Šešelj mora nazad u Hag

 Vece tribunala u Hagu traži opozivanje odluke o Šešeljevom puštanju na slobodu

Žalbeno vece, takode, poziva Pretresno vece da što je pre moguce, nakon što se Šeselj vrati u pritvorsku jedinicu, pruži stranama, Srbiji i Holandiji, mogucnost da budu saslušane u skladu sa Pravilom 65 B.

Od Pretresnog veca se traži i da nakon toga sprovede novu procenu uslova za Šešeljevo moguce ponovno privremeno oslobadanje, navodi se u saopštenju.

Žalbeno vece, na kraju, nalaže da uslovi Naredbe o privremenom puštanju na slobodu ostanu na snazi dok ne bude doneta naredba Sudskog veca kojom se ukida Šešeljevo privremeno oslobadanje u skladu sa sadašnjom odlukom.

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc pozvao je Žalbeno vece da usvoji njegovu žalbu na odluku Sudskog veca o privremenom oslobadanju Šešelja i odbaci njegov zahtev da žalba Tužilaštva ne bude prihvacena.

 - Šešelj nije potkrepio dokazima tvrdnju da žalba Tužilaštva nije zasnovana na validnim pravnim motivima - navodi se u podnesku koji je Bramerc uputio Žalbenom vecu

Žalba Tužilaštva kojom se traži poništenje odluke o puštanju Šešelja na privremenu slobodu je primereno zasnovana na Šešeljevim javnim aktivnostima, koje podrivaju osnove za njegovo privremeno oslobadanje, istice se u podnesku.

U takve aktivnosti ubrojane su Šešeljeve izjave da se nece dobrovoljno vratiti u Hag, što je izjavljivao u više navrata, pretnje osobama koje saraduju sa Tužilaštvom, izjave koje su uvredljive za žrtve, kao i Šešeljeve izjave i ponašanje koji dovode u pitanje humanitarne razloge njegovog privremenog oslobadanja zbog zdravstvenog stanja.

Prvostepeno vece je pustilo Šešelja na privremenu slobodu u novembru prošle godine.

On je optužen za zlocine nad Hrvatima i muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini u periodu od 1991. do 1993. godine.

U ukupno 14 tacaka optužnice, on se tereti za ucešce u sistematskim i rasprostranjenim napadima na hrvatsko, muslimansko i drugo nesrpsko civilno stanovništvo u Istocnoj i Zapadnoj Slavoniji, Bosni i Hercegovini i Vojvodini.

Odgovornost Šešelja se u osam tacaka optužnice kvalifikuje kao zlocin protiv covecnosti, a u šest kao kršenje zakona i obicaja ratovanja.

Read more »

Srbi za vraćanje obaveznog služenja vojske

 Od oceva ostale lepe i nostalgicne price o vojnickom životu i druženju u velikoj državi Jugoslaviji

To su rezultati ankete koju je na reprezentativnom uzorku od 1.009 osoba starosti od 12 do 75 godina sprovela Agencija za istraživanje tržišta i ispitivanje javnog mnjenja "Oupen sors" od 6. do 11. marta 2015. godine. Ideju o vracanju obaveznog vojnog roka podržavaju i muškarci i žene, s tim što je muškaraca nešto više (68,2 odsto) u odnosu na žene (55,1 odsto).

Isti odnos, da je oko dve trecine ispitanika za uvodenje vojnog roka a jedna trecina protiv te ideje, oslikava se i teritorijalno (medu zagovornicima prednjace Šumadija i zapadna Srbija), kao i u odnosu na tip naselja gde ispitanici žive, gde je za redovni vojni rok nešto vece raspoloženje medu seoskim stanovništvom (64,7 odsto ispitanika na selu i 59,3 odsto ispitanika u gradu).

Za ministra odbrane Bratislava Gašica rezultati ankete samo potvrduju da Vojska Srbije uživa veliko poverenje medu gradanima.

- Za uvodenjem obaveznog roka sada, medutim, nema potrebe, a nije ni opcija jer je za to potrebno da se obezbede milijarde dinara za osposobljavanje kasarni koje su napuštene, posle obustavljanja obaveznog služenja vojnog roka, kao i za nabavku opreme. Vece interesovanje mladih za Vojsku rešava se dodatnim uputima na dobrovoljno služenje vojnog roka i tako ce biti i u narednom periodu - kaže Gašic.

