Svetski dan životne sredine

Povodom Svetskog dana životne sredine, u Bogaticu su predstavljeni rezultati projekta prekogranicne saradnje "Bogatic i Bijeljina zajedno na putu ka energetskoj nezavisnosti povecanjem energetske efikasnosti i korišcenjem obnovljivih izvora energije."

Posle 30 godina jedna od od osam bušotina geotermalnih voda u Bogaticu, sa temperatuom od oko 70 stepeni mogla bi da dobije svoju namenu. Plan je da se uradi projekat zagrevanja javnih ustanova koji ce se vecim delom finansirati Evropska Unija.

"Ako taj projekat pokaže da može da se greje 13 javnih ustanova, kao što su zgrade opštine, suda, škole, obdaništa,  da ce moci da se greju i citava naseljena mesta Bogatica, a kasnije i citava Macva", kaže predsednik opštine Bogatic Nenad Beserovac.

Pored geotermalnih voda, ova kraj ima veliki potencijal u oblasti biomase, koja je i deo studije izvodljivosti uradene u okviru projetka, prekogranicne saradnje.

"To je jedna kompleksna studija koja pokriva sa jedne strane energetske potrebe, sa druge strane ono što mi možemo da pružimo u proizvodnji energije, energetski kapaciteti iz domacih izvora", kaže Milan Radic, saradnik u projektu.

Projekat doprinosi optimalnom i sigurnom snabdevanju energijom, ali i privlacenju investitora u ovaj kraj.

"Rad na ovom projektu je znacajan što se tice opštinske administracije, u tom smislu da se podižu kapaciteti u njenom radu, jer je ovo prvi projekat koji je finansiran sredstvima EU", kaže Branka Cmiljanovic, clan projektnog tima.

Na ovaj nacin sticu se uslovi za ulaganje u obnovljive izvore i stvaranje potpune energetske nezavisnosti. Solarni punjac postavljen u Bogaticu jedan je od rezultata poganicne saradnje dveju opština. Smatra se jednom od 25 tehnologija koje bi prema nekim istraživanjima svaki grad trebao da ima.

This post was made using the Auto Blogging Software from WebMagnates.org This line will not appear when posts are made after activating the software to full version.

Read more »

Zlatna buklija novinarima RTS-a

Radovan Lazarevic, urednik Dopisništva RTS-a iz Valjeva i Novica Savic, novinar iz Požarevca dobitnici su nagrade "Zlatna buklija" na festivalu dokumentarnih filmova i reportaža u Velikoj Plani.

Na festivalu dokumentarnih filmova i reportaža u Velikoj Plani Radovan Lazarevic, urednik dopisništva RTS-a iz Valjeva i Novica Savic, novinar iz Požarevca dobitnici su nagrade "Zlatna buklija".

Novica Savic i Radovan Lazarevic

RTS je osvojio pet nagrada, kolektivnu za produkciju i scenario - Branku Stankovicu. Nagradu za životno delo dobio je reditelj Ðorde Kadijevic.

Read more »

I muzika se čita

"Intermeco za citanje", slogan je pod kojim Narodna biblioteka "Vuk Karadžic" u Kragujevcu obeležava Svetski dan knjige i autorskih prava. Ovoga puta, kragujevacki biblotekari pokazali su da muzika može da se cita, i da, prema recima slavnog Servantesa, ne postoji knjiga u kojoj nešto dobro ne može da se pronade.

Savremena umetnost kroz drugacija opažanja - ritmom i melodijama mladih kragujevackih umetnika, otvorili su jednodnevnu manifestaciju posvecenu pisanoj reci.

Uz intrumente koji se, poput knjiga, nalaze na neobicnim mestima: violine koje u društvu velikana svetske književnosti prkose gravitiaciji sa tavanice, kragujevacki osnovci, ljubitelji umetnosti...

"Muzika, pored citanja, je deo stvarnosti koja nam ulepšava živote. I muzika se cita. To je do jednog slogana koji ovde upotrebljavamo. Želeli smo da spojimo te dve stvari i da pokažemo javnosti koliko imamo darovitih i talentovanih mladih ljudi", kaže direktor Narodne biblioteke "Vuk Karadžic" u Kragujevcu Mirko Demic.

U surovoj borbi sa takozvanim elektronikim izdavaštvom, štampana knjiga još uvek vodi. Izdvaca je sve više, citalaca sve manje. Ipak, pravi ljubitelji knjige ostaju verni kvalitetnim autorima i eminentnim izdavacima.

