Bujice nose pola Srbije?

Ljudima ostaje samo da placu od muke, od države nema mnogo vajde

Strucnjaci ukazuju da osim novca, fali i strucnosti, jer i ono malo uradenog nije dobro. U Kraljevu se samo dva meseca po završetku radova odvalio novi nasip na levoj obali Ribnice koji je donirala norveška vlada sa 40.000 evra, iako su padavine bile znatno manje od prošlogodišnjih.

Poplavljene su oranice, a osim starih pojavila su se i nova klizišta. U opštini Trstenik su treci put za godinu dana stradale iste oranice, ali Srbijavode i pored obecanja nisu sanirale bedem. Kada su gradski oci sami hteli da ga urade poruceno im je da nisu dovoljno strucni.

Ibar je na ivici da se izlije i aktivirala su se stara i nova klizišta. U Rekovcu su proradila cetiri klizišta i ugroženo je 12 domacinstava.

Da nema dovoljno sredstava, ali ni strucnosti, ukazuje Milutin Stefanovic, direktor Zavoda za zaštitu od bujica i erozije u Institutu "Jaroslav Cerni", uz ocenu da je nemoc vidljiva od lokala do državnog vrha.

- Sve ovo je posledica dvodecenijskog neinvestiranja. Neophodno je donošenje zakona o finansiranju vodoprivrede, kako naknade koje se slivaju u budžet ne bi išle nenamenski za plate, penzije... Treba formirati fond za vode, da tu ide novac - objašnjava Stefanovic.

Srbijavode su prema Stefanovicevim recima sklopile ugovor sa državom o projektima i na saniranju u poplavljenim podrucjima ce se raditi, ali sve to ide sporo.

- Nekada, 50-ih i 70-ih godina prošlog veka, bilo je velikih poplava, ali su bile retke. Medutim, država je mnogo više radila na tom planu i postojao je, na primer, poseban zakon samo o uredenju Grdelicke klisure - pojasnio je Stefanovic. Milutin Stefanovic i dr Ratko Ristic

U Srbiji je, prema recima dr Ratka Ristica, profesora katedre za bujice i eroziju Šumarskog fakulteta u Beogradu, registrovano oko 11.500 bujicnih vodotokova, uglavnom južno od Save i Dunava, ali ih ima i u Vojvodini.

- Erozii procesi, kao jedan od faktora nastanka bujicnih poplava, deluju na 75 odsto teritorije Srbije - kaže za "Vesti" ovaj naucnik i dodaje da su od 1950. do 2014. bujicne poplave odne preko 80 ljudskih života i prouzrokovale štetu vecu od osam milijardi evra.

Da je država uradila svoj posao kada je trebalo, prema njegovim recima, razornost bi bila daleko manja.

- Od pocetka ovog veka Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ne cini ono što mora, a što su i te kako znali u svoje vreme Marija Terezija i Josip Broz Tito kada su pravili kanale po Vojvodini i Srbiji koje mi danas ne umemo ili necemo da održavamo - objašnjava Romic i dodaje da je Direkcija za vode koja upravlja javnim preduzecima Srbijavode, Vojvodinavode i Beogradvode zanemarila zaštitu od erozija i bujica.

- Za to nikada nije bilo para, a privatizacija je vremenom gasila opštinska preduzeca koja su štitila zemlju od erozije. Posle šest decenija ugašen je ceo sistem zaštite od bujicnih poplava, a mi i naša imovina prepušteni hiru prirode - kaže Ristic i upozorava da priroda nece imati milosti.

Meštani Draginca i još sedam loznickih sela blokirali su put ka Valjevu u znak protesta što su u majskim poplavama ostali bez mosta na Jadru u Dragincu, a još ne znaju kada ce biti sagraden novi.

Postavljen je pontonski most, ali zbog naglih promena vodostaja on po nekoliko sati ne radi. Predsednik MZ Draginac Milenko Ðuric obecava nove blokade jer deca ne mogu u školu, a radnici putuju satima na posao.

Clan Gradskog veca Janko Aleksic tvrdi da je gradonacelnik Vidoje Petrovic bio kod premijera i dobio obecanje da ce most ove godine biti završen, iako još nije ni zapocet.

Posted in: najnovija desavanja u Srbiji,Novosti iz Srbije,Vesti iz Srbije,vesti online,vesti Srbija