Sistem koji samo na osnovu snimka video-kamerom meri sitne promene u boji kože, a samim tim i puls i brzinu disanja trebalo bi da omoguci lekarima da kontrolišu vitalne funkcije pacijenata putem interneta.
Da bi pratili zdravstveno stanje novorodencadi više im nece biti potrebni senzori i drugi uredaji koji im se stavljaju na kožu.
Sistem nazvan "Distance PPG", delo strucnjaka teksaškog Univerziteta Rajs, meri puls i disanje samo na osnovu promena u boji kože, a prema recima tvoraca bice narocito koristan za pracenje prevremeno rodenih beba, kod kojih manžetne za merenje krvnog pritiska i drugi merni uredaji na telu mogu predstavljati opasnost.
"Sve je pocelo 2013. kada smo posetili Decju bolnicu u Teksasu i razgovarali s lekarima kako bismo prikupili ideje", objašnjava voda projekta Majank Kumar.
"Videli smo novorodencad na odeljenju za prevremeno rodene bebe i mnoštvo kablova prikacenih za njihova tela.” Problem je u tome što se bebe okrecu i majke moraju da paze kako bi vratile kablove na mesto ukoliko se otkace, jer mogu da izazovu povrede na njihovoj nežnoj koži.
Kumar i njegov tim su znali za tehniku koja koristi video-kameru za otkrivanje gotovo neprimetnih promena u boji kože usled promena u kolicini krvi ispod nje. Na osnovu tih kratkorocnih promena mogu da se odrede puls i frekvencija disanja. Medutim, ova tehnika nije prepoznavala promene na tamnijoj koži, osim toga, svetlost nije uvek bila dovoljno jaka, a možda najveci problem je bio u tome što se pacijenti ponekad pomeraju.
Tim Univerziteta Rajs rešio je ove probleme tako što je razvio metodu za merenje signala o promeni boje kože na razlicitim delovima lica i algoritam za pracenje promena u predelu nosa, ociju, usta i lica u celini.
"Otkrili smo da se jacina signala o promeni boje kože razlikuje na razlicitim delovima lica, pa smo razvili prilagodene algoritme za procenu", kaže Kumar i dodaje da se na taj nacin dobijaju preciznije informacije o vitalnim funkcijama.
Integrisanjem sistema koji uzima u obzir pokrete, ukljucujuci i osmeh, dobijaju se precizni podaci o pulsu, cak i za razlicite boje kože i u razlicitim svetlosnim uslovima. Kumar ocekuje da ce "Distance PPG” moci da se koristi na mobilnim telefonima, tabletima i racunarima kako bi ljudi dobili pouzdane podatke o vitalnim funkcijama kad god požele.
Dejli mejl Pratite Sport na Facebooku i TwitteruIako kažu da zubni plak može da se ukloni redovnim pranjem zuba, oni koji su pokušali znaju da to nije potpuna istina, ali rešenje stiže iz prirode.
Zubni plak je bezbojna lepljiva masa (biofilm) koji se stvara na zubima i desnima, kao i na zubnim protezama. Može da prouzrokuje parodontozu, jer bakterije u plaku luce sokove koji iritiraju zubno meso i njegovu potpornu strukturu.
Iako kažu da može da se ukloni redovnim pranjem zuba, oni koji su pokušali znaju da to nije potpuna istina. Ali, ipak, postoji alternativa iz prirode, a to je kokosovo ulje. Dakle, dovoljna je kašika kokosovog ulja. Svakodnevno konzumirajte i plak ce da nestane.
Ulje ne gutate, vec muckate u ustima 15 do 20 minuta, a potom ispljunite.
Kokosovo ulje smanjice broj štetnih bakterija u ustima i tako ce da spreci nakupljanje plaka i uklonice postojeci. Nakon muckanja operite zube cetkicom, bez zubne paste.
Dnevno.hr
Pratite Sport na Facebooku i TwitteruAutizam kao razvojni poremecaj u Srbiji u velikoj je progresiji jer se na 68 dece rada jedno autisticno, receno je povodom Svetskog dana osoba sa autizmom. On je obeležen 2. aprila uz poruku da se društvo ne brine dovoljno o toj populaciji i da su roditelji i porodica uglavnom prepušteni sami sebi.
- Nema preciznih podataka o tome koliko u Srbiji ima osoba sa autizmom, ali se procenjuje da ih je u Beogradu oko 1.000 - rekao je Tnjugu Mirko Gojic iz Beogradskog udruženja za pomoc osobama sa autizmom.
Udruženje je povodom Dana osoba sa autizmom na Trgu republike organizovalo tradicionalnu manifestaciju pod motom „Roditelji osoba sa autizmom imaju jednu želju, koja je tvoja...“, a Gojic je ukazao da ti naši sugradani nisu dovoljno prihvaceni i nemaju sistemsku podršku društva.
