POTRESLE KRALJEVINU SRBIJU I JUGOSLAVIJU: 7 Najvećih korupcionaških afera u istoriji!

AFERA S MUNICIJOM

1. Od firme „Šnajder-Krezo“, poznate po davanju bonusa svakome kome je to bilo potrebno, Mihailo Rašic i Damjan Vlajic 1908. nabavili su škart topovske granate

Srbija se na pocetku 20. veka spremala za ratove koji ce uslediti deceniju kasnije. Odredena su velika sredstva iz državnog zajma za nabavku oružja i municije kod francuskog „Šnajder-Krezoa“, korporacije u rangu „Krupa“, „Škode“ i „Vikersa“. Svi oni imali su razradene mehanizme prodaje i davanja bonusa kome je bilo potrebno.

Mnogo škarta

Godine 1908, pošto je posao utanacen, Srbija je u Francusku uputila vojnu komisiju da nadgleda isporuku municije i opreme. Njome je rukovodio pukovnik Mihailo Rašic, a za tehnicku ispravnost robe bio je odgovoran njegov kolega po cinu Damjan Vlajic, nacelnik artiljerijskog odeljenja Ministarstva vojnog.

Ubrzo su ostali clanovi komisije, „manje važni“, primetili da je u topovskoj municiji mnogo škarta, što je imalo posebnu težinu s obzirom na cinjenicu da su topovi „šnajder-krezo“ 75 mm predstavljali glavno artiljerijsko orude naše vojske.
O tome je s lica mesta obavešteno Ministarstvo vojno, ali ništa nije preduzimalo.

Verovatno bi tako i ostalo da se Srbija povodom austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine nije opasno približila ratu. Na tajnoj sednici Skupštine jedan poslanik pokrenuo je ovo pitanje, a ministar Stepa Stepanovic tri dana kasnije podneo je ostavku. Njegov naslednik odmah je smenio pukovnike Rašica i Vlajica, a skupštinska komisija utvrdila je da je više od polovine citave porudžbine šrapnela primljeno „protivno tehnickim pogodbama i na sumnjiv nacin“. Osim toga, Rašic je pristao da nam Francuzi isporuce municiju slabije ubojne moci, što je imalo direktnu posledicu po borbenu gotovost naše artiljerije.

Bez dokaza

Nije bilo konkretnih dokaza da je primio mito, ali drugog objašnjenja za ovo nije bilo.
Pukovnici Rašic i Vlajic uhapšeni su 1910. godine, ali vec posle dve nedelje pušteni su da se brane sa slobode. U kasnijem procesu optužbe protiv Vlajica potpuno su odbacene, dok je Rašic osloboden, uz brojne propuste u sudskom pretresu. Pukovnici su potom penzionisani. Rašic je vracen u službu i unapreden u cin generala u vreme balkanskih ratova, a pred kraj Prvog svetskog rata postao je šef srpske vojne misije u Francuskoj i kasnije upucen u SAD, da naše iseljenike regrutuje za borbu. Nikola Pašic uzeo ga je u svoju vladu za ministra vojnog.
Danas jedna ulica u Beogradu i jedna u Šapcu nose njegovo ime.

Sumnjiva municija otkrivena tek pred rat

NAPREDAK U SLUŽBI

Mihailo Rašic je vracen u službu i unapreden u cin generala u vreme balkanskih ratova, a pred kraj rata postao je šef srpske vojne misije u Francuskoj. Nikola Pašic uzeo ga je u svoju vladu za ministra vojnog

Zbog loše obuce stradali mnogi vojnici
AFERA S OPANCIMA

2. Srpski vojnici marširali su i po žegi, blatu i lapavici - gotovo bosi. Polovina ili cak dve trecine obuce isporucene vojsci bilo je neupotrebljivo

Operacije austrougarske vojske protiv Srbije u Prvom svetskom ratu pocele su 12. avgusta forsiranjem Drine.  Od tada pa do 15. decembra 1914, kad je osloboden Beograd, srpski vojnici marširali su i po letnjoj žegi, jesenjem blatu i zimskoj lapavici - gotovo bosi! Cak dve trecine opanaka koje su liferanti isporucili vojsci bilo je neupotrebljivo!

