U niškim selima neispravna voda

U selima Vrelo, Paligrace, Gornja Trnava i Velepolje kod Niša, sanitarna inspekcija zabranila upotrebu vode za pice.

Na osnovu izveštaja Instituta za javno zdravlje Niš, Sanitarna inspekcija donela je odluku da zabrani upotrebu vode za pice u selima Vrelo, Paligrace, Gornja Trnava i Velepolje.

Ova sela snabdevaju se vodom iz sistema Vrelo, na kome su meštani neovlašceno izvodili radove i ugrozili kontinuiranu dezinfekciju vode, pa je sistem zabranjen za upotrebu.

Read more »

Preduzetnički duh ariljskih đaka

Arilje je poznato kao grad preduzetnika, a da ce tako i ostati najavljuju uspesi ucenika srednje škole "Sveti Ahilije" koji su osnovali cak cetiri dacke kompanije.

Maline, po kojima je Arilje poznato, dacke kompanije preraduju u traženije i skuplje proizvode. U jedinoj ariljskoj srednjoj školi ove godine rade cak cetiri kompanije, a na nedavnom takmicenju ucenickih kompanija centralne i zapadne Srbije pobedili su proizvodima od malina.

Kada posebno obradenoj ariljskoj malini dodaju cokolada, po svom receptu, nastaju razlicite bombone i drugi slatkiši, koji se po pravil,u odmah razgrabe cim ih izlože na sajmovima i takmicenjima.

"Mi smo zato i izabrali što nam se najviše svideo sam proces i nije sve u tom cokoladiranju nego treba pronaci i ambalažu za slatkiše, logo", kaže direktor marketinga kompanije Fit&sweet Marija Pilcevic.

Ariljski gimnazijalci, njih 19, u cetiri razlicite kompanije proizvode i prodaju i niz drugih prakticnih stvari, koje prave i od reciklirane ambalaže ulažuci pre svega kreativnost i rad vikendom, kad nema školskih obaveza.

Direktor kompanije Junior vision Aleksandra Simovic kaže da novac ulažu ponovo u materijal i sirovine koje im trebaju i tako ide u krug.

"Moje zaduženje je biznis plan i prezentacija. Kada idemo na takmicenja moje zaduženje je da prezentujem žiriju to što mi radimo", kaže direktor marketinga kompanije Eko life Milena Milosavljevic.

U gradu poznatom po malim preduzetnicima razumljiva je i opšta podrška koju imaju iako kompanija traje samo jednu školsku godinu.

"Prolaze kroz ceo proces, od registracije preko kompanijskih izveštaja, biznis planova i konacno do zatvaranja na kraju školske godine", kaže Nada Stevanovic profesor i mentor.

Direktor Srednje škole "Sveti Ahlije" Arilje Ranko Davidovic kaže da su na prvom mestu ucenici, njihovi roditelji, lokalna samouprava i njihovi socijalni partneri koji su uvek tu da  pomognu u nekim robama i materijalima.

Do zatvaranja ovogodišnjih kompanija ocekuje ih još nekoliko takmicenja, a  nove koje ce osnovati vec u septembru, nekoliko medunarodnih nastupa, ali i novi proizvodi, jer sve što zarade ulažu u proizvodnju.

Read more »

Vodeni ponedeljak

Uskršnje polivanje devojaka jedan je od obicaja za drugi dan Uskrsa, koji vojvodanski Madari nazivaju i Vodeni ponedeljak. Tog dana, koji simbolizuje novo zacece i radost, mladici vodom polivaju devojke za udaju.

Drugog dana Uskrsa, kako nalaže obicaj vojvodanskih Madara, mladici dolaze pred devojcinu kucu s kofama napunjenim vodom. Pozivaju je da izade, a potom - kad devojka vidi šta je ceka i pocne da beži - pokušaju da je uhvate.

Uhvacenoj devojci mladic recituje ljubavne stihove, a onda od nje traži dozvolu da je polije vodom. Bez obzira na odgovor, bice polivena.

Robert Tapai kaže da je, po verovanju, polivanje vodom cišcenje od grehova i telesnih necistoca, a polivaju se samo devojke za udaju. Devojka polivena vodom mladice casti kolacima, picem, cvecem ili šarenim jajima.

