EKSPERIMENT BEOGRAĐANKE Šta sam naučila živeći 5 dana sa prastarim telefonom

"24 sata"/Ljubica Krstic | 08. 04. 2015. - 13:48h | Foto: Ð. Kojadinovic | Komentara: 0 Zamislite da vam neko danas uzme vaš pametni telefon, da vam prastaru "nokiju" i kaže da samo nju smete da koristite narednih pet dana. Ako ste kao ja, verovatno biste pomislili da to i nije baš prevelika razlika. "Ionako telefon koristim samo za poruke i pozive", možda bi vam odmah proletelo kroz glavu. I meni je. Medutim, cim sam uzela ovo roze cudo na preklop u ruke i pokušala da prokljuvim kako se uopšte ukljucuje, shvatila sam da ce ovo biti jako zabavnih pet dana.

Novinarka je sprovela eksperiment koji je trajao 5 predugih dana

Naime, secam se da se stara Nokija nekad palila na dugme na vrhu, ali tek nakon dobrih 15 minuta prevrtanja po rukama uocila sam malo, skriveno dugme sa strane na kom se gotovo neprimetno krije oznaka za on/off. Zaista, telefon se brzo ukljucio, a prva razlika koju sam primetila je u ekranu. Ne samo da je barem tri puta manji od onog na koji sam navikla, vec je i slika (valjda se to strucno zove "grafika") katastrofalno loša. Srecom, ipak mi nije zapao model sa crno-belim ekranom.

Elem, pet dana sa starim telefonom u 2015. godini uopšte ne zvuci tako strašno, barem ne u Srbiji. Na kraju krajeva, svi znamo barem jednu osobu koja još uvek odbija da uzme taj prokleti tac skrin, i tvrdi da joj ništa ne fali što ne može da se zakaci na WiFi. Ipak, koliko god mi to teško bilo da priznam, život je toliko lakši sa pametnim telefonom da to ni ne možete da shvatite dok ne pokušate da živite, radite i komunicirate sa ljudima na svakodnevnom nivou sa "nokijom" od pre Hrista.

Posle malog problema sa ukljucivanjem aparata, mislila sam da su muke prošle. A onda je na red došlo kucanje poruka. Zanimljivo je da vecini ljudi od starih telefona najviše fali upravo tastatura, na kojoj poruke mogu da se kucaju bez gledanja, što vam je velika olakšica ako ste kao ja i vecinu mobilne komunikacije zasnivate na kuckanju. Medutim, vec posle prve (poduže) poruke, shvatila sam koliko mi silno nedostaje moj stari, dobri pametni telefon.

Ne samo da je kucanje poruka neopisivo sporije, vec su me prsti bukvalno zaboleli od silnog pritiskanja tipki. I to sve posle prve poruke. Par sati kasnije sam shvatila da cu dopisivanje da ostavim za srecnije dane, te da cu ovih pet dana ipak da pricam sa ljudima. Ali ni to nije isto.

O tome šta me je najviše iznenadilo, ali i šta me je na kraju dovelo skoro do pucanja, procitajte na sajtu "24 sata".

Posted in: nauka,Nauka i tehnologija