Ispitivanje

Dva meseca posle Cerske bitke, u novembru 1914. godine, predsednik Srpske socijaldemokratske partije Triša Keclerovic tražio je od Narodne skupštine da obrazuje komisiju i istraži ovaj slucaj, u koji su, osim liferanata, bili ukljuceni industrijalci iz Niša, braca Milan i Vlada Ilic, i pukovnik Dušan Popovic.

Komisija koja je povodom njegovih tvrdnji formirana ustanovila je poražavajuce cinjenice: za vojsku su opanci radeni od „rdave trule kože, cesto i presovane hartije“; mnogi su bili „kratki, kao za decu“, a vecina nije mogla da izdrži više od jedne nedelje marša. Vojsci su ih isporucili Milan i Vlada Ilic.

Za vreme evakuacije Niša oktobra 1915, po odluci Predsedništva Skupštine, uništena je celokupna skupštinska arhiva kako ne bi pala u ruke neprijatelju.

U licnim beleškama kralja Petra I iz tog vremena, izmedu ostalog, piše:
„U avliji velika hrpa artije, vele, tu su stari racuni koji se ne mogu vuci. U stvari su to racuni da se ne mogu utvrditi zloupotrebe i krade koje su doticni ucinili. Kao i u opancarskoj aferi. Blagosloveni lopovi kojima u ovoj zemlji nema zatvora jer su ministri i rodaci njihovi umešani.“

Nova nabavka

Narodna skupština nije preduzela ništa ni protiv brace ni protiv odgovornog u vojsci, pukovnika Popovica.

Naprotiv, Vlada Ilic februara 1915. dobio je novu porudžbinu za velike kolicine vojnickog veša, a Popovic je kasnije unapreden u nacelnika Ministarstva vojnog.
Vlada Ilic tridesetih godina bice gradonacelnik Beograda, cenjen i hvaljen. Steceni kapital je umnogostrucio, pa je uoci Drugog svetskog rata važio za najbogatijeg Srbina.

„Od svojih para, na svom zemljištu“, zabeleženo je, „otvorio je beogradski zoo- vrt“. Posle oslobodenja vlasti nove Jugoslavije konfiskovale su mu imovinu. Kažu da je umro u stanu jednog rodaka u potpunoj bedi, bez carapa na nogama. Rehabilitovan je 2009.

ZA LOPOVE NEMA APSA

Kralj Petar: U avliji velika hrpa artije, vele, tu su stari racuni koji se ne mogu vuci. U stvari su to racuni da se ne mogu utvrditi zloupotrebe i krade koje su doticni ucinili. Kao i u opancarskoj aferi. Blagosloveni lopovi kojima u ovoj zemlji nema zatvora jer su ministri i rodaci njihovi umešani

Rade Pašic

AFERE S DRAGULJIMA I PLATINOM

3. Rade Pašic, sin predsednika srpske vlade, hapšen je u vreme rata jer je u Parizu kupovao platinu, pa ju je prodavao nemackim agentima koji su pravili municiju

Nikola Pašic glorifikovan je u srpskoj istoriji kao najbolji i najmudriji državnik svih vremena. Cinjenica je, medutim, da je i sam bio alav na pare: „Taj covek je, javno priznajem, mnogo ucinio za vašu zemlju (...). Medutim, on je to ucinio zato što su mu se licni interesi poklapali sa interesima zemlje (...). Pogledajte, sin obicnih i siromašnih seljaka ostavlja jedno od najvecih bogatstava u ovoj zemlji“, piše Arcibald Rajs u svom testamentu. Taj i takav, predsednik vlade koja je pozvala Srbiju na sve žrtve u Prvom svetskom ratu, svog sina je, kao „bolesnog od srca“, od ratnih strahota sklonio u Pariz.

Grad svetlosti

U Gradu svetlosti Rade Pašic živeo je na visokoj nozi. Zahvaljujuci autoritetu oca, predsednika vlade, saveznice Francuske u ratu, kod jednog juvelira kupio je dragi kamen vredan 350.000 franaka, ostavivši kaparu od samo desetine te sume. Kao garant da ce ostatak biti placen naveo je adresu srpskog poslanstva u francuskoj prestonici.