Osim poverenja u vojsku i "vojnicke tradicije koja se u Srbiji baštini", jedan od glavnih razloga za ovakve rezultate je, prema mišljenju direktora agencije "Oupen sors" Pavla Ðokica i - nostalgija.

- Tu, pre svega, mislim na generaciju ljudi starijih od 40 godina kojima je vojska, ona nekadašnja JNA, ostala u lepom secanju. To se vidi i po tome što je vecina njih za to da vojni rok, kao nekada, traje 12 meseci. Medu mladima koji su za vracanje obaveznog odlaska u vojsku, preovladuje, medutim, mišljenje da bi vojni rok trebalo da bude kraci - kaže Ðokic.

On procenjuje da je na ovakav stav ispitanika uticalo i to što su ratovi prošli, ali i ekonomska situacija u kojoj, pre svega mladi, vojsku vide kao put do zaposlenja, do sigurnosti.

- Vojska više nije bauk - kaže Ðokic.

Psiholog Žarko Trebješanin priznaje da mu rezultati ankete izgledaju "neverovatno".

- Možda ima tu i onih koji su se šalili kada su rekli da su za uvodenje obaveznog vojnog roka - kaže on.

Procenjuje, ipak, "pod pretpostavkom da se nisu svi šalili", kako je moguce da se javlja neka vrsta nostalgije u pogledu vremena provedenog u vojsci, kod onih koji su odslužili svoje.

- S druge strane, oni koji nisu služili vojsku možda se vode filmovima u kojima je vojska romantizovana - kaže Trebješanin.

On se pita i da li su se ljudi tako izjašnjavali baš zbog toga što im ta mogucnost izgleda daleka i neverovatna.

- Pitanje je da li bi tako bilo i kada bi se sada pokrenula procedura za vracanje obaveznog služenja vojnog roka. A setimo se i kako je bilo 90-ih godina, kada je zagustilo - dodaje Trebješanin.

Ukidanjem obaveze služenja vojnog roka zaboravu su polako predate stotine pesama koje govore o odlasku u vojsku. Rec je o strofama uz koje "majka place, ocu suze liju" jer "svog jedinca prate u armiju".

Pesme su uglavnom bile upucene majkama, ocu, sestri, devojci, pa prijateljima. Pravljene su tako da majka bar zarida pred svima jer joj sin kaže: "Pevaš majko, a suze ti liju, svog jedinca pratiš u armiju", a kada ona, sva uplakana, okiti muziku, "puca" se na oca, jer "otac cuva svoj ponos pred sinom, al’ ne može suze da sakrije, svoje suze pomešane s vinom".

Pre 15 godina na ispracaju je znalo da bude od 300 do 400 gostiju. Samo roditeljima se sviralo sat ili dva, dok se pošteno ne isplacu. Onda familiji, pa vojniku, pa red pesama o devojci, a koje su pesme zavisi od toga da li je ona tu i da li se zavetovala vojniku na vernost.

Read more »

Srpski policajci spremni na razgovor sa Vladom Srbije

 Poziv prihvacen na zahtev premijera: Predrag Ðordevic

- Iz više ostvarenih razgovora sa predstavnicima Kancelarije za KiM, predstavnicima MUP-a Srbije i na zahtev predsednika Vlade Srbije Aleksandara Vucica koji je prepoznao evidentan problem i inicirao formiranje ove posebne radne grupe, najviše rukovodstvo SSPS-a prihvatilo je poziv za ucešce u njenom radu, kaže Predrag Ðordevic, predsednik Samostalnog sindikata policije Srbije.

On istice da platforma broji tri zahteva, a prvi medu njima je hitno usvajanje Nacrta zakona o uslovima za ostvarivanje prava na posebnu penziju zaposlenih u MUP-u na teritoriji KiM koji je, kako kaže, usaglašen na zajednickom sastanku radne grupe predstavnika MUP-a Srbije, SSPS-a, ali i Nezavisnog Sindikata Policije, Policijskog Sindikata Srbije, Sindikata Srpske Policije i Sindikata Policije. 

