albanija je samo dan nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti 17. februara 2008. priznala Kosovo. Ako se razliciti stavovi prema nezavisnosti Kosova ostave po strani, svakako ce unapredenje ekonomske saradnje dve države biti u vrhu tema razgovora. Tu je Srbija u povoljnijoj poziciji buduci da u medusobnoj trgovinskoj razmeni ima znacajni suficit. Prošle godine je srpski izvoz u Albaniju iznosio 87,9 miliona, a uvoz svega 12,1 milion evra.

Diplomatski odnosi sa Albanijom bili su u prekidu od 17. aprila 1999. do 17. januara 2001. Pre nego što je u svojstvu šefa diplomatije posetio Beograd, u martu 2010. kada mu je domacin bio Vuk Jeremic, Ilir Meta je imao susrete u Beogradu i sa premijerom Ðindicem. Ta poseta u maju 2002. nije imala zvanican karakter, jer je Meta predstavljen kao bivši premijer Albanije. Pre dve godine zvanicne posete razmenili su i šefovi diplomatija dve države Ivan Mrkic i Edmond Panariti.

Read more »

Vučić u četvrtak sa Angelom Merkel

 Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vucic zapocece u sredu dvodnevnu posetu Nemackoj, tokom koje ce se sastati s kancelarkom Angelom Merkel i drugim ucesnicima Konferencije "Zapadni Balkan", saopštila je Vlada Srbije. Beogradski mediji navode da ce, pored ekonomske saradnje, tema razgovora biti i dijalog Beograda i Prištine.

Druga poseta u posednja dva meseca: Angela Merkel i Aleksandar Vucic

Kako je najavila Vlada, Vucic ce se prvog dana posete Berlinu, u sredu 27. avgusta, sastati s ministrom za ekonomsku saradnju i razvoj Gerdom Milerom, i s predstavnicima Svetske banke.

Drugog dana posete, premijer Srbije ce razgovarati s predstavnicima kompanije Goldman Sacs, a potom ce se sastati s predsedavajucim Veca ministara BiH Vjekoslavom Bevandom.

Planirano je da se istog dana, Vucic sastane i s ministrom spoljnih poslova Austrije Sebastijanom Kurcom i premijerom Crne Gore, Milom Ðukanovicem.

Po završetku Konferencije "Zapadni Balkan", premijer Srbije ce biti na radnoj veceri s kancelarkom Angelom Merkel i ostalim ucesnicima konferencije.

Radnu posetu Berlinu Vucic ce završiti sastankom sa zamenikom kancelarke, i ministrom ekonomije i energetike Nemacke Zigmarom Gabrijelom, piše u saopštenju Vlade.

Read more »

Đurić: Briselski sporazum nije švedski sto

 Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo, Marko Ðuric ocenio je u utorak da "odgovornost za neadekvatno, sporo i loše sprovodenje Briselskog sporazuma u potpunosti leži na neodgovornim politicarima u Prištini".

Priština koci sve: Marko Ðuric

Komentarišuci izjave predstavnika prištinskih vlasti, Ðuric je rekao novinarima u Kosovskoj Mitrovici da "Briselski sporazum nije švedski sto sa koga mogu da uzmu samo ono što im se svida".

"Sprovodenje Briselskog sporazuma nije potpuno iskljucivo zbog toga što Priština nije sprovela sporazum u veoma važnom delu izrade i pripreme normativnog okvira za stvaranje Zajednice srpskih opština", rekao je Ðuric.

Po recima Ðurica, od postizanja Briselskog sporazuma 19. aprila 2013. godine, u Prištini nisu prihvatili održavanje nijednog sastanka radne grupe za izradu propisa ciji je rad neophodan za uspostavljanje pravnog okvira koji je potreban za ZSO.

Dodao je da "nije dosledno sproveden ni sporazum o policiji (više od 40 zaposlenih nije integrisano u pokrajinske privremene policijske institucije), a policajcima koji su imali u MUP-u odgovarajuce cinove nisu omogucili da ih imaju u pokrajinskim institucijama".

"To svedoci o nacinu i odnosu privremenih institucija prema Briselskom sporazumu", rekao je Ðuric i podsetio da u Prištini nisu usvojili ni potrebnu regulativu kada je rec o katastru.

"Duže od godinu dana nakon probijanja roka nisu potpisali, niti su pokazali spremnost da potpišu sporazum o pravosudu, vec uzimaju sebi za pravo da govore da Beograd uzrokuje kašnjenje u sprovodenju Briselskog sporazuma", rekao je Ðuric i dodao da Kosovo sprovodi sporazum samo u delu koji mu je u interesu.

