Ovo su ministri u novoj Vladi Srbije

Ovo su ministri u novoj Vladi Srbije

Mandatar Aleksandar Vučić u petak u Novom Sadu predstavlja sastav ministarskog kabineta. Još je nepoznanica koji resor će da vode Mihajlovićeva i Antić

Tim kadrovskim rešenjem otklonjena je još jedna dilema o sastavu budućeg kabineta u Nemanjinoj 11, a mandatar Aleksandar Vučić predstaviće u petak ceo ministarski tim na Glavnom odboru SNS u Novom Sadu.

Prema našim informacijama, još nije definitivno prelomljeno ko će da vodi rudarstvo i energetiku, infrastrukturu i saobraćaj, a kandidati za te resore su Zorana Mihajlović (SNS) i Aleksandar Antić (SPS). Upražnjena je još i odbrana jer, po svemu sudeći, na njenom čelu više neće biti Nebojša Rodić...

Izvesno je da će SNS imati svojih pet članova u Vladi. Uz premijera Vučića i Mihajlovićevu, u Nemanjinoj će biti i Nebojša Stefanović (policija) Nikola Selaković (pravda), Vanja Udovičić (sport i omladina)

Sa naprednjačke liste u Vladi će biti i Rasim Ljajić (potpredsednik i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija) i Aleksandar Vulin (rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja).

Socijalisti su „izboksovali“ dva portfelja. Lider Ivica Dačić pretenduje na ministarstvo spoljnih poslova, ali nije potvrđeno da li će dobiti i potpredsedničku titulu.

Glavne ekonomske portfelje vode eksperti. Lazaru Krstiću, koji ostaje na čelu finansija, pridružiće se i vašingtonski profesor ekonomije Dušan Vujović, koji će preuzeti privredu.

Srpskim zdravstvom u narednom mandatu upravljaće Zlatibor Lončar, direktor Urgentnog centra, dok će Kori Udovički šefovati državnom upravom i lokalnom samoupravom.

Poljoprivredom i ekologijom najverovatnije će se baviti Dragan Glamočić, a ni Ivan Tasovac se neće seliti iz Ministarstva za kulturu i informisanje.

Posle današnje sednice Glavnog odbora naprednjaka, Vučić će imati rešene sve kadrovske nedoumice i biće potpuno spreman da u nedelju pre podne u Narodnoj skupštini iznese ekspoze i predstavi tim.

Prema našim informacijama, budući premijer namerava da detaljno analizira programska načela kao i precizne rokove u kojima bi trebalo da se ispune ciljevi.

Read more »

RS ima pravo da se ugleda na Krim

Banjaluka -- Republika Srpska, ako budu nastavljeni pokušaji unitarizacije BiH, ima pravo da kao Krim organizuje referendum o nezavisnosti, smatra Konstantin Nikiforov.

Republika Srpska, u slučaju da budu nastavljeni pokušaji unitarizacije BiH, ima pravo da sledi primer Krima i organizuje referendum o nezavisnosti, smatra direktor Instituta za slovenske studije pri ruskoj Akademiji nauka i umetnosti Konstantin Nikiforov.

Nikiforov je rekao da je federalizacija, prema modelu koji zagovaraju proruski regioni na jugoistoku Ukrajine, jedino dugoročno rešenje za opstanak BiH. 

On je za "Pres Republika Srpska" izjavio da proces prekrajanja granica na Balkanu nije završen, jer nisu rešena nacionalna pitanja naroda koji tu žive. 

"Moguće je da će se BiH raspasti. To je neobična država u kojoj je sve konfuzno. U BiH imate ekstremno radikalne snage, ali i proevropske idealiste", kaže Nikiforov. 

Što se tiče šansi za opstanak, istakao je da one postoje, ali jedino u slučaju da se zemlja potpuno preuredi. 

"BiH bi mogla da opstane u slučaju da se preuredi u labavu federaciju ili konfederaciju. Ako se nastave pritisci ka njenoj unitarizaciji, onda se sigurno bližite raspadu", objasnio je. 

Nikiforov je ocenio da Srpska i Rusija održavaju prijateljske odnose i da je veoma važno to što su medjusobni ekonomski odnosi vrlo dobri. 

Prema njegovim rečima, važno je i to što je "predsednik Republike Srpske svestan da dobrog saveznika i prijatelja može da ima u Rusiji".

Read more »

Sudbina URS-a biće poznata u utorak

Stevanović je najavio i ponovno formiranje stranke Zajedno za Šumadiju, na čijem je čelu bio, do nastanka URS-a.

