Vučiću šamar zbog pravosuđa

Ono o cemu premijer Aleksandar Vucic i zvanicni Beograd cute, u Briselu se lako sazna. U petak nece biti održana najavljivana konferencija EU - Srbija jer vlasti u Beogradu nisu napredovale na planu reformi pravosuda i funkcionisanja pravne države.

Cvrsta ruka: Angela Merkel i Aleksandar Vucic

Kako "Vesti" saznaju iz odlicno obaveštenog diplomatskog izvora, zemlje takozvane tvrde struje na celu sa Holandijom, Švedskom, ali i Nemackom, smatraju da Srbija nije pokazala obecavane rezultate od kada je u januaru otpocela pregovore o prijemu u EU i da zato nije spremna da otvori pregovare o poglavlju o pravosudu i pravnoj državi.

- Grcka, kao predsedavajuca država EU, tokom svog šestomesecnog mandata koji upravo istice nije mogla da ucini mnogo za Srbiju jer na planu pravosuda zaista nije bilo pomaka - rekao je sagovornik "Vesti" blizak grckom predsedništvu.

 Ministri spoljnih poslova EU danas ce izmedu ostalog razgovarati o otvaranju pregovora sa Albanijom za dobijanje statusa kandidata za clanstvo. Nije sigurno da ce Tirana dobiti zeleno svetlo jer se otvaranju pregovora protivi Španija.

Da li ce Italija, koja preuzima ulogu predsedavajuce zemlje, moci da ucini nešto nije izvesno jer zemlje tvrde linije nece dozvoliti da se ponovi loše iskustvo koje je Evropska unija ima sa Bugarskom i Rumunijom.

Kako saznajemo, Srbija nema gotovo nikakve šanse da ude u EU pre 2019, cak i ukoliko pokaže bolje rezultate tokom pregovarackog procesa nego što je to do sada bio slucaj. Skoro sve države EU smatraju da pre otvaranja vrata novim clanicama treba da se izvede veliko spremanje unutar Unije u sadašnjem sastavu.

Ovo najbolje ilustruje nacrt zakljucaka upravo održanog sastanka Narodne evropske partije, najvece politicke grupacije desnog centra u Evropskom parlamentu, u kojoj dominiraju Nemci, a u koji su "Vesti" imale uvid.

"Naš kapacitet primanje novih clanica je ogranicen. Kažemo 'ne' novim prijemima u EU tokom ovog saziva Evropskog parlamenta (2014 - 2019). Ne iskljucujuci nijednu mogucnost, treba u tom periodu da se usredsredimo da prvo stvorimo unutrašnje uslove za (kasnija) proširenja", piše u dokumentu zakljucaka Narodne evropske partije, ciji su se clanovi prošlog vikenda okupili u Portugalu da bi utvrdili strateške prioritete za naredno petogodište.

Ovaj stav zastupa i Nemacka ciji poslanici u Evropskom parlamentu u novom sazivu dominiraju više nego ikada. Nemci predsedavaju u cetiri od šest najvecih politiekih grupa. Nemci su predsednici Narodne evropske partije (desni centar), Socijalisticke partije, Zelenih i Udružene levice. Ako se zna da na državnom planu nemacka kancelarka Angela Merkel nosi najvecu težinu od svih državnika EU, onda je jasno da ce o proširenju Evropske unije odlucujucu rec da ima Berlin.

Pre nepune dve nedelje prilikom posete Vucica Berlinu Angela Merkel je rekla da Berlin ima konkretna ocekivanja od Srbije u pristupnim pregovorima koja se ticu pravne države, pitanja Kosova i privrednog usaglašavanja.

- Saradnja Nemacke ce zavisiti od transparentnosti i toga koliko ce situacija u pravnom pogledu biti stabilna - upozorila je tada Angela Merkel.

Premijer Vucic tada je obecao da ce se Srbija ponašati odgovorno i da ce biti pouzdan partner Nemackoj. On je obrazložio da Srbija želi što više nemackih investicija i rekao da je na Srbiji da ubrzano radi na reformama i donošenju potrebnih zakona. On je cak izjavio da Beograd želi još vece prisustvo Nemacke na Balkanu i tvrdio da ce Srbija biti simbol stabilnosti.

Istom prilikom obecao je da ce tokom leta da budu doneti zakoni o radu, privatizaciji i stecaju. Osim toga, negirao je cenzuru medija, a Merkelova je samo kratko rekla da Srbija u tom pogledu mora da ide istim putem kao i druge zemlje koje su se priljucivale EU. 

Reformama u pravosudu pristupilo se u u vreme kad je državom rukovodila DS Borisa Tadica i ministar Snežana Malovic. Tada je obavljena teritorijalna reorganizacija sudova i mnogo sudija je uklonjeno iz pravosuda administrativnim putem. Oba rešenja pokazala su se nefunkcionalnim i jalovim, a ocene o korupciji i stanju uopšte u pravosudu ostale su katastrofalne.

Tadašnja opozicija predvodena SNS-om kritikovala je pokušaj reforme u pravosudu, a Ustavni sud omogucio je uklonjenim sudijama da se vrate na posao, pa su cak i mnogi najavili da ce da tuže državu i traže odštetu.

Posle smene režima, novi ministar pravosuda iz redova SNS-a Nikola Selakovic, covek od poverenja Aleksandra Vucica, u septembru 2012. sugerisao je da se izbori za predsednike sudova odlože do daljeg dok na funkcije ne budu vracene neizabrane sudije cije je žalbe Ustavni sud usvojio ili se tek ocekivalo da ih usvoji, ali i dok se ne uspostavi nova mreža sudova. Obrazloženo je da ce tako sve ranije neizabrane sudije cije žalbe budu usvojene pred Ustavnim sudom, moci da se prijave na oglas za izbor predsednika sudova, objavljeno je tada na sajtu Visokog saveta sudstva, ciji je Selakovic clan po funkciji. On je tada najavio ce 303 sudija i 122 tužioca biti vraceni na posao do 22. septembra te godine.

This post was made using the Auto Blogging Software from WebMagnates.org This line will not appear when posts are made after activating the software to full version.

Posted in: najnovija desavanja u Srbiji,Novosti iz Srbije,Vesti iz Srbije,vesti online