"Obavezali su se da u opštinama i sredinama sa vecinskim srpskim stanovništvom, u skladu sa Briselskim sporazumom i planom Martija Ahtisarija, osnivaju sudovi i tužilaštva sa srpskom vecinom", rekao je Ðuric i naveo da je Briselski sporazum za Prištinu realnost i da ce biti sproveden i u tom delu i delu koji se odnosi na ZSO.

Dijalog Beograda i Prištine se odvija kroz neformalne konsultacije u oblasti energetike, a nastavice se 4. septembra kroz sastanak radne grupe koja ce razgovarati o dosadašnjem toku sprovodenja sporazuma koji se odnosi na integrisano upravljanje administrativnom linijom.

"Ne ocekujem da velike teme možemo uspešno da rešimo pre nego što se politicka situacija u pokrajini u potpunosti stabilizuje i pre nego što sa druge strane budemo imali vladu sa punim legitimitetom i kapacitetom", rekao je Ðuric.

Read more »

Vlajić: Šef Euleksa meša se u pravosuđe

 Branilac lidera inicijative Srbija demokrtaija pravda Olivera Ivanovica advokat Nebojša Vlajic ocenio je da se šef Euleksa Bernd Borhart meša u odluke pravosuda.

Oliveru Ivanovicu pritvor je produžen za još dva meseca

Reagujuci na još jedno produženje pritvora Ivanovicu, njegov branilac je ocenio da se šef Euleksa meša u posao pravosudnih organa na Kosovu, jer je on produženje najavljivao vec nekoliko dana.

"Mi smo rešenje o produženju pritvora dobili juce u podne, a šef Euleksa je to znao i ako je tako to znaci da se on meša u rad pravosuda i da je on to odredio, a ne sudija", rekao je Vlajic za televiziju Most iz Zvecana.

Osvrcuci se na neuvažavanje garancija Vlade Srbije Vlajic je rekao da je prvi put to ucinjeno u slucaju Olivera Ivanovica i Dragoljuba Delibašica.

"Davanje garancije države da ce neko biti dostupan je institut medunarodnog prava", rekao je Vlajic i naglasio da nema mesta slobodnom sudijskom uverenju kada je garancija data.

"Da je bilo bekstava ili da Srbija nekoga nije obezbedila da bude dostupan pravosudu tu bi bilo mesta slobodnom sudijskom uverenju, ali ako su svi za koje je Srbija garantovala bili dostupni pravosudu tu nema slobodnog sudijskog uverenje ", rekao je advokat.

On je podsetio da se garancije Vlade Srbije uvažavaju i u Haškom tribunalu i istakao da Srbija garantuje i za Olivera Ivanovica, koji je njen državljanin.

"Potpuno je nejasno zašto Sud i javni tužilac ignorišu te garancije kada su one u Hagu, u mnogo važnijim i težim predmetima bile priznavane i poštovane i nikada nisu izneverene", naglasio je Vlajic.

Read more »

Euleks se zaklanja iza tobožnjih anketa

 Dok šef misije EU na Kosovu Bernd Borhart odbacuje tvrdnju sa Srbi ne veruju Euleksu i podvlaci da ankete pokazuju da su gradani na severu KiM sve zadovoljniji tom misijom, gradonacelnik severnog dela Kosovske Mitrovice Goran Rakic porucuje da "ni gradonacelnici, a niti gradani, pogotovo, koji žive na severu Kosova, nisu zadovoljni radom te misije".

Stvarnost je negde drugde: Goran Rakic

Borhart je ocenio da su tvrdnje da Srbi sa severa sve manje veruju u dobre namere misije EU "spekulacija ili propaganda", navodeci da na osnovu anketa sprovedenih širom Kosova, može da zakljuci da su ljudi na severu sve zadovoljniji Euleksom.

- Znamo, na osnovu razgovora, da ljudi žele da se oslobode jarma organizovanog kriminala koji parališe privredu, zloupotrebe droge, nasilja u porodici i da žele bezbednost u saobracaju - tvrdi Borhart.

Šef misije EU ponovo je porucio da ne postoje tajni spiskovi ni tajne optužnice za Srbe na KiM, kao i da oni koji nisu izvršili krivicna dela nemaju cega da se plaše.
Gradonacelniku Rakicu je sve to cudno.