- Taj nacrt je verifikovao i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dacic, kao i predstavnici svih sindikata ucesnika radne grupe. Tražimo i da se omoguci svim našim kolegama da licno potpišu izjave da žele da se vrate u radni odnos u MUP-u Srbije, kao i da se sprovede anketiranje ko bi od njih želeo da bude deo Kosovske policije. I da oni koji se odluce na integraciju dobiju zaštitu, dodaje Ðordevic.

On tvrdi da ukoliko njihovi zahtevi budu ispoštovani, policajci Srbije sa podrucja KiM povucice tužbe koje su podneli Upravnom sudu i Ustavnom sudu Srbije, i odustace od tužbe Medunarodnom sudu u Strazburu zbog nezakonitog rešavanja radno pravnog statusa.

Read more »

Vlada 80 funkcionera pretvorila u v.d. funkcionera

 Razrešili funkcionere, pa ih postavili za v.d. na starim mestima

Uvidom u kadrovska rešenja sa martovskih sednica vlade, "Danas" je došao do podatka da su u v.d. status postavljena 33 dosadašnja pomocnika ministra, 23 pomocnika direktora, 17 direktora službi, agencija i kancelarija, pet zamenika direktora, dva sekretara ministarstva i generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Veljko Odalovic. Razlog je što niko od njih nije izabran na konkursu, iako je trebalo, pa ce se za njihova mesta u narednim mesecima raspisati konkursi.

Medu onima koji su razrešeni i kojima je na istoj sednici vlade dodeljen v.d. status su i direktori Kancelarije za Kosovo i Metohiju i Kancelarije za pomoc i obnovu poplavljenih podrucja Marko Ðuric i Marko Blagojevic, koji nemaju više informacija o tom procesu.

Potpredsednica vlade i ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovicki podseca za "Danas" da je stanje vršenja dužnosti uvedeno izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, pa se tako osobe koje treba da imaju status službenika postavljaju na nacin kao što se imenuju funkcioneri.

- Vršioci dužnosti moraju da se imenuju sa ogranicenim rokom od šest meseci, a za to vreme mora da bude izabran neko kroz službenicki konkurs. U državnoj upravi to možda izgleda kao "vedeizacija", ali je rec o sistemu napredovanja ka uredivanju sistema. To je sada prepoznato stanje i radi se na tome da se ti ljudi zamene. Prema statistikama, napredujemo u tom poslu - objašnjava Udovicki.

Ministarka ukazuje da u ovom trenutku postoji veliki broj vršilaca dužnosti u javnom sektoru i da je to opravdano, jer je odraz napora da se odgovornije pristupi konkursima i nadu odgovarajuci kadrovi za odredene funkcije. Objašnjavajuci zašto se do sada umesto konkursa pribegavalo politickim imenovanjima, ona kaže da je cinjenica da, ako ne postavite ljude odmah i cisto politicki, "pronalaženje onih koji su spremni da preuzmu odgovornost uz finansijsku žrtvu, koja se uglavnom pretpostavlja, nije lako".

Ministarka državne uprave Kori Udovicki kaže da su u njenom ministarstvu nedavno uspešno izabrana cetiri pomocnika ministra putem konkursa, a da je ostalo upražnjeno mesto pomocnika za ljudska i manjinska prava. Iako je, kako kaže, bio raspisan konkurs i za to mesto, nije pronadena adekvatna osoba za tu poziciju.

Read more »

Voda se povlači iz Mačvanskog kraja

Prema njegovim recima, voda se iz Macvanskog kraja polako povlaci, ali evakuisani gradani još dva dana sigurno nece moci da se vrate u svoje domove.

Maric je za RTS rekao da se situacija polako smiruje, ali da do 30. marta postoji potencijalna opasnost od poplava i ekipe ce do tada biti na terenu.

Read more »

Vojska Srbije održala veliku taktičku vežbu

Vežbi su prisustvovali zamenik nacelnika Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Jovica Draganic, komandant Kopnene vojske general-major Milosav Simovic, komandanti brigada i samostalnih bataljona Kopnene vojske.

Po završetku vežbe Draganic je cestitao pripadnicima 27. mehanizovanog bataljona i drugih jedinica Druge brigade Kopnene vojske na uspešno realizovanoj taktickoj vežbi.

- Kruna vašeg obucavanja i osposobljavanja jeste izvedena vežba, koju ste realizovali kvalitetno, sa dobro osmišljenim sadržajima, definisanim i postavljenim ciljem - rekao je Draganic.

