Parni valjak na Bir festu na Ušću

Najbolje iz regiona!

Najposecenija manifestacija u jugoistocnoj Evropi, beogradski Bir fest, bice održana od 13. do 17. avgusta na Ušcu!

Glavni aduti ove godine, kako su organizatori najavili, bice americki kralj bluza Si Lo Grin, koji ce nastupiti prvog dana, i zagrebacka grupa Parni valjak.

Za otvaranje festivala odredena je simbolicna cena ulaznice od 300 dinara, dok ce za sve ostale veceri, kao i do sada, ulaz biti slobodan.

Narednih cetiri veceri nastupice vrhunski muzicari iz zemlje i regiona - Bajaga i instruktori, Plavi orkestar, Van Gog, Hladno pivo, Goblini, Bed kopi, Ju grupa, Edo Maajka, Darkvud dab, Ortodoks Kelts, S.A.R.S., Balkanika, Garavi sokak, Blaža i kljunovi, Kanda, Kodža i Nebojša, Bilja Krstic, trubaci Dejana Petrovica i mnogi drugi.

(Lj. R.)

Read more »

Pešter je srpski Kavkaz

 Savijena do zemlje i teško pokretna, starica Ilinka Milic (75) iz Budeva na Pešteru po ceo dan provodi uz svoje stado koje trenutno broji oko stotinu ovaca i jagnjadi i desetak goveda.

Ona može, a mladi i jaki momci ne mogu, to jest nece. Želja joj je još samo da jednom vidi grad i srpske manastire: Baka Ilinka Milic

Teško hodajuci, uz pomoc štapa, Ilinka dnevno prepešaci po nekoliko kilometara, a uvece, kad stado vrati kuci i ujutru rano, stigne da braci Žarku i Branku i bratanici Mariji pomogne oko muže i pravljenja sjenickog sira.

- Nisam se udavala, nemam dece, a braca Žarko i Branko su bez žena, Branko se nije ženio jer je ovde nemoguce naci devojku, a Žarkova supruga je otišla cim je rodila Mariju. Nije bila sa Peštera, nija naviknuta na surove uslove u kojima živimo i nije mogla da se navikne na ovdašnji život, sad je negde u Šumadiji - prica Ilinka i dodaje:
 U zaseoku Budevo je i Ilinkin ranc

Baka Ilinka ne pamti kada je popila sok, nikada nije pila alkohol, ali zato umesto vode pije - surutku koja joj prija na svim temperaturama i jede uglavnom sjenicki sir koji, kao i drugi Pešterci, spravlja na originalan nacin, bez prokuvavanja mleka. Volela bi, kaže, kad bi za to imala novca, da ode do Sjenice i Tutina, da vidi narod, a želja joj je da, pre nego što ode na onaj svet, poseti manastire Crnu reku, Sopocane i Ðurdeve stupove.

- Na Pešteru je nemoguce naci cobanina, toliko mladih u Sjenici i Tutinu cekaju posao, a niko nece, ni za kakve pare, da cuva ovce. Ako ja ovako stara i savijena mogu da cuvam 100 ovaca, zašto to ne bi mogao neki mladic, mesecno bi imao hranu i 350 evra - naglašava Ilinka i dodaje da postoji još jedan razlog za njeno "angažovanje".

- Ne teraju me braca, moja je želja da budem uz stado, hocu da doprinesem porodici, da im pomognem da lakše prežive na surovom Pešteru. Uz to, kad je covek u pokretu, kad nešto radi i kad zdravo razmišlja - lepše i duže živi. Hvala bogu, ako izuzmem kicmu, ništa me drugo ne muci, nikada nisam bila kod lekara i nemam nameru, nadam se da cu cuvati ovce bar još desetak godina - uverena je ova starica.  Od pešterskog vazduha i zdrave hrane živi se po sto godina

Baka Ilinka nije jedini cobanin na Pešteru koji "gazi" osmu deceniju života. Neki Pešterci su pregurali i stotu i još "trce" za svojim stadom, neke je na to naterala muka, a neke želja da budu u pokretu i što duže požive.