- Kod nas je usvojen set zakona kojima se u celini podržavaju osobe sa invaliditetom, medu njima i osobe sa autizmom. Krenulo se u proces inkluzije, medutim, kasnimo u svim sferama. Kasnimo u dijagnostici, prevenciji, formiranju savetovališta za roditelje, do zapošljavanja i osamostaljivanja osoba sa autizmom - istakao je Gojic i naveo da je tek sada za Grad Beograd najavljena izrada strategije o socijalnoj zaštiti, koja treba da podrži ljude sa ovim poremecajem.
Pratite Sport na Facebooku i TwitteruNakon završenog Medicinskog fakulteta u Beogradu i prijema u vojnu službu zapoceo je karijeru kao lekar. U jednom trenutku upucen je na Vojnomedicinsku akademiju na specijalizaciju interne medicine, koju je u roku završio sa odlicnom ocenom. Zatim su usledile razlicite dužnosti - od klinickog lekara, nacelnika odeljenja i nacelnika Klinike za toksikologiju, do nacelnika Sektora za lecenje, kao najvece organizacione celine Vojnomedicinske akademije. Od 29. decembra nalazi se na dužnosti nacelnika te ustanove.
Koliko je teško baviti se tim granama medicine i koliko dopingovanje kod mladih može da bude opasno po zdravlje otkrio nam je pukovnik prof. dr Zoran Šegrt.
Bavili ste se zbrinjavanjem brojnih pacijenata akutno otrovanih razlicitim vrstama hemijskih materija. Da li postoji pacijent koga nikada necete zaboraviti?
- Na Klinici za urgentnu i klinicku toksikologiju Centra za kontrolu trovanja svake godine se u proseku zbrine oko 4.500 akutno otrovanih. Dok sam bio nacelnik Klinike za toksikologiju, dogodilo se da smo primili majku koja se otrovala pecurkama. Njih je sama ubrala u šumi, a pojela ih je sa svojom šestogodišnjom cerkom. Kako se na našu kliniku primaju samo osobe starije od 14 godina, majku su dovezli, a dete je prebaceno u jednu od pedijatrijskih ustanova. Nažalost, ono je preminulo, a majku smo uspeli da spasemo. Imao sam tu neprijatnu obavezu da majci saopštim da je njeno dete, kome je ona pripremila obrok s pecurkama, preminulo. Stajao sam pored nje nemo. Bilo mi je veoma teško. Cela klinika je plakala.
Koji pacijenti vam se najcešce obracaju za pomoc kad je u pitanju toksikologija?
- To su uglavnom pacijenti akutno otrovani alkoholom. Dolaze svi - od pripitih do životno ugroženih. Medutim, ljudi sa istim procentom alkohola u krvi razlicito reaguju. Neki dodu s koncentracijom koja je po knjiškim podacima inkopatibilna sa životom. Brojna su i trovanja lekovima, pesticidima, gljivama, kucnom hemijom...
Autor ste više knjiga u oblasti toksikologije, medu kojima je i jedna posvecena doping kontroli. Kakvo je stanje kod nas po tom pitanju?
- Vrhunski sportisti su pod stalnim monitoringom. Medutim, problem su amateri i sportisti nižih kategorija, kod kojih ne postoji striktna kontrola. S druge strane, postoje i odredene supstance koje zvanicno nisu zabranjene, a koje se koriste.
Kakvo je stanje po pitanju upotrebe „hemije“ kako bi se za kratko vreme u teretani dobila što veca masa mišica?
- Najcešce se koriste preparati na bazi steroida, koji inace služe za nadoknadu pojedinih hormona. Oni za kratko vreme mogu da povecaju mišicnu masu, ali kod dugotrajnog i nekontrolisanog unosa mogu da dovedu do brojnih poremecaja fizioloških funkcija organizma - od poremecaja funkcije endokrinog sistema, otkazivanja pojedinih organa, pa do psihickih poremecaja. Pojacana agresivnost prema najbližima i okolini jedan je od simptoma njihovog nekontrolisanog korišcenja.
Napredak
RADICEMO NA TOME DA IMAMO VIŠE TRANSPLANTACIJA
Pukovnik prof. dr Zoran Šegrt naglasio je da ce raditi na tome da se na VMA ove godine uradi što veci broj transplantacija.- Voleo bih da obavimo još više transplantacija jetre i bubrega, koje sada radimo, ali i da uvedemo presadivanje drugih organa. Krajem prošle godine u lecenje smo uveli elektrofiziološke tretmane kojima se spasava život osoba s ozbiljnim poremecajima srcanog ritma. U pripremi je procedura za uspostavljanje banke ocnih sociva - naglasio je on.
Cinjenice
POLA MILIONA PACIJENATA
- 3.000 zaposlenih ima VMA
- pola miliona pacijenata svake godine prode kroz tu ustanovu
- 27.000 njih bude operativno leceno
- svake godine uradi se više od 3,5 miliona laboratorijskih analiza
- obavi se više od 150.000 radioloških pregleda i intervencija
- svake godine na toj klinici u proseku se zbrine oko 4.500 akutno otrovanih
Vuk Lojkovic iz Beograda boluje od cerebralne paralize, a jedina njegova želja i želja njegove porodice za 1. april, kad je proslavio svoj šesti rodendan, bila je da uskoro progovori tecno i prohoda bez tegoba i pomoci drugih.