On je primetio da su ucesnici uložili izuzetan napor, u uslovima koji nisu bili nimalo laki, kako bi dostigli ciljeve vežbe.

- Sa ovog poligona odlazimo zadovoljni, jer smo u domenu obucavanja i osposobljavanja dobili još jednu proverenu jedinicu, a time je naša vojska dobila novi kvalitet i operativne sposobnosti Vojske Srbije su u uzlaznoj putanji - naglasio je Draganic.

Komandant Druge brigade Kopnene vojske brigadni general Dragoslav Sladakovic je istakao da složeni vremenski uslovi nisu omeli starešine i vojnike da uspešno izvrše sve postavljene zadatke i da je najbolji pokazatelj odlicnih rezultata na taktickoj vežbi cinjenica da je od 600 meta, 583 uspešno pogodeno.

- Pripadnici Druge brigade su pokazali da su osposobljeni i uvežbani - rekao je Sladakovic i dodao da se pretpostavljene komande mogu osloniti na njih.

Na vežbi su prikazani dejstvo izvidacke patrole, dejstvo tenkovskog voda na velikim daljinama, vatrena priprema napada, napad ojacanog mehanizovanog bataljona i drugi sadržaji, dok su gadanja izvedena iz tenka M-84, BVP M-80A, samohodne haubice 122 mm, oklopnog automobila BRDM-2, minobacaca 120 mm i POLO M-83.

Read more »

Gojaznost opasnija i od ratova?

 Gojaznost prerasta u pravu epidemiju: Sa viškom kilograma bori se 1,9 milijardi ljudi

Generalni direktor FAO, Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu Žoze Grasijano da Silva u pisanoj izjavi naveo je da se pandemija gojaznosti u svetu po svojim ekonomskim efektima može porediti sa ratom i pušenjem. Pritom, gojaznost više nije iskljucivo problem razvijenih zemalja sa višim dohotkom.

Ucestalost gojaznosti i prekomerne telesne mase porasla je u svim regionima, ukljucujuci zemlje sa niskim dohotkom, istice se u izjavi generalnog direktora koju je preneo FAO. Prema njegovim recima, skoro polovina zemalja sveta bori se danas i sa pothranjenošcu i sa prekomernom telesnom masom, odnosno gojaznošcu. Štaviše, pothranjenost i gojaznost se cesto javljaju uporedo u istim zajednicama - cak i u istom domacinstvu.

Ekonomske i socijalne promene, ukljucujuci viši dohodak, u mnogim siromašnim državama i državama sa srednjim dohotkom i dostupnost hrane visokog stepena prerade po relativno atraktivnim cenama doveli su do promena u nacinu života, ukljucujuci prehrambene navike i smanjenu fizicku aktivnost širom sveta.

Od 2000. do 2013. godine nijedna zemlja nije zabeležila pad gojaznosti. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da prekomernu telesnu masu ima 1,9 milijardi ljudi, od kojih je trecina gojazna. To podrazumeva socijalne i ekonomske troškove koje, povrh troškova koje donosi loša ishrana, društvo teško može da podnese.

Prema procenama instituta Mekinzi global (McKinsey Global Institute), globalna cena gojaznosti - ukljucujuci rastuci rizik od srcanih oboljenja, hipertenzije, moždanog udara, dijabetesa i nekih karcinoma, što su sve oboljenja koja uticu na opšti kvalitet života - mogla bi da dostigne cak dve milijarde americkih dolara godišnje, odmah iza pušenja - 2,1 miljardi i oružanih sukoba, takode 2,1 milijardi.

Iako podaci nisu uporedivi, a globalne procene ekonomskih troškova gojaznosti i prekomerne telesne mase variraju, njihov red velicine se poklapa. Direktor FAO u tekstu dalje navodi:

"Pomislite sada šta bi se moglo uraditi u borbi protiv neuhranjenosti - gladi, pothranjenosti, nedostatka mikronutrijenata i gojaznosti - kad bismo taj iznos novca uložili u ono što radimo”.

Da bi se više uradilo, neophodno je izdvojiti više sredstava, ali to treba da bude sastavni deo šireg nastojanja da strateški transformišemo svoj pristup borbi protiv svih oblika malnutricije, da se usredsredimo ne samo na njene neposredne uzroke, vec i na šire sociokulturne, ekonomske i politicke dimenzije ishrane.

Read more »