Prema nekim mojim saznanjima, na Pešteru živi oko 30 stogodišnjaka, neki su, poput Dragune Martinovic iz Jarebica kod Tutina, poživeli i do 115. godine zbog specificne klime i zdrave ishrane. Mnogi Pešter nazivaju srpskim Kavkazom.

Zime su ovde "sibirske", leta su topla, ali bez vlage, pa bolesti i razni "bacili" zaobilaze ovaj kraj. I ljudi su ocvrsli, naviknuti su na muku, bore se i ne predaju, zato verujem da ce baka Ilinka, iako na prvi pogled izgleda staro i onemocalo, poživeti još mnogo godina i biti uz svoje stado, uveren je publicista Redžep Halilovic koji godinama istražuje fenomen dugovecnosti na Pešterskoj visoravni.

Read more »

Dačić: Tadić je štitio vrh policije od promena

BEOGRAD - Izjava Borisa Tadica je primer politickog licemerja i potpune amnezije, rekao je prvi potpredsednik Vlade Srbije i šef diplomatije Ivica Dacic, povodom izjave Tadica da je i Dacic morao da snosi odgovornost kao ministar unutrašnjih poslova, ako je vrh policije smenjen zbog loših rezultata.

"Kao da su svi zaboravili da je Tadic bio na celu Saveta za nacionalnu bezbednost, a Miki Rakic na celu Biroa za koordinacije službi bezbednosti, i da su oni imali direktan link sa policijskim vrhom, preskacuci mene kao ministra", rekao je Dacic.

"Oni su štitili policijskih vrh od promene. Uslov Demokratske stranke bio je da Milorad Veljovic ostane direktor, cak i posle isteka mandata, bez konkursa, jer odluke o tome ne donosi ministar nego Vlada", naveo je Dacic.

On je rekao da se ne bavi Tadicem, jer je lider Nove demokratske strabke "opsednut njime i Socijalistickom partijom Srbije".

"Bolje da se Tadic bavi analizom sopstvenih grešaka i svojih partija. A izbori su pokazali kako narod o kome misli", rekao je Dacic.

Read more »

POMAMA: Mađari nama pasoše, mi njima teritoriju?!

BEOGRAD - Oko 80.000 gradana Srbije do sada je uzelo madarski pasoš, a prema podacima Ministarstva spoljnih poslova, apliciralo je 104.000 Srba, otprilike jedan ceo grad poput Leskovca. Da bi državljanin Srbije dobio madarsko državljanstvo, potrebno mu je da zna samo nekoliko reci na madarskom i nešto manje od 300 evra. Mnogi smatraju da je razlog za ovako jednostavnu proceduru za dobijanje njihovog državljanstva to što Madarska ima teritorijalne pretenzije ka Srbiji.

Momo Colakovic, potpredsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije, kaže da je to što se madarsko državljanstvo može dobiti za veoma male pare veoma cudno.
- Sigurno da postoji neki razlog za to što Madarska gotovo za džabe daje svoje državljanstvo, odnosno pasoše gradanima Srbije. Ako je razlog uzimanja državljanstva to što je Madarska u EU, to je onda prihvatljivo, ali mislim da iza svega postoje neki viši interesi, zbog cega bi konacno naše ministarstvo spoljnih poslova trebalo da se oglasi - kaže Colakovic.

Analiticar Predrag Simic kaže da je Srbija cesto kritikovana zbog toga što je imala pozitivan stav o tome što Srbi hrle za madarskim državljanstvom.
- Mnoge organizacije, poput Pokreta 64 županije, zagovaraju to da se Madarska teritorijalno proširi - kaže Simic.

