SAVET NUTRICIONISTE: Previše proteina oštećuje bubrege

Kolicina unosa proteina u organizam postala je veoma problematicna u savremeno doba kada se pojavilo obilje namirnica obogacenih tim hranljivim sastojcima - poput hlebova, pasti, jogurta, ali i nekih specijalnih sokova. Prema nedavnim svetskim istraživanjima koja se bave tom problematikom, pokazalo se da prosecna osoba sve više konzumira proteine, odnosno belancevine, a da njihov preveliki unos može da ošteti bubrege. S druge strane, njihova premala zastupljenost u organizmu izuzetno je loša za mišice. Zato je Dr Kurir istraživao koliki je u stvari optimalan unos proteina i iz kojih namirnica se oni mogu dobiti.

Jasna Vujicic, viši dijeteticar-nutricionista, objasnila je najpre da su belancevine gradivni sastojci svih živih celija.

- Proteini su neophodni u ishrani, a od velike je važnosti i kakvog su kvaliteta. Oni imaju važnu ulogu u metabolizmu jer grade DNK, kao i enzime koji služe za mnogobrojne funkcije - od razgradnje hrane do apsorpcije hranljivih materija u celijama. Takode, ulaze u sastav hemoglobina, mišica, antitela, kao i keratina za kosu i nokte. Svakodnevno je potrebno unositi odgovarajucu kolicinu belancevina, ali je najbolje biti umeren i u ishrani koristiti proteine biljnog i životinjskog porekla - istakla je Vujiciceva i dodala da minimalna kolicina aminokiselina koje dnevno moramo da unesemo hranom iznosi 30 grama.

- S obzirom na to da postoje belancevine biljnog i životinjskog porekla, preporuka je da kod dece životinjski proteini ucestvuju sa dve trecine, a kod odraslih osoba oba pola sa polovinom ukupno unetih proteina. Trudnice treba da konzumiraju do 10 odsto više belancevina od optimalne kolicine, narocito u poslednjem tromesecju, kada se fetus najviše razvija. Slicno je i za period dojenja, kada majka treba da proizvede dovoljnu kolicinu mleka - naglasila je sagovornica Dr Kurira.

Dr Frenki Filips, registrovani dijeteticar i portparol Britanskog dijetetskog društva, istakla je da su pojedini novi produkti bazirani na proteinima, a da se reklamiraju kao da pomažu u zadržavanju energije tokom citavog dana.

- Medutim, na njihovim deklaracijama se ne pominje to da ce naše telo teže sagoreti te namirnice. Za neprekidnu energiju uvek treba kombinovati proteine sa ugljenim hidratima, na primer napraviti sendvic sa sirom - rekla je ona i dodala da nas proteini duže cine sitima, što utice na to da ne posežemo za grickalicama, a pomaže u ocuvanju vitkijeg stasa.

Rraznovrsnost najvažnija
Primer zdravih obroka za jedan ceo dan

Dorucak: integralni hleb, jaje, jogurt, povrce (na primer rotkvice ili šargarepa ili paprika)

Užina 1: voce (npr. jagode ili jabuka ili pomorandža)

Rucak: supa, piletina (belo meso), kukuruz šecerac, paradajz salata sa maslinovim uljem

Užina 2: domaci vocni jogurt (pomešajte obican jogurt i voce, i sve izmiksajte u blenderu ili mikserom na najmanjoj brzini)

Vecera: integralni hleb, ocedena tunjevina pomešana s malo mladog luka, sitno seckanog svežeg peršunovog lišca i prelivena sa malo limunovog soka, caj od nane bez šecera

CINJENICE

Proteini životinjskog porekla koji sadrže svih devet esencijalnih aminokiselina

crveno meso
živina i divljac
džigerica
riba
jaja
mlecni produkti (surutka, mleko i kiselomlecni proizvodi i sirevi)
pivarski i pekarski kvasac
gljive
školjke

Proteini biljnog porekla koji imaju jednu do dve esencijalne aminokiseline manje od životinjskih

pasulj
socivo
orasi
žitarice
soja u zrnu
sojino brašno
kikiriki
krompir

*vegetarijanci i vegani morali bi da uvrste u ishranu raznolike namirnice

Pratite Sport na Facebooku i Twitteru

Posted in: Zdravlje