NATO tera Ruse iz Srbije

Kamen spoticanja: Zapad se plaši da Centar ne služi za špijunažu

Ovi potezi su u orbitu javnosti ponovo izbacili pricu o Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu i nedefinisanom statusu ruskog osoblja oko kojeg se pletu kontroverze i dok ih njihova zemlja naziva humanitarcima, sa Zapada se podgrevaju price da je rec o špijunima.

Ruski mediji paraf Beograda i Brisela vide kao znak da Moskva nece moci da racuna na proširenje regionalnog centra, a dnevnik "Komersant" navodi da se u Moskvi tumaci kako je tim sporazumom sa EU potpisanim brzo posle podnošenja zahteva, Brisel u stvari hteo da zaustavi jacanje ruskog delovanja u Srbiji.

Tvrde i da rusko osoblje mešovitog Centra posle tog potpisivanja, nece dobiti status diplomata na kojem insistira Moskva. Privilegovani status i diplomatski imunitet ruskog osoblja u SRHC koji je poceo da radi 2012. trebalo je da bude rešen u oktobru 2014, medudržavnim sporazumom prilikom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu.

Do toga nije došlo, jer ga je prema spekulacijama, srpska strana u poslednjem momentu skinula sa dnevnog reda posete. Tada je ovu pricu podgrejao nemacki "Špigl", objavivši da je nemacka kancelarka Angela Merkel, insistirala kod srpskih vlasti da sporazum ne potpisuju zbog straha da ce SRHC prerasti u ruski špijunski centar. Iako su u Vladi Srbije to negirali, ruski humanitarci su administrativno-strucni radnici, a ne diplomate.

Nespornu cinjenicu da se oko ovog centra u nekim zapadnim zemljama podigla velika prašina na zapadu, predsednik Centra za strateške alternative Aleksandar Mitic vidi kao njihovu nelagodnost što takav centar uopšte postoji. Pokušavaju, kako dodaje, da ga relativizuju zbog zapadne odluke da se Rusija u vojno-bezbednosnom i energetsko-ekonomskom aspektu izbaci sa Balkana.

- NATO, zbog nepopularnosti u Srbiji, ispod radara javnosti potpisuje IPAP sa Srbijom i dovodi je do poslednjeg nivoa pre ulaska u taj vojni savez. IPAP im omogucuje niz mehanizama za kontrolu Srbije od vojnog i bezbednosnog do ekonomskog i aspekta ljudskih i manjinskih prava, cime je NATO infiltrirao legalni uticaj na srpski državni aparat i državu - objašnjava Mitic za "Vesti" i istice da se potpisivanjem sporazuma koje Srbija prihvata dobrovoljno polako preko EU do NATO uvodi pod taj bezbednosno-politicki kišobran.

Vec duže vreme se na teritoriji Srbije, prema recima Zorana Dragišica vodi hladni rat.
- Setimo se ispada bivšeg ruskog ambasadora Aleksandra Konuzina, i njegovog neobicnog uplitanja u politicka zbivanja odlaskom na partijske mitinge. Kulminacija bila prodaja srpske naftne industrije za koju je premijer Aleksandar Vucic rekao da sprovesti istragu - kaže Dragišic.

Sa zapada se na Centar u Nišu gledalo kao na pandan americkoj vojnoj bazi Bondstil na Kosovu i rusku vojnu podružnicu koja bi, izmedu ostalog, mogla da špijunira americki antiraketni štit u Rumuniji.

Za Centar u Nišu, kako je ocenio vojni analiticar Zoran Dragišic, niko ne zna šta tacno predstavlja, pa je, kako kaže, normalno da rusko osoblje ne dobije diplomatski status.

- Srbija je suverena i sama odlucuje kome šta dati na osnovu procene svojih interesa. Rusija hoce da od Srbije napravi ruku za šamaranje EU. Naša Vlada je jasno odredila put ka Briselu, dok je stav prema Moskvi nedovoljno jasan cime sebe stavlja u neugodnu situaciju. Moramo da rašcistimo da Rusi nisu kako se predstavljaju starija braca, jer saradnju svode na svoju korist, a našu štetu i ciljaju da budemo ruska ispostava u EU. Sa zapadom su pravila jasna, uslovi za ulazak u EU dati, a racuni cisti jer u IPAP sporazumu sa NATO, sve piše i prihvatili su stav Beograda da nece ulatiti u taj pakt - kaže Dragišic.

Evropski komesar Hristos Stilijanides, zadužen za humanitarnu pomoc i upravljanje vanrednim situacijama, uoci potpisivanja sporazuma sa EU u Beogradu rekao je da bi centar u Nišu mogao da ugrozi Mehanizma civilne zaštite EU, ali da Brisel ne bi mogao da traži od Srbije da ga zatvori. Ipak je dodao da je uopšteni stav EU da svaka inicijativa treba da bude komplementarna i stvori uslove za zajednicko delovanje sa postojecim evropskim Mehanizmom.
- Svako preklapanje ili dupliranje trebalo bi da bude izbegnuto - istakao je Stilijanides.

Prema informacijama sa sajta ruske ambasade, RSHC je meduvladina neprofitna organizacija, u zajednickoj nadležnosti ruskog ministarstva za poslove civilne zaštite i MUP-a Srbije. Od rukovodstva centra se u više navrata culo da je prvenstveno osnovan radi spasavanja ljudi, što se videlo u akcijama po Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Sloveniji i Grckoj.
- Zadatak Centra je da obezbedi bezbednost u vanrednim situacijama, a konacnu ocenu o njegovom radu dace gradani - objašnjavao je u više navrata kodirektor SRHC Viktor Viktorovic Safjanov.

Ipak idu na paradu: Pripadnici Vojske Srbije

Spekulacije da zapad vrši pritisak na Srbiju, potkrepili su domaci mediji saznanjima da je Predsedništvu Srbije iz MSP-a upucena preporuka da na Paradu u Moskvi umesto pripadnika Vojske Srbije idu veterani. To, medutim, demantuje šef diplomatije Ivica Dacic.

- Predsednik je samostalno doneo odluku na osnovu Ustava i zakona - rekao je Dacic i potvrdio da je ucešce vojnika na paradi u Moskvi bila tema na kolegijumu MSP. Kolegijum je, prema njegovim recima, dužan da raspravlja o svim aspektima odluka koje imaju spoljno-politicki znacaj, kao i da takve informacije razmenjuje sa drugim državnim organima.

Izvor blizak vladi, medutim, tvrdi da je mišljenje iz MSP-a o ucešcu veterana poslato sa faksimilom potpisa državnog sekretara MSP Roksande Nincic, a da je autor "pisma" Goran Aleksic, pomocnik ministra i sestric pokojne Jovanke Broz.

Da Briselu ipak smetaju odnosi Srbije i Rusije, mišljenje je ministra za rad Aleksandra Vulina. On smatra da su nedopustivi pritisci na Srbiju zbog odluke o ucešcu na vojnoj paradi u Moskvi. Beograd, prema njegovim recima, pažljivo prati šta se dešava i ne iskljucuje ni mogucnost novih pritisaka, ali kako je rekao Vulin, na to odgovara držeci se interesa Srbije.

Posted in: najnovija desavanja u Srbiji,Novosti iz Srbije,vesti online,vesti Srbija