Istoricar Bojan Dimitrijevic kaže da Madarska na ovaj nacin širi svoju populaciju.
- Šire populaciju koja je orijentisana ka Budimpešti. Bilo bi lepo kad bi naša zemlja bila u takvoj poziciji i kad bi se u Srbiju dolazilo po pasoše.
Marjan P., koji je pre nekoliko nedelja polagao madarski jezik, koji je i uslov za dobijanje državljanstva, kaže za Kurir da ga je cela procedura koštala manje oko 250 evra i  da su ga pitali samo nekoliko osnovnih fraza na madarskom.
 Iz godine u godinu
RASTE BROJ ZAHTEVA

Prema poslednjim podacima iz Ministarstva spoljnih poslova, do sada je oko 104.000 državljana Srbije podnelo zahtev za madarsko državljanstvo.
- Oko 90 odsto ovih zahteva rešeno je pozitivno, odnosno ta lica su vec položila zakletvu za prijem u državljanstvo Madarske - kažu u MSP.
Inace, uslov za sticanje madarskog državljanstva je da su vam preci rodeni na teritoriji nekadašnje Austrougarske do 1921. godine, odnosno na teritoriji Backe u periodu madarske okupacije od 1941. do 1945. godine.

Procedura

- Izvadite izvod iz maticne knjige rodenih
- Popunite zahtev i naglasite šta je motiv za podnošenje tog zahteva
- Provera znanja madarskog jezika se obavlja u ambasadi
- Izvadite izvode iz maticne knjige umrlih svojih predaka (ako je pradeda, mora da se izvadi i izvod oca i dede)
- Napišite svoju biografiju

USLOVI

• Prema zakonu Republike Madarske, svi zainteresovani koji mogu da dokažu madarsko poreklo mogu aplicirati za dobijanje dvojnog državljanstva.
• Dokazi se prilažu rodoslovnom vertikalom, što znaci da su potrebne krštenice/umrlice svih koji su ukljuceni u dokazivanje porekla.

• Nije potrebno da su preci bili madarske nacionalnosti, vec samo da su rodeni na teritoriji madarskog dela Austrougarskog carstva do 1921. godine ili u Madarskoj izmedu 1941. i 1945.
• Neophodno je obaviti intervju na madarskom
jeziku.

Read more »

Poplavljenima seku struju zbog neplaćenih računa

02. 07. 2014. 17:33h | Blic| foto: youtube.com/Bojan Petrovic, Beta/S. Ð./DS
Paracincima cija su domacinstva nastradala u poplavama stigli su racuni za utrošenu struju u maju, iako je iz Elektroprivrede Srbije bilo poruceno da se to nece desiti. Posle racuna stigli su i radnici "Elektrodistribucije" koji su vlasnicima oštecenih kuca pre tri dana isekli struju.

Nema veze što nisu imali struju, racuni isti kao za april

Vlasnik kuce u naselju Vrapcane Stefan Despotovic je ozbiljno shvatio obecanja iz "EPS snabdevanja" da poplavljeni nece imati obavezu da plate struju utrošenu u maju.

"Pre tri dana su i nama, kao i mnogim drugima u naselju, isekli struju. Stigao nam je i racun za maj, koji je, iako smo bili bez struje, skoro isti kao aprilski", rekao je za "Blic" Stefan Despotovic, otac deteta od dve i po godine i bebe od dva meseca.

Iskljuceni su i lokali koji zbog oštecenja nisu mogli da rade. Vlasnica frizerskog salona Ursula Martinovic prošle nedelje je iskljucena. Slicno se desilo i Bojanu Caricu, koji kaže da se to dogada u celom Paracinu.

I Hristina Vasic u samom centru sedi u mraku. Ova samohrana majka petogodišnjeg deteta kaže da je verovala da ce biti obzira prema svima koji su izgubili veliki deo onoga što su godinama sticali.

Svi su dobili racune za maj, iako je EPS obavestio da "nece naplatiti struju potrošenu u maju kupcima kojima je poplava uništila kuce, stanove i brojila".

Predsednik opštine Paracin Saša Paunovic kaže da su svi u Paracinu dobili majske racune bez obzira na to da li su iz poplavljenih delova.

"I ja sam dobio majski racun u istom iznosu kao aprilski, iako u Paracinu nedelju dana nije bilo struje", kaže Paunovic.