Kad ni posle dogovorenog roka dug nije izmirio, uhapšen je, a iz zatvora pušten kad je naše poslanstvo platilo. Poslanik Srbije u Parizu Milenko Vesnic kasnije je tvrdio da je od Pašica tražio da nadoknadi tu sumu, ali da je on odbio. Samo godinu dana kasnije, 1916, Rade Pašic uhapšen je opet - ovoga puta zbog trgovine s neprijateljem. Ustanovljeno je, naime, da je zajedno s Mihajlom Glušcevicem, sekretarom ambasade u Parizu, u zapecacenim diplomatskim kovcezima švercovao platinu u neutralnu Švajcarsku. Pašic i Glušcevic tamo su je prodavali nemackim agentima! Platina je neprijateljima srpske vojske bila neophodna za avionsku industriju i proizvodnju topovske municije.

Proteran na Krf

Francuzi su mladog Pašica proterali na Krf, a Glušcevica izrucili srpskim vlastima. Njemu je sudeno još pre proboja Solunskog fronta, ali je osloboden, s obrazloženjem „da prema srpskim zakonima nema nikakve krivice sem možda carinske“.

Glušcevic se posle rata vratio u Pariz, ali Francuzi mu nisu zaboravili saradnju s Nemcima. Uhapšen je 1919, a od Beograda je zatražena dokumentacija da bi mu oni sudili.

Štaviše, 1923. godine sud u Kraljevini SHS Glušcevica je oslobodio svih optužbi, a zaplenjena platina mu je vracena!

KO NIJE ZA SEBE, NIJE...

Arcibald Rajs: Pašic je, javno priznajem, mnogo ucinio za vašu zemlju (...). Medutim, on je to ucinio zato što su mu se licni interesi poklapali sa interesima zemlje (...). Pogledajte, sin obicnih i siromašnih seljaka ostavlja jedno od najvecih bogatstava u ovoj zemlji

AFERA SA STOKOM

4. Srpska vlada je stoku koju je dobila od Nemacke 1921. na ime odštete prodala Radivoju Hafneru, ortaku Radeta Pašica, i to po nezamislivo niskoj ceni

Novostvorena Kraljevina SHS dobila je 1921. na ime ratne štete od Nemacke stoku za onu koju su srpskim seljacima zaplenili nemacki i austrougarski vojnici - 60.000 ovaca i 17.500 goveda. Rade Pašic izdejstvovao je kod ministra poljoprivrede u vladi svog oca da se ne razdeli osiromašenim seljacima i tako obnovi stocni fond, vec da se proda konzorcijumu njegovog ortaka Radivoja Hafnera. Hafner je, inace, u Prvom svetskom ratu bio liferant austrougarske vojske.

Dali u bescenje

Tako je Ministarstvo finansija vlade Nikole Pašica ovu stoku, bez naplate carine i bez konkursa, prodalo firmi „Omnium Serb“ po ceni od 45,5 dinara za jednu ovcu i 1.510 dinara za govece - u vreme kad je cena ovce u Vojvodini bila 200 dinara, a goveceta 3.000!

Štampa, koja je otkrila ovu aferu, pisala je da je Hafner samo od ovog posla kupio 35 palata u Zagrebu. Novinari su izracunali da su Hafner i Pašic zaradili 136 miliona tadašnjih dinara na racun državne kase. Poredenja radi, plata lekara bila je 1.500 dinara, tako da su zaradili oko 60 miliona evra u današnjem novcu!Politika je u tekstu pod naslovom „Afera za aferom“ pisala: „Prireden je jedan nov skandal i došlo je do jedne nove sramote. Oni koji su to priredili naravno da nece ni pocrveneti. Ali zemlja, revoltirana vec zemlja, morace se zapitati: Pa dokle ce se ici u bestidnostima i cinizmu? Radilo se u vecoj potaji nego ikada do sada. I radilo se brže nego ikada do sada. Radilo se o pljacki koja iznosi na milione i koja ima za posledicu da ošteti državni ugled, pa cak i državnu kasu možda za stotine miliona.“