"Oni koji nisu želeli da citaju, a tu najpre mislim na srednjoškolce koji inace ne vole da citaju lektiru, oni i ne citaju knjige. Ipak, na interentu mogu da pronadu neki informaciju. Onda se nece dogoditi da dodu u biblioteku i da traže "Prokletog Aliju" Ive Andica, jer ce znati da je ipak u pitanju "Prokleta avlija", objašanjava Vesna Lecic, Narodna bibloteka "Vuk Karadžic" u Kragujevcu.

Na odgovornom i zahtevnom poslu, u ulozi bibliotekara Bora Dugic, na oduševljenje ljubitelja knjige i umetnosti.

"Sve što je napisano stavljeno je u knjige. Muzika je jedna od ljudskih delatnosti koja se može opisati, iako je ne možete recima objasniti", dodaje Bora Dugic, umetnik.

Svetski dan knjige obeležava se u svim odeljenjima i ograncima Narodne biblioteke, u cast Migela de Servantesa i godišnjice rodenja i smrti Vilijema Šekspira.

 

Read more »

Zlatna medalja za kvalitet

Hladnjaca u Dragincu kod Loznice, kapaciteta 3.000 tona, pakuje smrznuto voce za strana tržišta - Evropsku uniju, Japan i Australiju. Za maline koje se prodaju u nemackim supermarketima EDEKA, nagradena je zlatnom medaljom za kvalitet.

Od izvoza smrznutog voca Hladnjaca u Dragincu kod Loznice, zaradi 4 miliona evra godišnje. Za smrznute maline u Nemackoj dobila je zlatnu medalju za kvalitet.

Kapacitet hladnjace je 3.000 ton, a pakuje smrznuto voce za zemalje Evropske unije i u druge delove sveta poput Japana i Australije. Najbolje srpsko voce, od kojeg je najznacajnija   malina, iz hladnjace u Dragincu stiže i u nemacke supermarkete.

U hladnjaci u Dragincu trenutno radi 41 meštanin ovog i susednih sela. Oni kažu da im rad na oko 5 stepeni nije težak i da u toku jedne smene  spakuju do šest tona smrznute maline.

"Svi smo odavde iz okoline. Pored ovog posla svi živimo na selu i isto se bavimo proizvodnjom maline, kupine i jagode. Stižemo i to da uradimo, imamo gde da plasiramo", kaže Dušanka Bojic, radnica iz Ribarice.

"Za mene je veoma znacajno što ne putujem, blizu mi je znaci kuce, a i za citav ovaj kraj. Što za nas što radimo i za poljoprivredne proizvodace", dodaje Dragan Josic, radnik iz Draginca.

Malina koja se pakuje u kese od 750 grama i kutije od 300,  jedna je od devet vrsta voca koje se plasira na tržišta Francuske, Austrije, Rumunije, Izraela i drugih zemalja širom sveta. Za maline koje stižu u nemacke supermarkete dobili su zlatno prizanje za kvalitet.

"Ukupni obrt naše kompanije je 4 miliona godišnje od toga 30 posto je izvoz za Nemacku Edeku, s tim što planiramo da povecamo izvoz i da promet bude za 30 odsto veci nego što je do sada", kaže Ana Stojkovic, menadžer prodaje Lukova- Hladnjaca Draginac.

Kompanija Lukowa, u cijem sastavu je do pre 3 godine i hladnjaca Draginac uložila je u prošloj godini 400.000 evra u opremu i mašine cime je ostvaren kapacitet pakovanja voca od 5.000 tona godišnje, ali i unapredenje kvaliteta.

"Mi posedujemo IFS nivoa šest, što je naveci certifikat koji trenutno postoji u prehrambenoj industriji i zahvaljujuci tom certifikatu osvojili smo tržište da direktno možemo da prodajemo u supermarketima u EU i ostalom delu sveta", kaže Petar Radosavljevic, menadžer za kvalitet Lukova-Hladnjaca Draginac.

Na nemacko tržište srpskih malina iz Hladnjace u Dragincu plasira se vec dve godine. U narednom periodu planiraju povecanje broja zaposlenih za 50 odsto. Pored rada u hladnjaci proizvodaci iz ovog dela Zapadne Srbije moci ce lakše i bliže da predaju voce koje uzberu.

Read more »

Godišnjica boja na Čokešini

U okviru manastira Cokešina kod Spomenika junacima boja na Cokešini održana je ceremonija polaganja venaca i odavanja pocasti povodom 210. godišnjice Boja na Cokešini.

Odbor za negovanje tradicija oslobodilackih ratova Srbije  u okviru manastira Cokešina kod spomenika junacima boja na Cokešini održao ceremoniju polaganja venaca i odavanja pocasti povodom 210. godišnjice Boja na Cokešini.

Vence su položili izaslanik predsednika Republike Srbije, predstavnici Vlade i Vojske Srbije, predstavnici Grada Loznice kao i predstavnici udruženja za negovanje tradicija oslobodilackih ratova Srbije.