"Šta će se desiti sa Ujedinjenim regionima Srbija znaće se posle sastanka kolegijima stranke, koji će biti održan u utorak u Beogradu", rekao je Stevanović u izjavi novinarima. 

Komentarišući izlazak 11 odbornika iz vladajućeg URS-a u Kragujevcu Stevanović je rekao da to "ništa posebno ne znači". 

"Dakle, ovo je jedna dogovorna priča, nema tu nikakvih problema", rekao je Stevanović i dodao da će ponovo biti formirana stranka Zajedno za Šumadiju. 

Na pitanje novinara o čemu je razgovorao sa predsednikom SNS Kragujevca Radomirom Nikolićem sa kojim je danas napustio redovno skupštinsko zasedanje, Stevanović je odgovorio "ni o čemu posebnom". 

"To je jedna privatna priča, moja i predsednika odborničke grupe SNS i nema nikakve veze sa politikom", odgovorio je Stevanović. 

Stevanović, Nikolić i Saša Milenić su, dok je trajala sednica Skupštine grada, zajedno napustili skupštinsku salu i potom zajedno uz kafu razgovarali.

Read more »

U EU sa vizijom Đinđića

Pravo sa konsultacija o budućoj vladi sa bivšim predsednikom Srbije i liderom Nove demokratske stranke Borisom Tadićem, Aleksandar Vučić je otišao na susret sa Tadićevim prijateljem, nekadašnjim nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom, sa kojim se kasnije sastao i Tadić.

Taj splet okolnosti podgrejao je spekulacije da bi Šreder, koji osim poslovnog uticaja ima i politički, uz pomoć šefa nemačke diplomatije Franka Valtera Štajnmajera, mogao da utiče na Vučića da Tadiću poveri ozbiljan posao u novoj vladi. Priča se da bi to mogao da bude resor inostranih poslova kao i da je Tadić najkredibilniji čovek za jačanje veza sa Berlinom.

Početak rada Udruženja Forum Srbija Nemačka u Beogradu obeležen je u velikom stilu. Prisutnima u Legatu Čolaković obratili su se bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, koji je ocenio da je realan cilj vlade u Beogradu da Srbija najkasnije do 2020. postane članica EU. Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, obraćajući se okupljenima je kazao da je pred Srbijom težak put, ali da ima sigurnu budućnost jer je sve u njenim rukama.

 Želja srpske vlade da Srbija postane članica EU do 2020. realno ostvariva, jer polazi od toga da je Srbija, uz sve teškoće koje će je pratiti na tom putu, spremna da ide putem reformi. Evropsko ujedinjenje bez zemalja zapadnog Balkana nije potpuno. Početak pregovora EU i Srbije je bio, ne samo za Srbiju, već i za Evropu istorijski trenutak - naglasio je budući srpski premijer.

Gerhard Šreder je rekao da budućnost Srbije u EU ne odgovara samo željama građana, već istoriji i mentalitetu te zemlje, i to je bila i vizija bivšeg premijera Zorana Đinđića. On je izrazio uverenje da je Nemačka bila i da ostaje odgovoran partner za Srbiju na putu ka EU, podsetivši da je ta država od 2000. godine više od 1,6 milijardi evra stavila na raspolaganje kao bilateralnu pomoć, "što je više nego što je dala bilo koja država, i to mora biti nastavljeno jer je Srbiji i dalje potrebna podrška".

Čadež: Novi okviri za saradnju! Direktor novoosnovanog Foruma Srbija Nemačka Marko Čadež kazao je da je to udruženje građana posvećeno stvaranju novih okvira za otvoreni dijalog i razmenu znanja profesionalaca i stručnjaka iz Srbije i Nemačke. - Kažu da prijateljstva između država ne postoje, već se prijateljstvo može stvarati samo između ljudi. Ipak redovna i iskrena saradnja vlada, susreti zvaničnika i međunarodni ugovori, trgovinski sporazumi čine važan i neophodan okvir za razvoj odnosa dve zemlje - rekao je Čadež. On je podsetio da u Nemačkoj živi oko pola miliona građana srpskog porekla, da u Srbiji rade nemački privrednici iz više od 400 preduzeća i da se u Nemačkoj poslednju deceniju usavršavalo skoro 10.000 srpskih studenata.

Aleksandar Vučić zahvalio se Šrederu što je pokazao posvećenost srpsko-nemačkom prijateljstvu, i kao bundeskancelar pokazao da uvek i na svakom mestu razume potrebe drugih, manjih naroda.

- Kod nas u Srbiji donedavno su postojale brojne predrasude zbog različitih istorijskih prilika o nemačkoj državni i o nemačkom narodu. Odnedavno mnogi kada govore o prijateljstvu sa Nemačkom obično razmišljaju kako su potrebne nemačke pare, a srpska pamet je valjda uvek iznad i mi ćemo se snaći i znati kako da im nešto uzmemo.