Rade prevarant

Beogradski dnevnik Radeta Pašica objavio je: „Drugi misle on samo daje svoje ime i stavlja u pokret svoje veze, i sve što radi, radi kao od šale. Svaka kompanija koja hoce da ima kakav krupniji posao s državom mora imati za svog clana i g. Radu Pašica - i ovaj ima više prihoda nego stari g. Pašic od svoga imanja. Samo ime g. Pašica, to je jedan ogroman kapital od koga mladi g. Pašic vuce rentu, koju on upravo pretvara u dinare i franke.“

Kad je 1926. „stari g. Pašic“ umro, sahranjen je na Novom groblju. Velelepni spomenik krasila je bista pokojnika koju je u belom mermeru isklesao Ivan Meštrovic. A onda je u Beograd iz Italije svratio kolekcionar koji je želeo da kupi neko delo slavnog vajara. Rade mu je prodao ocev spomenik, zbog cega su ga tužile rodene sestre. Sud je nezahvalnom sinu naredio da na spomenik postavi odlivak prodate biste u bronzi. I danas je tamo...

NEVIÐENO BOGATSTVO

Štampa je pisala da je Hafner samo od ovog posla kupio 35 palata u Zagrebu. Novinari su izracunali da su Hafner i Pašic zaradili 136 miliona tadašnjih dinara na racun državne kase. Poredenja radi, plata lekara bila je 1.500 dinara, tako da su zaradili oko 60 miliona evra u današnjem novcu

 Saradnici Milan Stojadinovic i Ante Pavelic
AFERA SA CESIMA

5. Po beskrupuloznosti mladom Pašicu bio je ravan jedino Milan Stojadinovic, ali ovaj je po državu bio mnogo opasniji jer je zloupotrebljavao javne funkcije

Izmedu dva svetska rata u Srbiji Rade Pašic, sin jedinac Nikole Pašica, svakako je bio upleten u najviše korupcionaških afera. „Kombinacije je završavao“, receno jezikom današnje finansijske elite, zahvaljujuci svom ocu Nikoli Pašicu, koji je bio više nego blagonaklon prema jedincu.

Goran Antonic, istraživac korupcije, kaže: „Ostalo je zabeleženo da je Nikola Pašic, slušajuci teške optužbe protiv sina u Skupštini povodom malverzacija oko šecera, rekao: ‚Ovaj, a šta cete? Dete, pa vole šecer!‘“

Bogata karijera

Mladem Pašicu po beskrupuloznosti bio je ravan samo Milan Stojadinovic, ali on je po državu bio mnogo opasniji - zloupotrebljavao je funkcije na kojima se nalazio. A bio je na najvišim: tri puta ministar finansija, dva puta predsednik vlade i ministar spoljnih poslova! Imao je 34 godine kada ga je 1922. Pašic uzeo za ministra finansija, sa zadatkom da stabilizuje dinar. Stojadinovic je uspeo u ovome i stekao veliku popularnost.

„Jedino što je Stojadinovica sprecilo da postane veliki državnik bio je nedostatak osecaja za moral“, zapisao je jedan hronicar.
Može onda da se zamisli kakvi su Rade Pašic i Milan Stojadinovic bili u paru! Afera „Adamstal“ to je i pokazala...

Umro kao bogataš

Jedno ceško preduzece iz mesta Adamovo (otud ime aferi) pristalo je posle Prvog svetskog rata da obnovi našu železnicu, ali da posao ne bude placen unapred, kako se tada radilo, vec po završenom poslu.

Posao je obavljen, ali isplatu je ministar Milan Stojadinovic mesecima odlagao. Direktoru preduzeca iz Adamova, koji je doputovao u Beograd, sugerisano je da jedino Rade Pašic svojim vezama može da mu pomogne... I jeste: Stojadinovic i Pašic podelili su mito, dug je Cesima placen, ali je ceška kruna, dok je Stojadinovic otezao sa isplatom, upetostrucila svoju vrednost!