Read more »

DAN KADA JE UMRLA JUGOSLAVIJA: Hrvati danas slave Dan državnosti

ZAGREB - U Hrvatskoj se danas obeležava Dan državnosti, 25. jun, u znak secanja na dan kada je 1991. godine doneta odluka o pokretanju postupka razdruživanja od ostalih bivših jugoslovenskih republika.

"Danas se secamo uspeha i problema, svih koji su stradali i doprineli da u slobodi uživamo u demokratiji", rekao je predsednik Hrvatske Ivo Josipovic, pošto su predstavnici državnog vrha zajedno položili vence na zagrebackom groblju Mirogoj.

Josipovic je ukazao da su pred Hrvatskom ozbiljne reforme i da je uveren da su pred njom bolja vremena. Premijer Zoran Milanovic rekao je da se treba setiti pre svih onih koji su poginuli za Hrvatsku, ali i vremena kada je trebalo donositi krupne i dalekosežne odluke. "Moramo se menjati nabolje", naglasio je Milanovic.

Predsednik Sabora Josip Leko rekao je da su odluke Sabora o samostalnosti istorijski potvrdene i odbranjene na bojnom polju. Predstavnici državnog vrha položili su jutros vence i zapalili svece na nekoliko mesta na zagrebackom groblju Mirogoj, medu ostalim, kod spomenika Glas hrvatske žrtve-Zid boli, Grobnice narodnih heroja i na grobu prvog predsednika samostalne Hrvatske Franje Tudmana. Povodom Dana državnosti, predsednik Ivo Josipovic veceras prireduje svecani koncert u Hrvatskom narodnom pozorištu.

U Hrvatskoj se Dan državnosti slavi 25. juna, na dan kada je Sabor doneo Ustavnu odluku o suverenosti i samostalnosti Republike Hrvatske, a na osnovu odluke vecine gradana na referendumu 19. maja 1991. Odluka o raskidu državnopravnih veza s bivšom SFRJ usledila je tri meseca nakon Brionske deklaracije kojom se Hrvatska, na zahtev Evropske komisije, obavezala na tromesecno odlaganje odluke o samostalnosti. Sabor je 8. oktobra 1991. jednoglasno utvrdio da Republika Hrvatska više ne smatra legitimnim i legalnim nijedno telo SFRJ, odnosno da ne priznaje pravne akte bilo kojeg tela bivše federacije, koja više kao takva ne postoji.

Taj dan, 8. oktobar, u Hrvatskoj se obeležava kao Dan nezavisnosti. Do 2001. godine Dan državnosti se obeležavao 30. maja, u znak secanja na konstituisanje prvog višestranackog Sabora 1990. godine.

Read more »

POSLOVI SURČINCA NA PROVERI: Ljubiša Buha Čume zelenašio, policija ćutala!

BEOGRAD - Dolijao i Cume!
Inspektori Ministarstva unutrašnjih poslova istražuju poslovanje zašticenog svedoka Ljubiše Buhe Cumeta zbog sumnje da je proteklih godina stekao veliko bogatstvo iznudivanjem i zelenašenjem, a sve uz zaštitu ljudi iz vrha vlasti.

Prema nezvanicnim informacijama, Cume je stekao pozamašnu imovinu kao šef „surcinskog klana“, ali je bogatstvo višestruko uvecao otkako je postao zašticeni svedok, zloupotrebljavajuci svoj status.

- Bilo je mnogo krivicnih prijava koje su se odnosile na Cumeta i njegove poslove. Sumnja se da se bavio zelenašenjem, iznudivanjem, a cak su ga i neki biznismeni optuživali da im je tražio novac, a da su policajci koji su ga obezbedivali to cutke posmatrali. Ova prijava, ali i sve druge ostavljane su po strani, uvek uz obrazloženje da to u stvari neko hoce da mu smesti - saznaje Kurir.

Zbog svih tih informacija sumnja se da je Cume imao zaštitu visokih policijskih službenika. Zanimljivo je da je istraga zapocela tek nakon što su smenjeni nacelnici policije. Novinari Kurira pokušali su da dobiju komentar ovim povodom od direktora policije Milorada Veljovica, ali on nije odgovarao na naše pozive.

(E. K.)

Read more »