- Želim da kažem da je najvažnije u ovom odnosu za građane Srbije i Srbiju da naučimo od naših nemačkih prijatelja i kako se vodi odgovorna i ozbiljna politika, da naučimo kako da radimo više, kako da budemo ozbiljniji i odgovorniji, kako da svakoga dana menjamo sebe, kako da učimo svakoga dana i bar u ponečemu da se poredimo sa Nemcima i sa nemačkom državom - poručio je Vučić.

Na skupu je govorila i počasna članica Foruma Ružica Đinđić, a među zvanicama su bili i ministar Lazar Krstić, bivši šef diplomatije Vuk Jeremić i direktor kompanije "Vesti" Aleksandar Vidaković. 

Read more »

Kaplar manji od puške

U okviru obeležavanja stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata, u Muzeju Jadra otvorena je dokumentarna izložba "Momčilo Gavrić - najmlađi vojnik Prvog svetskog rata". Autor izložbe loznički istoričar Goran Vilić izložbu je pripremao nekoliko meseci, a posetioci neke podatke mogu da vide i saznaju prvi put o dečaku i čoveku koji je proživeo golgotu Srbije, od 1914. do 1918. godine, a ni kasnije život prema njemu, u više navrata, nije bio mnogo naklonjen.

 Momčilo Gavrić je bio najmlađi vojnik Prvog svetskog rata i prošao je gotovo sve najznačajnije bitke srpske vojske i preživeo ono što mnogi stariji od njega nisu. Sa svojim pukom peške je kao desetogodišnjak prešao Albaniju i stigao do Krfa. Bio je najmlađi kaplar na svetu. Učestvovao je u proboju Solunskog fronta gde je ranjen, a vojvoda Živojin Mišić ga je unapredio, pa je kao dvanaestogodišnjak imao čin podnarednika. Izložba obuhvata i detaljno istraživanje njegove biografije u posleratnom periodu - rekao je na otvaranju Vilić.

 Izložba hronološki prati događaje kroz koje su prošli Momčilo Gavrić i srpska vojska, od Cera preko Gučeva i Kolubarske bitke do povlačenja kroz Albaniju. Tu su i sećanja njegovih sinova, ratnih saboraca i poznanika, a posetioci će saznati i kako je za dečaka krojač sašio uniformu od nekoliko starih šinjela i sve ono što je objavljeno o Gavriću u tri knjige.

Sat od Rajsa

Autor je podsetio i na ratni susret Gavrića i dr Arčibalda Rajsa u jesen 1916. kada je Švajcarac dečaku poklonio perorez i svoj ručni sat koji se vidi na Gavrićevoj levoj ruci na poznatoj slici dečakovog raporta na Kajmakčalanu 1916. Skupoceni švajcarski sat i perorez danas su u vlasništvu Momčilovog najstarijeg unuka Dejana. Gavrić se, čekajući proboj fronta i povratak u Srbiju, opismenio, a posle rata je otišao u Englesku gde je završio gimnaziju i 1921. se vratio u Beograd.

Čovek nesvakidašnje ratne sudbine, jedinstvene u svetu, "Sin srpske divizije", sa osam godina najmlađi vojnik-dobrovoljac, posle četiri godine ratovanja morao je na odsluženje vojnog roka. Niko mu nije verovao da je učesnik Velikog rata, pokušaji da to dokaže smatrani su kao izbegavanje vojske, pa je osuđen na tri meseca zatvora. Vojni rok proveo je u Slavonskoj Požegi i Novoj Gradiški. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao grafičar i pomagao pokret otpora iznoseći im hartiju i davajući "vezu".

Posle oslobođenja Beograda jedva je izbegao streljanje pošto je jedan radnik rekao partizanima ko je Momčilo. Veliko razočaranje Gavrić je doživeo 1947. godine kada su na njegova vrata zakucali predstavnici Narodnog fronta da traže pomoć za "braću Albance u Albaniji". Momčilo je rekao da su baš "ti Albanaci" tokom prelaska Albanije njegove ratne drugove ubijali i pljačkali. Zbog reči "Albanci nisu moja braća" dobio je 18 meseci zatvora. Posle toga je ćutao godinu dana, kada je progovorio nikada nije spominjao boravak u zatvoru... Dugo je živeo u anonimnosti da bi početkom 1964. u "Politici" izašao prvi članak o najmlađem vojniku Prvog svetskog rata i tada je počelo skidanje vela zaborava o Gavriću, ali i drugim junacima iz tog rata.