Šteta naneta državnom budžetu bila je ravna sumi za 80.000 lekarskih plata. Recimo, oko 50 miliona evra danas!

Kao politicara naklonjenog Hitleru, Stojadinovica su Englezi držali u internaciji na Mauricijusu. Posle toga otputovao je u Argentinu, gde je 1954. s poglavnikom NDH Antom Pavelicem potpisao sporazum o razbijanju i podeli Titove Jugoslavije. Milan Stojadinovic umro je kao bogat covek 1961. godine.

LIMUZINA ZA DINAR

Prilikom posete „Mercedesovim“ pogonima Stojadinovicu su saopštili da mu poklanjaju auto. On je to odbio, jer mu je kao visokom funkcioneru bilo zabranjeno da prima poklone, pa je nastalo ubedivanje, dok ne dodoše na ideju da auto kupi za simbolicnu sumu. „Neka bude jedan vaš dinar“, rekao je direktor „Mercedesa“

AFERA S RATNOM ODŠTETOM

6. Zahvaljujuci obveznicama za nadoknadivanje ratne štete gradanima i preduzecima, radikalski prvaci naglo su poceli da dižu palate po Beogradu

Milan Stojadinovic brzo se svrstao medu najbogatije Srbe.
Kad se po završetku Prvog svetskog rata mlada Kraljevina SHS prihvatila nadoknadivanja ratne štete gradanima i preduzecima, on se našao na pravom mestu - bio je ministar finansija.

Podela obveznica

Pošto država nije imala para da isplati svu procenjenu štetu, 1923. podelila je obveznice. Njih ce, saopšteno je, isplacivati u skladu s prilivom novca od uplata iz poražene Nemacke.

Narod ni onda nije imao veliko poverenje u državu i njene hartije, a nije ni bio vican berzanskim poslovima, pa je situacija bila idealna za operaciju koju je Stojadinovic smislio. Špekulanti su se razmileli po Srbiji šireci glasine da Nemacka obustavlja isplatu ratne štete i da ce obveznice propasti. I, naravno, otkupljivali ih od zbunjenih ljudi za desetinu nominalne vrednosti.

Kad je vecina obveznica prešla u ruke kruga oko Stojadinovica, on je 1925, kao ministar finansija, odlucio da država pocne da ih isplacuje, što im je odjednom podiglo vrednost za 15 puta!

Krug upucenih u ovu mahinaciju predstavljali su ministri i prvaci Stojadinoviceve Narodne radikalne stranke. Oni u ovome cak nisu videli ništa sporno.

Svi pošteni

Ministar prosvete Miša Trifunovic u Skupštini je ovako odgovorio na primedbu opozicije da su radikalski prvaci naglo poceli da dižu palate po Beogradu:

„Palatu u Beogradu zaradio sam pošteno. Na jednoj sednici vlade Milan Stojadinovic referisao je da ce bonovi ratne štete uskoro poceti da rastu jer ce državna kasa poceti da ih isplacuje. Tom prilikom preporucio nam je da ih kupujemo pre nego što cena pocne da skace... Požalih se Milanu da nemam novca za kupovinu bonova, i on otvori meni i još nekim clanovima vlade kredit u Jadransko-podunavskoj banci. Tako sam kupio bonove po 30 dinara. Posle mesec dana njihova vrednost je pocela da skace. Ja se tada uplaših neke berzanske igre i prodah bonove. Moj osnovni kapital tako se upetostrucio. Tada sam isplatio banci i zaradio kucu.“

Ilustrativan je i ovaj primer. Prilikom posete „Mercedesovim“ pogonima Stojadinovicu su saopštili da mu poklanjaju auto. On je to odbio, jer mu je kao visokom funkcioneru bilo zabranjeno da prima poklone, pa je nastalo ubedivanje, dok ne dodoše na ideju da auto kupi za simbolicnu sumu. „Neka bude jedan vaš dinar“, rekao je direktor „Mercedesa“. Svedoci su u Beogradu pricali da je naš predsednik vlade izvukao iz džepa dvodinarku i pružio je direktoru. „Šta sad da radimo, nemam da vam vratim sitno“, našalio se ovaj.
„Ništa ne mari. Dajte još jedan za kusur...“, uzvratio je Stojadinovic ozbiljno.

