Vize opet Beogradu za vratom

 Kao apsolutnom rekorderu prema broju zahteva za azil u zemljama Evropske unije Srbiji bi ponovo mogli da zaprete ukidanjem bezviznog režima. Prema statistici iz juce objavljenog godišnjeg izveštaja Evropske komisije za prošlu godinu, više od cetvrtine zahteva koji stižu iz zemalja zapadnog Balkana je iz Srbije, a njihov broj je u odnosu na 2012. prošle godine skocio za 17 odsto. U izveštaju je navedeno da je broj zahteva za azil iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Crne Gore dostigao 78.000, a Srbija je ubedljivo prednjaci sa 22.500 lažnih azilanata, uglavnom romske nacionalnosti.

 Ozbiljan problem: Sesilija Malstrom

To je, prema recima evropske komesarke za unutrašnje poslove Sesilije Malmstrom, ozbiljno pitanje koje znatno opterecuje evropski sistem. Upitana da li su clanice EU zatražile pokretanje mehanizma privremenog ukidanja bezviznog režima državama iz koje dolaze azilanti, ona je odgovorila da to još niko nije tražio, ali takva mogucnost postoji.

- To bi predstavljalo nesrecan ishod, jer bi pogodilo poštenu vecinu gradana - istakla je Malmstremova, podsetivši da je mehanizam usvojen 2013. na zahtev grupe zemalja clanica zbog navale sa Zapadnog Balkana.

Rešenju u korist gradana Srbije i zapadnog Balkana nada se nekadašnja pomocnica šefa diplomatije Aleksandra Joksimovic.
- EU je uvedenim mehanizmom sebe na neki nacin obezbedila, ali se nadam da ce u ovoj ponovljenoj prici svi akteri biti voljni da se rešenje nade i spreci nekontrolisani odliv sa zapadnog Balkana. Na nama je da probamo sve i verujem da cemo upozorenje ozbiljno shvatiti, a da ce pomoci i cinjenica da je Nemacka koja ima najveci problem sa lažnim azilantima, Srbiju stavila na listu sigurnih zemalja i skratila proceduru povratka azilanata - kaže Joksimovic za "Vesti".

Strucnjaci za migracije i pitanja azila, sagovornici "Vesti", optimisti su da ce ovaj problem biti rešen bez sankcija za gradane Srbije, jer kako kažu sada se osim Beograda i zemlje EU ukljucuju nekim merama.

Vladimir Petronijevic iz Grupe 484, ukazujuci da najviše ljudi sa naših prostora ide ka Nemackoj, Švedskoj i Belgiji, smatra da statistika iz 2013. stvara situaciju za suspenziju bezviznog režima, ali ukazuje i da je Berlin ove godine uveo uprošcenu proceduru za povratak lažnih azilanata, što je suštinski korak ka rešenju smanjenja broja azilanata.

- Efekti tog poteza ce se tek videti, a verujem da ce broj lažnih azilanata koji odlaze i socijalnih razloga biti smanjen, jer ce njihov povratak biti brzo razmotren, pa nece imati nikakvu korist - objasnio je Petronijevic.

- Ogromna vecina gradana Zapadnog Balkana striktno se pridržava pravila ustanovljenih bezviznim režimom, ali ih zloupotrebljava šacica koju cini manje od jedan odsto radi ekonomskih beneficija koje pruža status azilanta. Brisel dobro saraduje sa zemljama zapadnog Balkana i one cine sve napore da se broj azilanata smanji, ali na žalost bez mnogo uspeha - kazala je Malmstremova.

On smatra da ne bi trebalo da dode do ukidanja bezviznog režima u ovom trenutku, jer bi to imalo posledice po EU integracije našeg regiona, ali istice da ce Evropa i dalje tražiti akcije da se problem azilanata reši.

Radoš Ðurovic iz Centra za zaštitu i pomoc tražiocima azila smatra da rešenje nije samo u naporima zemlje porekla azilanata, vec obe strane. Nada se da ce gradani Srbije i dalje putovati bez viza, jer to ne bi bila dobra poruka zemlji na putu EU i njenom poštovanju ljudskih prava.

- Ne sme se sa granice vracati neko na osnovu nacionalne pripadnosti, boje kože ili loše odece - kaže on i objašnjava da Romi uglavnom kažu da idu, jer nemaju posao, krov nad glavom i zdravstveno osiguranje.

- Mora da se promoviše održivi ostanak u Srbiji koji bi ih vezao za lokalnu sredinu, a tu mora da pomogne EU - ukazao je Ðurovic.

Posted in: najnovija desavanja u Srbiji,Novosti iz Srbije,Vesti iz Srbije,vesti online,vesti Srbija