Srbija u klopci Zapada i Rusije

 Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vucic sutra i prekosutra boravice u zvanicnoj poseti Moskvi i sastace se sa predsednikom Vladimirom Putinom i premijerom Dmitrijem Medvedovim, a dva dana kasnije, 10. jula, u Beograd stiže troclana parlamentarna delegacija iz Berlina.

Nesvrstanost kao pusti san: Aleksandar Vucic

Ovu živu diplomatsku aktivnost politicki analiticar Dušan Janjic ocenjuje kao intenzivne aktivnosti na putu svrstavanja Srbije.

Podsecanja radi Andreas Šokenhof, visoki funkcioner CDU, stranke kancelarke Angele Merkel, poznat je srpskoj javnosti po predstavljanju sedam tacaka koje Nemacka ocekuje da Srbija ispuni na putu ka EU. Hans Joakim Falenski, spoljnopoliticki savetnik frakcije CDU-CSU u Bundestagu, proteklih godina je u nekoliko navrata posetio Beograd.
Veliku pažnju izazvala je njegova izjava da je najvažnije da dode do normalizacije odnosa Beograda i Prištine, koja bi otvorila put za medusobno uvažavanje, što bi kasnije ukljucilo i srpski pristanak na stolicu Kosova u UN.

- Buduci da je na vidiku novi hladni rat izmedu Zapada i Istoka, a povod je Ukrajina, u celoj Evropi su intenzivirane medunarodne aktivnosti. A Srbija, mala i nestabilna balkanska država, uz to i u dugovima do guše, nije u situaciji da ostane neutralna i lak je plen mocnim državama. Mada i Istok i Zapad žele da znaju jasan stav Srbije, mi se u suštini nizašta ne pitamo. Bice nam onako kako se Moskva dogovori sa Vašingtonom i Briselom - smatra Janjic.

Od Vucica se, kako prenose agencije, u Rusiji ocekuje da garantuje da ce biti ukinuta diskriminacija ruskih investitora u Srbiji i da Srbija ne promeni stav o južnom toku i izgradnji gasovoda kroz Srbiju, uprkos protivljenju EU.

Kada je rec o politici, ruski analiticari navode da je Moskva zadovoljna sadašnjim stavom Beograda o Ukrajini.

- Rusija shvata da je stav Beograda maksimalno što se može ocekivati i da zbog situacije oko Kosova nikako nije u stanju da podrži pripajanje Krima. Za Moskvu nije važno samo to što je Srbija odbila da uvede sankcije Rusiji, vec i da se ne realizuje taktika medunarodne izolacije koju sprovode SAD prema Rusiji. Time sve zemlje koje nisu glasale za sankcije ili ih opstruiraju, indirektno postaju saveznici Rusije - ocenio je za agenciju Beta spoljnopoliticki urednik moskovskog Komersanta Genadij Sisojev.

Ministar spoljnih poslova Nemacke Frank-Valter Štajnmajer najavio je da ce Nemacka podržati Srbiju na njenom putu u EU, ali da nece smanjivati uslove i pohvalio vladu premijera Aleksandra Vucica za odlucnost da sprovede potrebne reforme.

S obzirom na to da Srbija duguje Rusiji 300 miliona evra za gas, Dušan Janjic ocekuje da ce Vucic pokušati da odloži otplatu i da "to može biti još jedan jak argument Moskvi u pritiskanju Beograda, a da se opredeli šta hoce i kuda ide".

- Problem Srbije je što ne zna gde ide i nije odlucila kome ce se prikloniti. S jedne strane hoce u Evropsku uniju, s druge strane je za Rusiju, ali nece u Evroazijski savez. Apsolutno nemamo nikakvu strategiju i plivamo od prilike do prilike. A pošto dug nije dobar drug, a nas dugovi vode u dužnicko ropstvo, svaki poverilac nas vuce za uši kako mu odgovara i ispostavlja nam svoje uslove - kaže Janjic.

U tom kontekstu on vidi i predstojecu posetu Beogradu Andreasa Šokenhofa, Hansa Joakima Falenskog i Johana Vadephula, poslanika Bundestaga iz redova vladajuce CDU, koji ce, prema nemackim politickim analiticarima, sa srpskim zvanicnicima razgovarati i o posebnom nacinu "paralelne diplomatije" Beograda izmedu EU i Evroazije.

Posted in: najnovija desavanja u Srbiji,Novosti iz Srbije,vesti online