Anastazija Kancar je svakom svom polivacu darivala jaje, ali nijednom crveno: "Onome za koga bih se udala darivala bih crveno jaje, ali danas ga nikom nisam dala."

Sledi zajednicka pesma, a nakon toga mladici idu dalje, jer ima još devojaka u sokaku koje do podneva moraju biti polivene.

Read more »

U ivanjičkom kraju bez struje 750 potrošača

Vec 20 sati, oko 750 potrošaca na podrucju opštine Ivanjica nema struje. Poplave u Dragacevu.

Dežurni dispeceri kažu da je popravljen kvar na dalekovodu za Jasenovicu, pa su Bele vode, Ercege i Vucak oko 14 casova dobili elektricnu energiju.

Zbog kvarova koje su izazvale velike snežne padavine bez struje su još uvek mesne zajednice Kušici i Mocioci, javlja dopisnik RTS-a.

Na terenu je više od 50 radnika Elektrodistribucije, koji pokušavaju da otklone kvarove na preostalih 20 trafostanica koje ne rade u ivanjickim selima.

U mestu Ðerad, opština Lucani zbog izlivanja reke Belice od 12.30 u prekidu je saobracaj na regionalnom putu Guca -Lucani.

Policijska uprava u Cacku saopštila je da je u prekidu i lokalni put ka selu Pilatovici. Ekipa Odeljenja za vanredne situacije iz Cacka nalazi se na licu mesta.

Read more »

Lekarsku ordinaciju zamenila farmom

Iako specijalista opšte medicine, Mirjana Cakic iz Leskovca pre dve decenije posao u Domu zdravlja zamenila je poslom na porodicnoj farmi u Lapotincu - uzgajanjem koka nosilja!

Devedesetih godina specijalista opšte medicine Mirjana Cakic iz Leskovca napustila je siguran posao u Domu zdravlja i posvetila se porodicnom biznisu.

Zajedno sa suprugom i sinom danas u selu Lapotincu kod Bojnika vodi farmu koka nosilja.

Nema raskošnu kancelariju, udobnu fotelju, cak ni kompjuter. Sa telefonom u ruci posao vodi iz kutka radnicke trpezarije. Uspešno vec skoro dve decenije. Od trenutka kada je lekarsku ordinaciju zamenila farmom koka nosilja.

"Bila je to teška odluka i presudna u životu, jer medicina je moja ljubav, znate ja sam studirala i završila ono što volim, pa potom i specijalizaciju, ali shvatila sam da sam potrebna svom suprugu i odlucila sam se za porodicni posao", kaže Mirjana.

Medicina kao velika ljubav ostaje, ali predanost, požrtvovanost i odgovornost neophodni su šta god da se radi. Svakog trenutka razmišljajuci o svojoj, ali i porodicama koje od ovog posla zavise.

"Ovaj posao zahteva celog coveka 24 sata i odricanje i žrtvu, ali u svemu pa i ove ima kompenzacije, a uz to ja ovaj posao volim", dodaje Mirjana.

Sada vec davne 1976. godine sve je zapoceo njen suprug, skromno sa 2.800 koka nosilja. Za skoro cetiri decenije kapacitet je dostigao 50.000 koka nosilja i 40.000 jaja dnevno. Bez podrške i posvecenosti supruge porodicnom biznisu sve bi, kako kaže, bilo mnogo teže, posebno poslednjih godina.

"Bilo je mnogo lakše poceti nego sada održati. Nije lako, cena jaja je niska, a inputi preskupi. Sve ovo stvorili smo bez ikakvih subvencija države, sami malo po malo, danas imamo najsavremeniju liniju. Dostigli smo najviše što se može u živinarstvu", kaže Voja Cakic.

Energicna, ali skromna doktorka Cakic kaže da se vreme vrati ponovo bi isto uradila, jer izgradili su porodici posao, a sin ne mora sve iz pocetka.

Mirjana savetuje mlaim ljudima da posao ne cekaju, vec da krenu sa bilo kojim poslom.

"Možda ce se tako lakše ukazati prilika da rade ono za šta su se školovali, da stvaraju porodice. To što sam lekar ne može mi niko oduzeti, ali morala sam da gledam šta je prioritet za moju porodicu", dodaje ona.

