Pismo bez pravila

Standardizacija rukopisnog pisma cirilice u Srbiji još ne postoji, pa ucitelji i dalje uce decu da pišu onako kako oni misle da bi trebalo, ali bez ustaljenih pravila. Odbor za rukopisnu cirilicu je na tom pitanju radio 30-ak godina bez ikakvih rezultata. Koren pismenosti u vincanskom pismu
Ovu poražavajucu cinjenicu izneo je predsednik Udruženje gradana Kultura cirilice Ivan Stratomirovic na predavanju u Kulturno-informativnom centru Spona u Skoplju.
Udruženja gradana Kultura cirilice je nastalo kao pokret 2006. godine, kada su se okupili profesori beogradske Politehnike, Fakulteta primenjenih umetnosti, slobodni umetnici, književnici, kulturni radnici, studenti i ucenici u želji da ocuvaju cirilicu.

Da bi pokazali njenu lepotu, grupa poslenika je sa putujucom izložbom pod nazivom Kultura cirilice koja se sastoji od oko 50 eksponata tipografske azbuke, citata stihova i tekstova, uzoraka kaligrafije cirilice, do sada obišla preko 70 mesta u Srbiji i osam u inostranstvu.

Stratomirovic tvrdi da je najveci problem što je država cirilicu zaboravila. Udruženje je još pre nekoliko godina konkurisalo kod Ministarstva kulture projektom standardizacije pisma, ali još nije dobilo odgovor.

Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi predstavio je novu novcanicu od pet evra iz serije "Evropa", na kojoj je rec evro prvi put ispisana na cirilici. Novcanica ce se naci u opticaju od 2. maja ove godine. Na konferenciji Nacionalne banke Bugarske je saopšteno da je ovim korakom dat podstrek primeni cirilicnog pisma u evrozoni.

- Oko 200 miliona ljudi širom sveta koriste cirilicno pismo, medu kojima su i Bugari, kao punopravni gradani EU, a koji ce sada biti u stanju da rec evro sa novcanice citaju na nacionalnom jeziku - saopšteno je na konferenciji. Bugarska je jedina zemlja EU koja koristi cirilicu, ali i dve zemlje kandidati - Srbija i Makedonija.
- Glavni uzrok potiskivanja i zanemarivanja cirilice nisu savremene tehnologije ili pritisci sa strane, vec srpski nemar. Sa tim mišljenjem se slažu i brojni strucnjaci koji navode da stanje u društvu i odnos prema narodnoj tradiciji, istoriji i kulturi decenijama unazad nije išao na dobrobit nacionalnog interesa. Srpsko pismo i jezik su bili zapostavljani i potiskivani, što je dalo veoma loše rezultate - kaže Stratomirovic.
Zaboravljena tradicija: Ivan Stratomirovic

Svuda su bili srdacno primljeni i rado videni, ali je na tim predavanjima bilo i skeptika.
- U Crnoj Gori, u Nikšicu, recimo, govorio i o vincanskom pismu, ali vladika Atanasije Jeftic me je požurivao recima: ? Nemamo vremena za pitanja, idemo, idemo... a meni je tiho na uvo rekao: "Je l' vi to negirate ulogu Cirila i Metodija?" Ja sam mu odgovorio: ? Ne, vaše preosveštenstvo, naravno da mi ne negiramo ulogu Cirila i Metodija.
- Njihova je uloga velicanstvena, zato su oni prosvetitelji Slovena i kao sveti se slave, ali šteta je i pogrešno, ne samo za Srbe, vec za sve slovenske narode da se kaže da smo mi do te 862. godine bili potpuno nepismena masa. To je kao da kažete da je naš narod u roku od nekoliko dana prepešacio po dnu Dunava dišuci na trsku. To je smešna tvrdnja - kaže Stratomirovic.

On veruje da je vincanska kultura imala pocetke pismenosti, neke znakove koji predstavljaju informaciju, a cirilica je završna forma.

Posted in: vesti,vesti online,vesti Srbija