05:30
Dejan
Nekoliko anegdota o Josipu Brozu Titu koji je voleo da se tajno iskrade i iz Plavog voza i od obezbedenja i da pije s backoplancanima u velelepnom hotelu Turist.
ŽANDAR U SLUŽBI PARTIJE
Pre rata Tito je cesto putovao na sastanke po zemlji, a i izvan granice, pa se uvek služio falsifikovanim ispravama. Jednom je tako putovao na važan partijski zadatak pod imenom inžinjera Kostanjšeka. Slucaj je hteo da se u njegovom kupeu našao neki žandarski narednik, vrlo razgovorljiv i znatiželjan. Tito je bio otmeno odeven, s rukavicama i šeširom, pa je žandaru verovatno godilo da razgovara s tako ugladenim gospodinom.
Tito je vrlo spretno odgovarao na sva pitanja, Isticuci kako ima obaviti neki vrlo važan državni posao. Stigavši na odredište, Tito se pozdravi s narednikom i htede izaci, ali ovaj dohvati njego kovceg i ponese mu ga do perona. Pre nego što ce se vratiti u vagon, žandar salutira i poželi Titu:
-Pa gledajte da dobro obavite onaj važan posao,
-Budite bez brige, trudit cu se – odgovori Tito.
SPASLA GA BEBA
Zbog sve veceg progona komunista god. 1934., Josip Broz je krenuo preko Beca u Sovjetski Savez. U kupeu brzog voza koji se približavao Mariboru, s Brozom se vozila neka austrijanka držeci u narucju malo dete. Kad su na granici ušli u voz policajci i zatražili pasoše, austri-janka je zamolila Broza da joj pridrži dete.
Došao je red i na Broza da pokaže svoju ispravu. Putovao je pod lažnim imenom ceškog inžinjera Tomaneka, s ne baš najbolje falsifikovanim pasošem. U trenutku kad je predao pasoš policajcu, osetio je nešto toplo u krilu. Brzo je podigao dete i na svetlom odelu ugledao ovecu mrlju – beba ga je umokrila. Policajci su se slatko nasmejali i samo površno pregledali Brozov pasoš, i da bez opasnosti prede granicu.
NEKA PITA PROLETERE
Vrhovni štab se u vrijeme pete neprijateljske ofanzive, 1943. našao u teškom položaju, samo nekoliko stoti-na metara od neprijateljskih linija. Clan britanske vojne misije, kapetan Deakin prišao je s tumacem Titu i upitao:
-Kakva je situacija?
Kad su mu pokazali gde se nalazi neprijatelj, uzbudeno je rekao:
-Pa što se ne predamo?
Kad je tumac preveo Titu Deakinove reci, Vrhovni komadant odgovori:
-Reci mu, nek ode k Prvoj proleterskoj, pa ako se oni slože da se predamo, slažem se i ja.
KAD SE TITO NE OBRIJE
U jedinicama oko Vrhovnog štaba Titova je urednost bila upravo poslovicna. Bez obzira na situaciju, uvek je nalazio vremena da se obrije. U toku pete ofanzive, na Zelengori jedan od boraca primeti da se tog jutra Tito nije obrijao, pa ce svom drugu:
- E, moj druže, mora da smo zapali u gadna g...., kad se drug Stari nije ni obrijao.
EH, I TI SI MI NEKI VOJNIK
U petoj neprijateljskoj ofanzivi drug Tito je bio ranjen u ruku. S jednom rukom u zavoju, i štapom u drugoj ruci, bez mašinke od koje se retko rastajao, išao je sa clanovima štaba i svojom pratnjom preko planinskog prevoja. Na uskoj stazi susreli su staricu. Šaleci se, Tito joj rece neka se ukloni da može proci vojska. Starica ga odmeri od glave do pete, pa promrsi:
- Eh, i ti si mi neki vojnik, kad ni puške nemaš!
PRAVEDNI SUDIJA
U toku narodnooslobodilacke borbe, na oslobodenoj su se teritoriji, u trenucima predaha, organizovali razni sportski susreti. Tako se jednom prilikom igrala fudbalska utakmica. Igra je bila poprilicno necista, sudac neodlucan i nedosledan, pa je cesto dolazilo do prepirki i prekida igre. Titu, koji se nalazio u publici, dosadilo to neprekidno objašnjavanje, pa iznenada ude u igralište, uzme od suca pištaljku i obrati se igracima:
-Da vidimo sada hoce li se neko protiviti odlukama sudije?