Posle ceremonije polaganja venaca i odavanja pocasti održan je prigodan umetnicki program.

 

Read more »

Pančevački ronilac u Meksiku

Pancevacki instruktor ronjenja, Janez Kranjc, imao je jedinstvenu priliku da boravi u Meksiku, roni u Karipskom moru i cuvenim senotama, podvodnim pecinama, i poseti piramide Maja na Jukatanu. O svemu tome priprema film, koji ce se prikazivati na festivalima.

Malo je ljudi iz naše zemlje koji su imali priliku da vide živi svet Karipskog mora. Pancevac Janez Kranjc, koji roni vec 15 godina, vratio se sa nezaboravnim uspomenama.

"Stvarno ima šta da se vidi u Karipskom moru: mnoštvo šarenih riba, kornjace, ajkule, a ja sam imao bliski susret sa jastogom dugackim cak jedan metar, što se zaista retko vida", prica Janez Kranjc, instruktor ronjenja u klubu "Svet ronjenja".

Jedinstvene u Meksiku su senote, podvodne pecine sa slatkom vodom, gde je uzbudljivo i pomalo opasno roniti.

"Ako niste ronili u senotama, kao da niste bili u Meksiku. Tamo se ne odlazi zbog živog sveta, vec zbog pecinskog nakita, fantasticnih stalaktita i stalagmita, a najlepše od svega je igra svetlosti, koja prodire spolja u pecinu", prica Kranjc.

Osim fotografisanja i snimanja podvodnog sveta, Janez Kranjc obilazio je i poluostrvo Jukatan, gde su sacuvani ostaci drevnih gradova maja, medu kojima je najpoznatiji Cicen Ica.

"Piramide su fascinantne, ali celo mesto je dosta komercijalizovano. Sve vrvi od turista, prodaje se sve i svašta, a od nedavno su zabranili penjanje na piramide, jer su se mnogi potpisivali na njima, što je narušilo njihov izgled", kaže Janez.

Kranjc je saradivao u podvodnim snimanjima igranih filmova "Vir" i "Mamula", mnogo puta nagradivan je za fotografije, a medu filmovima o ronjenju na dah, budimpeštanskom podzemlju i Maldivima, naci ce se i novi, o Meksiku.

Read more »

Padavine pokrenule klizišta

Padavine su ponovo pokrenule klizište izmedu Starog i Novog Priboja, koje zahvata oko 13 hektara zemljišta, i ugrožava naselje, put ka granicnom prelazu Uvac i prugu Beograd-Bar. Klizište se pojavilo desetak godina po izgradnji pruge, i do danas nije sanirano. Na to je ovih dana upozoren i Republicki štab za vanredne situacije.

Zbog obilnih padavina ponovo je aktivirano klizište izmedu Starog i Novog Priboja. Klizište je aktivno još od pocetka gradnje pruge Beograd-Bar, medutim uprkos inspekcijskom rešenju o njegovoj sanaciji, do sada ništa nije uradeno.

Da je potporni zid davno "odslužio" svoje, potvrduju rascepi u betonu, koji se pod pritiskom i nagnuo nad put. Ovih dana, kretanje tla izazvalo je i pucanje cevi gradske vodovodne mreže, pa voda kao da izvire iz asfalta.

Stakleni reperi su popucali, i to je još jedan znak da je klizište proradilo. Za stanovnike kuca nad njim, sve je vec, doslovno, nocna mora, a nisu bezbedniji ni oni koji prolaze putem.

U lokalnoj samoupravi ocekuju da Železnice Srbije, u cijoj je nadležnosti ovaj pojas oko pruge, nešto hitno preduzmu, jer pribojska opština u ovom slucaju nema ingerencije, a o ovom problemu su obaveštene sve nadležne institucije.

Prošle godine Geološki zavod Srbije je uradio elaborat o ovom klizištu uz zakljucak da se hitno prikupi sva dokumentacija za izradu projekta sanacije klizišta, jer je pitanje koliko ce još potporni zid izdržati.

Prema analizama strucnjaka, rec je o dubokom klilzištu, cija je sanacija izuzetno skupa, komplikovana i dugotrajna. Verovatno je i to razlog što se ni na tender za sanaciju potpornog zida koji su raspisale Železnice Srbije niko nije javio.

Klizište ugrožava i prugu cijom je izgradnjom aktivirano. Doprinela mu je i nelegalna izgradnja, jer je deo kuca nad njim izgraden bez dozvole, tu je i državni put, pa je ovo posao u koji se mora ukljuciti  više minstarstava i javnih preduzeca.

Kako god bilo, kažu meštani, samo neka bude što pre.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552

View the original article here

Read more »