Uostalom, tako je vaspitala i svoju decu. Uprkos diplomi Ekonomskog fakulteta cerka se obrela u svetu torti i kolaca.

Read more »

Sve više razvoda

Svaki peti brak u Srbiji završi se razvodom, pokazuje statistika. Iako bracne krize kod nas i dalje spadaju u domen tabua, sve više parova posecuje porodicne psihoterapeute. U Jagodini vec tri godine pri Centru za socijalni rad postoji porodicno savetovalište, a sve više parova dolazi na terapiju samoinicijativno.

Dok ljubav cveta, na pocetku zajednickog života malo ko se zapita kakve su šanse da se brak završi razvodom. Razlozi za rastanak su razliciti: neslaganje, mešanje roditelja u brak, preljuba, alkoholizam.

Kada se partnerski odnosi naruše sve više traži se i pomoc institucija da se problemi prevazidu.

Saša Jovanovic, porodicni psihoterapeut kaže da se parovi koji dolaze na terapiju ne mogu generalizovati prema socijalnom statusu ili dužini bracne zajednice.

"Na pocetku se pridružujemo klijentima i stvaramo atmosferu gde oni mogu sigurno i bezbedno da iznesu svoje probleme o kojima možda nisu pricali dosad, ali na naše iznenadenje postoji spremnost kod ljudi da rade na sebi", kaže Jovanovic.

Psihoterapeut nece biti subjektivan kakvi su obicno prijatelji sa kojima se o bracnoj krizi prica. Suociti se sa problemom i imati poverenje u strucno lice bitan je deo terapije da se brak sacuva ili prekine bez vecih posledica.

Direktorka Centra za socijalni rad u Jagodini Biserka Jakovljevic kaže da šest psihoterapeuta, koliko ih je u Jagodini, rade i u situacijama kada je došlo do razvoda da bi se njihov konflikt smirio i da se netrpeljivost ne bi prenela na decu.

Poveravanje maloletnog deteta jedan je od glavnih razloga što pojedine brakorazvodne parnice traju više meseci.

Jasmina Taškovic, portparol Osnovnog suda u Jagodini istice da je to zbog toga jer se pribavlja mišljenje Centra za socijalni rad koji ispituje prilike u kojima žive roditelji odnosno bracni drugovi.

Od 279 razvedenih brakova u Jagodini tokom prošle godine, manje od polovine bili su sporazumni razvodi. Porodicni psihoterapeuti savetuju da se strucna pomoc potraži cim se kriza u braku pojav, jer je rešenje problema tada mnogo lakše.

Read more »

Tableti za odbornike

cetvrtak, 17. apr 2014, 14:09 -> 18:19

Svi odbornici Skupštine grada Panceva dobili su mobilne racunare, tako da ce troškovi za pripremu, štampu i slanje skupštinskog materijala biti sveden na minimum.

Odbornici više nece morati da cekaju poštara da im donese skupštinski materijal za sednicu, a dosadašnji nacin rada uz brdo papira odlazi u istoriju.

Svaki odbornik dobio je mobilni racunar, na revers. Za kupovinu 72 tableta iz budžeta je izdvojeno 860 hiljada dinara.

Predsednik Skupštine grada Panceva Filip Mitrovic kaže da svaki uredaj ima dve godine garancije, pa ce se i tako uštedeti ako dode do nekog kvara:

"Izracunali smo da bez troškova zaposlenih, naše sednice godišnje - samo za papir, tonere, održavanje fotokopir aparata i raznošenje materijala odbornicima - koštaju više od milion  dvesta hiljada dinara. Ovom kupovinom, vec smo uštedeli."

Odbornici su imali obuku i svi ce, kako kažu, bez obzira na prethodno poznavanje rada na racunaru, sada mocilakše da se pripreme za sednice. Vecih problema za sada nema, a vež su i najstariji odbornici prošli osnovne casove informatike.

Uglavnom svi podržavaju novi nacin rada, jer smatraju da ce sad biti brži i efikasniji, a ko baš ne može bez papira moci ce uvek da odštampa materijal za sednicu, ali o svom trošku.

Nema sumnje da ce rad lokalnog parlamenta biti efikasniji, ali sigurno je i da ce uvek biti i odbornika kojima su neke druge stvari na tabletu zanimljivije od skupštinskog materijala.

Read more »