BEZ GRANICA

„Jedino što je Milana Stojadinovica sprecilo da postane veliki srpski državnik bio je nedostatak osecaja za moral“, zapisao je jedan hronicar

BROJNOST IH ŠTITILA

Glasanjem poslanika Narodne radikalne stranke, koja je imala vecinu i koja nije htela da njen istaknuti clan ode u zatvor, postupak protiv Markovica je obustavljen. On je posle toga još tri puta bio ministar pravde

AFERA MINISTRA PRAVDE

7. Prvi ministar Kraljevine SHS koji je zbog korupcije bio saslušavan u Skupštini i
na kraju napustio vladu bio je ministar pravde Lazar Markovic

Prvi ministar Kraljevine SHS koji je zbog korupcije bio saslušavan u Skupštini i na kraju napustio vladu bio je ministar pravde Lazar Markovic - od 1921. do 1923. godine.
Opet su u pitanju bile zloupotrebe sa isplatom ratne odštete, što je u neku ruku i razumljivo jer su se u prvim godinama po završetku Prvog svetskog rata tu vrtele najvece pare.

Mehanizam pljacke bio je prost: još od kraja 19. veka u Vucju kod Leskovca postojalo je preduzece za proizvodnju gajtana i tkanina ortaka Ilica, Petrovica i Dimitrija Teokarovica. U ratu su im Bugari spalili jedan pogon, pa su ortaci, u skladu sa zakonom, u oktobru 1922. uputili molbu ministru pravde Lazaru Markovicu za izdavanje uverenja o nadoknadi za ratnu štetu. Nepunih mesec dana kasnije to uverenje je izdato - ali samo na ime Slavka Teokarovica, jednog od Dimitrijevih sinova i ministrovog prijatelja.

Obeštecenje

Ministarstvo je odredilo obeštecenje od 8.222.700 dinara, ali ministar pravde naložio je Upravi za ratnu odštetu da se njegovom prijatelju odobri nabavka mašina u iznosu od milion zlatnih maraka, kako je objavio dnevnik Politika u februaru 1924. godine.

Paritet izmedu zlatne marke i dinara tada još nije bio odreden, pa ga je ministar Markovic odredio sam, otprilike, i tako zapravo bar udvostrucio, ako ne i utrostrucio, iznos dodeljen Teokarovicu, pošto je nezvanicno jedna zlatna marka vredela 18 dinara.

Tim parama su sinovi Dimitrija Teokarovica - Vlada, Laza i Slavko - osnovali u Paracinu fabriku vunenih tkanina, kao i fabriku za preradu finog prediva, a deo mašina dolazio je iz kontingenta ratne odštete.

Izigrani ortaci

Izigrani ortaci Ilic i Petrovic tražili su pravdu u Ministarstvu, pa se onda obratili novinarima. Zatim je došlo i do dvodnevne rasprave u Skupštini.

Isplivalo je da ministar Markovic licno u novoj fabrici u Paracinu ima znatan udeo u vlasništvu. Osim toga, obelodanjeno je da je Slavko Teokarovic u meduvremenu uplatio u Bosanskoj banci 96.000 dinara kao kauciju za dva luksuzna stana u zgradi Akademije nauka u Beogradu. Stanovi su za ono vreme bili ultramoderni i veoma skupi, i bili su iznajmljeni na ime Teokarovica i Markovica, s tim što je Slavko Teokarovic bivšem ministru uplacivao mesecnu rentu od 20.000 dinara.

Glasanjem poslanika Narodne radikalne stranke, koja je imala vecinu i koja nije htela da njen istaknuti clan ode u zatvor, postupak je obustavljen. Markovic je posle toga još tri puta bio ministar pravde.

Piše: Mihajlo M. Popovic

Sledece subote:
SEDAM SLAVNIH LICNOSTI IZ SVETA MEÐU SRBIMA

Posted in: Novosti iz Srbije,Vesti iz Srbije,vesti online