Foto: Youtube UZAJAMNO RAZUMEVANJE
God. 1944. Tito je posetio Vršac i neka okolna sela, pa se zanimao kako narod živi, kako se slažu sa svojim susedima.
-Pa, eto, slažemo se…Samo, druže Tito… kradu nam konje!
-A što vi na to?
-Pa i mi njima krademo konje.
-E, onda dobro – smeška se Tito – znaci, postoji obostrano razumevanje.
KRIV JE MINIC
Jednom se prilikom povela rec o tome kako je francuski predsednik Šarl de Gol bio ljut na jugoslovenske komuniste što su cetnickog vodu Dražu Mihailovica posle rata osudili na smrt. De Gol je, naime s Dražom svojevremeno bio polazio vojne nauke na glasovitoj akademiji u Saint Cyru, pa je držao umesnim da izrazi svoje negodovanje, ne poznajuci zacelo cinjenice o izdajnickoj ulozi ovog nekadašnjeg školskog druga u II svetskom ratu.
Slušajuci taj razgovor, kojem je prisustvovao i Miloš Minic, Tito u jednom trenutku dobaci, pokazujuci na Minica:
-Pa neka pozove na odgovornost glavnog ”krivca”, on je bio državni tužilac na sudenju Draži…
NAJBOLJI POTEZ
U nacionalnom klubu štampe u Vašingtonu, Tito je 29.X.1970. odgovarao na pitanja americkih novinara. Zahvaljujuci Titovoj poslovicnoj ležernostii pristupacnosti, ubrzo je uspostavljen prisan kontakt i srdacna atmosfera. Svojim duhovitim i sadržajnim odgovorima, Tito je imresionirao i najprovokativnije predstavnike ”sedme sile”.
-Gospodine Predsednice, šta predstavlja najveci pozitivan rezultat Niksonove posete Jugoslaviji?
-To što sam ja danas u Americi – lakonski je odgovorio Tito.
Foto: Profimedia TITO I STALJIN
Josip Broz Tito, predsednik Jugoslavije je bio ljubimac Zapada, prihvatljivo lice komunizma i jednako prijatelj državnika kao i kraljevskih familija. Ali arhitekta “bratstva i jedinstva”, koji još uvek budi nostalgiju medju mnogima u bivšoj Jugoslaviji bio je zakleti neprijatelj vecine Srba koji su izbegli u Britaniju posle Drugog Svetskog rata. Oni su svoje neprijateljstvo delili sa neocekivanim saradnicima.
Posle raskida odnosa izmedju Jugoslavije i SSSR 1948-e, Tito nije bio najpopularniji revolucionar iza gvozdene zavese i u nekoliko navrata Staljin je navodno pokušao da izvrši njegovu asasinaciju. Navodi se da je Tito bio primoran da otvoreno piše Staljinu:
“Prestani da šalješ placene ubice da me ubiju. Vec smo uhvatili petoricu, jednog sa bombom, jednog sa puškom… Ako ne prestaneš da šalješ ubice, ja cu poslati jednog u Moskvu i necu morati da pošaljem drugog.”
Ne zna se šta je Stalljin na to odgovorio.
SLUCAJNI SUSRET
Dok je služio kao podnarednik u Srpskoj žandarmeriji u toku nemacke okupacije u Septembru 1944, mladi vojnik je bio poslat sa još dve kolege da uruci pismo pristalici kraljevske vlasti, cetniku Vojvodi Nikoli Kalabicu koji se borio protiv partizana kod Tuzle. U toku puta nabasali su na coveka u šumi obucenog besprekorno i ocigledno od nekog znacaja, pa su zastali da odluce šta da rade.
Jedan od mladjih vojnika rece: “Hajde da ga ubijemo, on ima nove cizme a moje su vec iznošene, mogao bih uzeti njegove”. Medjutim podnarednik je odbio predlog recima: „Necemo uzeti život zbog toga.” On je takodje posumnjao da gospodin mora da ima pratnju u blizini, jer nije pokazivao znake straha niti je uopšte progovorio, tako da su ga pustili da ode.