Nema ni spomenik

Danilo Šarenac

- Momčilo je kao i Milunka Savić, bio zapostavljen posle rata, iako su oboje nosioci najviših ordenja, ne samo kod nas već i u Francuskoj - kaže Vilić.

On je Gavrića upoznao 14. septembra 1987. kada je dečak-ratnik prisustvovao otvaranju Muzeja Jadra u Loznici gde se u stalnoj postavci nalaze i njegove dve vojničke fotografije. Vilić uvek kada posetiocima muzeja govori o Prvom svetskom ratu posebnu pažnju posveti Momčilu Gavriću, koji je u Beogradu živeo sve do smrti 1993. godine.

Nažalost, i u rodnom kraju Gavrić je bio zaboravljen i tek ove godine jedna ulica je dobila njegovo ime, ali ga ne nosi nijedna škola ili ustanova, a nema ni spomenik. Inače, loznički Centar za kulturu "Vuk Karadžić" uveliko obeležava stogodišnjicu Velikog rata i do sada je organizovao izložbe o Drinskoj diviziji i Milunki Savić. 

Read more »

Nikolić: Ispunićemo sve uslove za EU

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić sastao se sa predsednikom Švajcarske Konfederacije i predsedavajućim OEBS-a Didijeom Burkhalterom, sa kojim je razgovarao o evrointegraciji Srbije, odnosima u regionu, kao i o ekonomskoj saradnji sa Švajcarskom.

Nikolić je rekao da će Srbija ispuniti uslove za ulazak u EU, navodi se u saopštenju iz kancelarije predsednika.

"Posebno nam je važno da država bude uređena na način koji predviđa evropsko zakonodavstvo", kazao je on i dodao da je Srbija "svuda dobila podršku za pregovore sa Prištinom i očekuje da će punopravno članstvo u EU doći lakše nego što su mnogi očekivali".

"Nama je velika čast da predsedavamo OEBS-om 2015. godine. Sada pratimo vaše poteze jer su nam ciljevi zajednički", rekao je Nikolić.

Govoreći o "teškoj ekonomskoj situaciji" u Srbiji, Nikolić je rekao da svake godine nedostaje oko 10 odsto novca da bi budžet bio uravnotežen.

"Nismo spremni da prihvatimo smanjenje penzija, jer smo svesni da jedna penzija izdržava tri generacije. To će biti najveći izazov koji očekuje novu Vladu", kazao je.

Kako se navodi u saopštenju, švajcarski zvaničnik pohvalio je saradnju sa Srbijom, "pogotovo" u poslednje dve godine.

"Potrebno je da se poboljša sigurnost i nastave reforme, ali nakon napretka Srbije u svim segmentima sasvim sigurno će biti više investicija iz Švajcarske", kazao je on. 

Read more »

Iz afere pravo na visoku funkciju

Gojkovićeva je kao gradonačelnica Novog Sada pre osam godina potpisala ugovor sa ATP Vojvodinom o izgradnji nove autobuske stanice. Iako je objekat završen, nije pušten u saobraćaj, preduzeće je zbog dospelih rata kredita otišlo u stečaj, a vlasnik Ilija Dević tužio je Novi Sad zbog neispunjenja ugovornih obaveza.

Prvobitno je Grad bio dužan da mu isplati blizu 13 miliona evra, ali je presuda kasnije preinačena na tri miliona evra plus kamate. Odgovornost za štetu nikada nije istražena, a Gojkovićeva je iz te priče iznenada nestala. Protivnici SNS-a kojem je prišla posle izbora, krajem 2012. tvrdili su da je Gojkovićeva "primer da je borba protiv korupcije selektivna, a pravda u njenom slučaju nedostižna".

Na medijskom tapetu našla se u julu prošle godine kada je otkriveno da, iako njena Narodna partija posle kolektivnog učlanjenja u SNS, više nije imala predstavnike u parlamentu, i dalje je primala 8.000 evra mesečno iz državne kase.

Nova predsednica srpskog parlamenta u politiku je ušla 1990. kao jedan od osnivača Srpske radikalne stranke. SRS je napustila početkom 2008, a s jeseni te godine odbila je Vučićev poziv da priđe SNS-u i osnovala svoju Narodnu partiju. Ubrzo je pristupila koaliciji DSS Vojislava Koštunice i NS Velimira Ilića. Na izbore 2012. izašla je u okviru URS Mlađana Dinkića. Iz te grupacije je izbačena s obrazloženjem da je dva poslanička mandata sa liste URS-a ponudila i Borisu Tadiću radi većine za formiranje Vlade u kojoj bi bio DS. Krajem iste godine kolektivno učlanjuje svoju partiju u SNS.

Read more »