- Borhart spominje anketu, a ta anketa je za mene vrlo cudna i neprofesionalna i moram postaviti pitanje gospodinu Borhardu - kako je moguce da se anketa radi širom Kosova i Metohije, a na severu ne? Nismo mi, gradonacelnici, a niti gradani, pogotovo koji žive na severu Kosova, zadovoljni radom Euleksa - rekao je Rakic.

On je podvukao da se pitanjima oslobadanja bremena organizovanog kriminala, dilera droge i pocinioca teških krivicnih dela ne bave sudovi i tužilaštva Euleksa, te da je ta misija izašla iz svog mandata i nije statusno neutralna.

- Tužilaštavo i sudovi moraju da budu nezavisni u svom radu. Mi ne želimo da uticemo na njihov rad, ali tražimo da Srbi imaju ista prava, kao i ostali optuženi, kojima se cesto gleda kroz prste i oprašta cak i bekstvo iz pritvorske jedince - istakao je Rakic.

Read more »

ČAČAK: Iz saobraćaja isključeno 19 pijanih vozača, jedan zadržan u pritvoru!

CACAK  - Zbog vožnje pod dejstvom alkohola, iz saobracaja je iskljuceno 19 vozaca, a jedan vozac je zadržan do istrežnjenja, saopšteno je danas iz Policijske uprave u Cacku.

Na podrucju grada Cacka i opštine Ivanjica, juce od 13.00 do 21.00 cas, organizovana je centralna akcija pojacane kontrole saobracaja.

Saobracajna policija kontrolisala je 1972 vozila i sankcionisala 54 prekršaja.

Protiv 29 vozaca su podneti zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka zbog izvršenih prekršaja iz Zakona o bezbednosti saobracaja na putevima i izdato 25 prekršajnih naloga za placanje novcane kazne u fiksnom iznosu.

Read more »

Vučić najsiromašniji šef države u regionu

 Svi predsednici i premijeri zemalja u okruženju imaju rešeno stambeno pitanje, zarade od 1.000 evra pa naviše i mahom štede u bankama

 Najmanja plata o svih lidera u regionu: Aleksandar Vucic

Premijer Srbije Aleksandar Vucic “najsiromašniji” je od svih svojih kolega u okolnim republikama. On zaraduje tek nešto više od 1.000 evra i osim stana od 30 kvadrata nema ništa drugo, ni štednju niti automobil. S druge strane, njegova slovenacka koleginica Alenka Bratušek najplacenija je premijerka u regionu sa zaradom od 4.712 evra mesecno. Pored toga što ima nekretnine (kuca, zemljište, vocnjak), ona je i vlasnica automobila “mercedes” A klase iz 2010. Medu placenijim u okruženju je i Zoran Milanovic, koji zaradi 2.689 evra.

Manje njega zaraduje crnogorski premijer Milo Ðukanovic - 1.131 evro, ali je nezvanicna procena da je on možda i najimucniji od svih premijera bivših republika SFRJ, s obzirom na to da je, osim nekretnina, vlasnik preduzeca “Kapital invest”, 25 odsto preduzeca “Univerzitats” i 50 odsto firme “Global Montenegro”.

Kada su u pitanju predsednici, Tomislav Nikolic je medu “siromašnijima”. On zaraduje najmanje - 1.273 evra, ali po nepokretnoj imovini može da im parira. Nikolic poseduje stan od 194 kvadrata, kao i njive, vocnjake i pašnjake koji se prostiru oko 14 hektara, štedi u banci, a ima i dva automobila: “ladu nivu” i “audi A6”.

Predsednik RS Milorad Dodik prijavio je imovinu vrednu skoro 1,5 miliona evra, što ukljucuje tri stana i dve kuce. Dodik ima i automobil proizveden 2006. vredan oko 20.000 evra. Bavi se i poljoprivredom i od te delatnosti je 2013. zaradio 50.000 evra. U odnosu na 2010. osiromašio je, kaže, zbog krize. Tada je prijavio imovinu od 8,3 miliona evra.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipovic zaraduje skoro tri puta više od Nikolica - 3.249 evra, ima stan, kancelariju, štednju u banci od 300.000 evra. Crnogorski predsednik Filip Vujanovic ima stan od 157 kvadrata, deo kuce u Sutomoru i skroman poslovni prostor od oko 30 kvadrata.

Slovenacki predsednik Borut Pahor živi u stanu od 80 kvadrata, nasledio je trecinu kuce i vozi “reno 4” star 25 godina.

Read more »