Kasnije kad su se sreli sa cetnicima Vojvode Kalabica, receno im je da je bitka sa Partizanima žestoka i da su cetnici veoma podstreknuti znanjem da Tito predvodi trupe i da bi želeli da ga eliminišu.
U tom trenutku mladi podnarednik je znao da je to bio Tito na koga je nabasao u šumi, i da je imao priliku da ga ubije.
Danas je taj podnarednik živ i zdrav i živi u Engleskoj.
Foto: Profimedia TITO INKOGNITO
Posle Titove smrti 1980-te pocele su da se šire price celom Jugoslavijom da je on u stvari bio dubler, zamenjen od strane Rusa ili Amerikanaca pre ili u toku Drugog Svetskog Rata i da on nije bio Josip Broz rodjen u Kumrovcu, u Hrvatskoj 1892 godine. Navodno Tito je poginuo u Bitci na Sutjesci ili u avionskoj nesreci posle nemackog napada na njegovo uporište kod Drvara ili da je bio zamenjen dok je boravio u Rusiji.
Dugogodišnji Srpski prebivaoci iz Bedforda se secaju veterana Drugog Svetskog Rata, Vuckovi?a koji je živeo medju njima i koji im je pricao price o vremenu kad je bio stacioniran u Zagrebu. Kao narednik žandarmerije krajem 1920-tih, uhapsio je mladog Josipa Broza i seca se da nije imao tri prsta na desnoj ruci. Tito koji je kasnije postao predsednik Jugoslavije je imao sve prste i culo se da je svirao i klavir.
Tito je bio aktivan u Komunistickoj Partiji Jugoslavije, koja je tada bila ilegalna organizacija i postoji evidencija da je bio uhapsen i da mu je sudjeno u 1928-oj. Da li su to samo Balkanski zaverenicki geni uposleni prekovremeno ili je to pravi slucaj o „Ti To nisi”?
TITOVE GOZBE
Cini se da su knjizare u Srbiji preplavljene kuvarima koji opisuju sta je Tito jeo i sa kim.
U 1979-oj u toku njegove poslednje strane posete, Tito je posetio Irak i imao priliku da bude ugošcen sa Sadamom Huseinom.
Sadam je pripremio ocekivani Bagdadski djuvec i urme u sirupu kao dezert. Na žalost, ne zna se o cemu su dva diktatora razgovarala u toku vecere.
U 1972–oj Jugoslavija je bila prva komunisticka država posecena od strane Kraljice Elizabete Druge koja se takodje gostila sa Titom. Leskovacki Uštipci su bili na meniju uz kajmak i pogacu, urnebes salatu i sve je to bilo saprano sa domacom rakijom.
Navodno kraljici se dopao Leskova?ki rostilj i nacin na koji je bio serviran. Slike sa vecere prikazuju case na stolu u obliku gumenih (Velington) cizama. Nemamo potvrdu o mogucim komentarima o casama.
Foto: AP NOVINAR PLATIO TITU RUCAK
U podzemnom prolazu na Terazijama, koji je otvorio Josip Broz Tito, bio je instaliran i dotad nevideni aparat za pecenje pilica, koji je radio automatski kad se u njega ubaci dinar, koji je tad bio “velik kao kuca”!
Organizatori svecanosti su poželeli da peceno pile iz automata prvi proba Predsednik Republike:
"Ja nemam dinar“, rekao je Tito, a i njegova supruga Jovanka nije imala para, pa je organizator upitao prisutne novinare može li ko od njih da pomogne u razrešenju neocekivane teškoce?
“Imam ja!“, javi se prvi novinar Ljubiša Milanovic.
Posle su kolege zavitlavale Ljubišu kako nesvakidašnju investiciju nije najbolje iskoristio napisavši, na primer, feljton s naslovom “Kako sam Titu platio rucak”!
U to vreme, a narocito posle Titove smrti, mnogi koji su se samo našli u blizini doživotnog Predsednika pisali su o tome ne samo clanke, nego i knjige dobro ih unovcivši pritom.
(titomanija.com.ba/britic.co.uk/EPK)
Pratite Sport na Facebooku i Twitteru