13:02
Dejan
Muhika se ne bavi politikom da bi zaradio novac za sebe, vec da bi svojim gradanima omogucio da napokon pocnu da žive bolje. I to je jedina istina, kaže reditelj Emir Kusturica i otkriva najsvežije utiske posle susreta sa vec bivšim urugvajskim predsednikom Hoseom Muhikom o kome je, ovih dana u Montevideu, snimio završne kadrove dokumentarca "Poslednji heroj".
Najsvežiji kadrovi ovog filma zabeležili su poslednji radni dan "najsiromašnijeg lidera na planeti" za koga Kusturica kaže da je iza sebe ostavio stabilnu državu.
"Kada pogledaš njegov životni put, to je kao da gledaš Skorsezeovog "Taksistu". Od gerilca, koji je otimao ljude, ucenjivao ih i cinio sve što je zabranjeno, stigao je do mirnog cice, mudrog, sa politickim snom o boljem životu ljudi. I taj san je u njegovoj zemlji zaživeo", otkriva Kusturica.
Kakav je bio vaš prvi susret sa Muhikom?
Pitao sam ga da li je istina da je pljackao banke. Odgovorio mi je: Šta ti misliš, da je kriminalac onaj koji pljacka banke? Kriminalac je onaj koji ih formira. Ja nisam uzimao sebi! Imali smo gradsku gerilu, borili smo se protiv fašisticke hunte, jedne od onih koje su Amerikanci uspostavili u Južnoj Americi, podržavajuci ekstremnu desnicu. Najvece bolesti našeg kontinenta su fašizam i ortodoksni, tvrdi komunizam, ove ideologije instalirane su ovde u svakoj državi.
A kako je izgledao taj poslednji Muhikin predsednicki dan?
Ovako je bilo: odlazi covek, predaje lentu novom predsedniku, krecemo glavnim trgom i nastaje freneticni aplauz, kakav nisam video ni kada najpoznatiji glumci izadu pred obožavaoce. Kasnije, dok smo leteli da se sretnemo sa predsednicom Brazila, u želji da ga podstaknem na pricu, kažem mu: Lako je vama, vaša zemlja ima osam miliona krava. On me pogleda ispod oka i kaže: Trinaest! A ljudi, koliko? Tri miliona. Od izvoza zaradujemo šest milijardi dolara godišnje.
Dokazuje li vaš film da je moguce biti skroman predsednik u današnjem svetu?
U jednoj faveli, blizu njegove kuce, a on živi u najsiromašnijoj kuci koju sam video u životu, rekao mi je: "Moj slucaj je jednostavan. Ja sam covek koji živi isto kao moj narod." Ljudima koji nemaju apsolutno ništa, u jednoj privatizovanoj pa propaloj fabrici nameštaja, dao je vlasništvo nad firmom. Rekao im je: "Ne sanjajte o bogatstvu. Imacete dobar posao, pristojnu platu i dobar život. Svaki pokušaj da postanete nešto više, rizik je da taj boljitak izgubite."
Muhika je, kažete, pravio neobicne poteze za jednog gerilca.
Legalizovao je marihuanu i gej brakove, što levicari inace pokušavaju da rade, ali je on to uradio u zemlji sa posebnom pozicijom. To je "jug juga" Latinske Amerike. U mozaiku levicarskih država on je uspostavio najbolji recept. Iskustvo urbane gerile i ortodoksnog komunizma pretvorio je u socijalizam sposoban da stvara viškove. Onda ih rasporeduje, brinuci prvo da drasticno smanji broj sirotinje.
Kako je Muhika pridobio narod?
Za razliku od evropske politicke prakse, Muhika je na vlast došao ne retorikom, vec stavljanjem sopstvenog života u zalog. Robijao je skoro deceniju i po. "Popio" je šest metaka, gledao sam te rane, sav je ispresecan... Za razliku od njega, balkanski politicari na rizik stavljaju nešto drugo, ono što im odreduju strane obaveštajne službe. Špijuni postavljaju vladare po Balkanu, a moc ovih špijuna, nažalost, politicare neverovatno opcinjava i ushicuje. A vidite Muhiku, njegova politicka karijera išla je od gradskog bandita, preko mucenja u zatvoru, sve do predsednika.
(Vecernje novosti)
Pratite Sport na Facebooku i Twitteru
Posted in: Novosti iz Srbije,Vesti iz Srbije,vesti online
0 comments:
Постави коментар