Prema recima njegove majke Ankuce Lojkovic, mališan je dosad prošao mnoge bitke koje su podrazumevale svakodnevne i mukotrpne terapije, ali i dve transplantacije maticnim celijama u Becu, nakon cega se njegovo stanje popravilo. Medutim, kako bi mogao da bez vecih problema od septembra krene u školu i bude kao i svi njegovi vršnjaci, neophodno je da prode i trecu intervenciju, za koju mu je potrebno 9.800 evra.
Ankuca je za Dr Kurir rekla da su se Vuk i njegov brat blizanac do šestog meseca dobro i istovremeno razvijali, ali da je tada Vuk polako poceo da stagnira.
- Njegov brat je vec poceo da puzi i izgovara prve reci, a Vuk to nije mogao. Posle detaljnih pregleda ustanovljeno je da ima cerebralnu paralizu, ali i oštecenje mozga. Bili smo u šoku, ali odlucili smo da se borimo za njega i ne predamo se nijedne sekunde. Odmah smo ga odveli na terapije u Sokobanjsku, a postepeno smo ukljucivali i druge kad one nisu davale rezultat. I lekari su nam tada govorili da Vuk ima veoma male šanse i da „nikada nece moci ovo ili ono“, ali mi smo odlucili da se borimo do poslednjeg daha da naš Vuk prohoda i progovori - ispricala je Ankuca i dodala da su, kad je Vuk napunio cetiri i po godine, saznali za operaciju maticnim celijama, ali da je taj tretman bio veoma skup.
- Posle svakog tretmana neophodno je da Vuku obezbedimo i mnoge druge terapije bez kojih implantacija maticnim celijama ne bi dala rezultat, ali i one koštaju. Nismo znali kako da obezbedimo finansijska sredstva za sve to jer imamo mala primanja, a vec smo placali dosta drugih terapija. Zato smo odlucili da se obratimo za pomoc ljudima dobre volje. Mnogo su nam pomogli i bez njih ne bismo uspeli da Vuka odvedemo na dva tretmana u Bec - rekla je Ankuca i naglasila da je mališan posle prvog tretmana maticnim celijama uspeo da izgovori neke reci, poceo je sam da koristi pribor za jelo, jede cvrstu hranu i napravi prve korake.
- Spremamo se da ga posle toga odvedemo na rehabilitaciju u Slovacku što košta 3.000 evra, a dotad ide na plivanje, hipoterapiju, kod logopeda i na fizikalnu terapiju. Za sve to mesecno izdvajamo oko 550 evra. Ali svaki njegov osmeh, svaka rec i napravljen korak daju nam snagu da se borimo dalje. Posebno se zahvaljujemo Humanitarnoj organizaciji Novi Beograd koja nam pomaže da prikupimo sredstva - naglasila je Ankuca. Najveca podrška... Vuk sa bratom
Kako da pomognete Vuku
racun je otvoren u Banci Inteza broj dinarskog racuna: 160-419177-53
broj deviznog racuna: RS 35160005400001039452
Rad na kompjuteru i stalno držanje mobilnog telefona u rukama umara oci, izaziva suvocu, peckanje pa cak i glavobolje, dok plavo svetlo može da izazove mucninu i zato oci treba odmarati i držati se pravila 20-20-20, odnosno svakih 20 minuta treba odvratiti pogled i 20 sekundi gledati nešto što je od osobe udaljeno 20 metara, piše casopis "Prevencija" (Prevention).
Osim plavih ekrana, problemi s vidom mogu biti posledica i manjka vitamina D, na šta ukazuju studije koje su potvrdile da žene koje unose preporucenu dnevnu dozu vitamina D imaju 44 odsto manji rizik od makularne degeneracije, bolesti središnjeg dela mrežnjace oka koja uništava centralni vid, a najcešca je kod starijih ljudi.
Glavni krivac za loš nocni vid je oksidativni stres, kome mogu doskociti borovnice koje sadrže antocijan koji poboljšava nocni vid i povecava prokrvavljenost ociju.
Takode, lekovi protiv akni mogu izazvati probleme s nocnim vidom, a povezuju se i s mutnim vidom, jer ti lekovi povecavaju apsorpciju UV zraka što može da izazove oštecenje rožnjace.
Inace, zamucenje vida može da bude jedan od prvih znakova dijabetesa tipa 2, koji sprecava dotok krvi u delove rožnjace što može da izazove slepocu.
Takode, brojne studije kratkovidost su povezale s previše provedenog vremena u zatvorenom prostoru, što je posebno uoceno kod dece, pa strucnjaci preporucuju suncevu svetlost koja smanjuje zenice cime se smanjuje i rizik od zamagljenog pogleda, piše u casopisu "Prevencija".
20:07
Dejan
