5 RECEPATA ZA SREĆU: Da li ste već pronašli svoje "zlatno ja"

Ovaj tekst preuzet je sa sajta Lovesensa

1. Oni traže svoje "zlatno ja".

Zamislite srecu. Kako ona izgleda? Šta je to što vidite? Da li je to smirena duša koja sedi u polju belih rada i uživa u trenutku? Ta vrsta pasivnog zadovoljstva, usmerena na uživanje, svakako predstavlja onu hedonisticku komponentu ukupne srece. 

Medutim, istraživaci danas veruju da je eudemonija, blaženstvo kakvo su opisivali stari Grci, znaci i težnju ka izuzetnosti u nekom odabranom, jedinstvenom talentu ili potencijalu. Predstavljen zlatnom figurinom, taj talenat se otkriva razbijanjem "glinenog sloja" koji je štiti.

Odnosno, napor koji ulažemo da realizujemo svoje "zlatno ja", da dostignemo maksimum u licnom razvoju, cini suštinu eudemonije a ona pruža više zadovoljstva nego hedonisticka sreca. "Takvo stanje angažuje drugi deo mozga", objašnjava dr Ricard Dejvidson sa Univerziteta Viskonsin-Medison. "Pozitivna emocija koja prati misli usmerene ka nekom znacajnom cilju predstavlja jednu od najizdržljivijih komponenti blagostanja.

Eudemonija je dobra i za telo. Ispitanice sa visokim skorom na psihološkom testu koji meri eudemoniju spavaju bolje, nemaju problema s telesnom težinom, imaju manje hormona stresa i manje markera za srcana oboljenja, pokazala su istraživanja.

2. Oni oblikuju život tako da im donosi radost.

Ovo deluje ocigledno, ali "ljudi ne posvecuju dovoljno vremena u razmišljanje o tome na šta troše život i koliko u njemu zaista uživaju", kaže dr Dejvid Škade, psiholog sa Univerziteta San Dijego u Kaliforniji. 

On je sa timom izveo jednostavan eksperiment: zatražio je od 900 žena da zapišu sve što su uradili prethodnog dana, a zatim da obave procenu svojih osecanja povodom svake od tih aktivnosti. "Kada su shvatile koliko vremena su provele u aktivnostima koje uopšte ne vole, neke od njih su završile sa suzama u ocima", kaže dr Škade. "Ljudi ne shvataju da je sreca nešto što oni stvaraju i što mogu da kontrolišu", kaže psiholog.

3. Oni izbegavaju fantazije u stilu "kad bih samo...".

Kad bih samo imala bolji posao... našla partnera... izgubila višak kilograma... život bi bio savršen.Ovo su misli kakvim srecni ljudi ne podležu.
Nova istraživanja pokazuju da smo neverovatno loši u predvidanju onoga što ce nas usreciti. 

Takode, loše procenjujemo svoje zadovoljstvo kad se fokusiramo na samo jedan aspekt svog života - to se naziva iluzija fokusiranja. U jednoj studiji, ispitanicima su postavljena dva pitanja: "koliko ste srecni u životu uopšte" i "koliko puta ste bili na romanticnom sastanku prošlog meseca". Kad se pitanje o sastancima postavi prvo, onda ljubavni život ima jak uticaj na procenu opšte srece. Kad se pitanja postave obrnutim redosledom, uticaj se smanjuje.

Argument više protiv fantazije "kad bi samo" odnosi se i na prirodni efekat "hedonisticke adaptacije". Naime, mozak sve slabije reaguje na zadovoljstvo koje pruža "nova kuca", "novi posao", "novi partner" ukoliko se taj sadržaj ne ispunjava drugim novinama. Upravo zato srecni ljudi traže novine. Ne u novim kucama i partnerima, naravno, vec u novim zajednickim aktivnostima, projektima, uredenju...

4. Oni stavljaju svoje najbolje prijatelje na prvo mesto.

Nije iznenadenje što su društvene veze najmocniji cinilac naše srece. Novo u istraživanjima je koliko je važna sama priroda ove veze. Naime, više od mnoštva kontakata i poznanika važan je odnos sa onim bliskim prijateljem, cak i ako vreme s njim ne provodimo u dubokim, intimnim razgovorima. 

"Zajedništvo, to je ono što nas ispunjava srecom", pokazalo je istraživanje dr Meliksa Demira sa Univerziteta Severna Arizona. "Neka to bude i samo grickanje kokica u mraku bioskopa."

5. Oni dopuštaju sebi da budu srecni.

Koliko god da to priželjkujemo, u mnogima od nas tinja uverenje da biti srecan zapravo nije dobro. Neki bi to rekli "previše srecan". Negde je to posledica sujeverja, negde religije...

"Neki ljudi kažu da ne treba uopšte da težimo licnoj sreci dok se ne pruži pomoc svim ljudima na svetu koji umiru od gladi ili nedostatka adekvatne medicinske nege", kaže Hauard Katler koji s Dalaj Lamom potpisuje knjigu "Veština srece u nesrecnom svetu". 

"Dalaj Lama veruje da i jedno i drugo treba da radimo istovremeno - težimo licnoj sreci i pomažemo drugima. Istraživanja su pokazala da srecni drugi cešce pomažu drugima", kaže Katler.
 
Tekst: Gabrijela Leblank / prevela i priredila: Kristina Ivanovic

Sa sajta Lovesensa procitajte još:

Saveti za srecan život: 8 stvari koje morate uraditi ako imate više od 50 godina

Siguran put do srecnijih odnosa: kako da prihvatimo razlicitost drugih

Mir u duši, sreca u srcu: 5 nacina da radikalno pojednostavite svoj život

Istina protiv prividne istine: kada odgovaramo od srca a kada govorimo ono što ljudi žele da cuju i zašto

Uradi sam: tegla srece za život pun ljubavi (FOTO) Pratite Sport na Facebooku i Twitteru

Posted in: Novosti iz Srbije,Vesti iz Srbije,vesti online