Krvavi biznis OVK (3): Ubijte nas, ne kasapite!

  U Prizrenu nam je receno da ne tucemo zarobljenike, da ih dobro tretiramo. To je bilo prvi put da sam to cuo, i iznenadilo me. Pre toga smo mogli uvek da ih batinamo (Srbe) i lomimo ruke i noge po volji - ispricao je Unmikovim istražiteljima svedok koji je opisan kao Albanac sa jugozapada Kosova.

Da li ce ikad odgovarati: Hašim Taci

Njegovo svedocenje je predstavljeno u izveštaju te misije, upucene Haškom tribunalu 2003. godine koji sadrži informacije o ubistvima i trgovini ljudskim organima na Kosovu.

- Bilo je puno žena "prostitutki" u mestu u kome smo spavali u Prizrenu. Zarobljenici su spavali u drugoj sobi. Narednog dana smo otišli u Albaniju. Bili smo u uniformi. Prešli smo prelaz Morina, tamo je bila velika gužva, izbeglice su se vracale i mi smo prošli bez ikakvih problema - nastavlja svoje svedocanstvo niskorangirani pripadnik OVK o "transportu" cetvorice Srba, koja se po njegovoj izjavi dogodila polovinom avgusta 1999. godine. Srbe "u kasnim dvadesetim ili ranih 30-ih godina" je "preuzeo" u Krivoj Reci.

- Nisam poznavao Srbe. Na osnovu izgleda i odece, izgledalo je kao da su sa sela. Receno nam je da ne pricamo sa njima, ali su oni usput stalno pitali gde ih vodimo. Stražari su rekli da umuknu, ili ce ih pretuci. "Vodimo vas da secete drvece i da radite na farmama".

Druga "isporuka" bila je u novembru ili decembru 1999. od Burela do kuce u centralnoj Albaniji.
- Stavili su cetvoricu Srba u kombi. Bili su mladi i u dobroj formi. Imali smo dvoje ljudi u pratnji i vozili smo do kuce južno od Burela. Oko 20 minuta posle Burela predete most, pa na seoski put. Put prati reku. Vozili smo do kraja puta gde je bila svetložuta kuca. Bila je stara i imala je nadstrešnicu. U kuci je bilo nekoliko muškaraca i dvojica doktora. Jedan je bio Arapin, a drugi je bio Albanac imena dr Admir. Muškarci (Srbi) su bili veoma nervozni. Srbi su izvedeni iz kombija i sprovedeni do zgrade (štale ili ambara) iza glavne kuce.

U Albaniji su dodaje, otišli u mesto Bicaj i "tamo smo se sreli sa dvojicom tamnijih muškaraca, možda Arapa, nisam siguran koje su nacionalnosti bili. Pridružili su nam se i nastavili smo da vodimo južno".

- Otišli smo do Burela. Prenocili smo u Burelu i tamo je bilo još žena, ljudi, Srba. Oni (žene i Srbi) ostali su u malom magacinu, a mi smo otišli do druge kuce da spavamo. Ne znam tacno koliko je ljudi bilo u magacinu, ali sam cuo glasove tako da mislim da ih je bilo šest, sedam, možda deset. Cuo sam da govore srpski - stoji u svedocanstvu u okviru Unmikovog izveštaja.

Covek koji se seca ucestvovanja u jednoj isporuci zatvorenika od Kosova do severne Albanije i najmanje pet isporuka zarobljenika do privatnih kuca po centralnoj Albaniji, govori da je narednog dana odvezao Srbe do kuce jugozapadno od Burela u Fuša-Kruja.

- Pre nego smo otišli, doktor je vojniku dao crnu torbu, mislim sa papirima unutra. Svakog narednog puta nama bi uvek davali akten-tašnu ili kartoteku sa papirima koji su davani lekarima pri isporuci zatvorenika. Stigli smo nocu i nekoliko ljudi nas je cekalo. Tamo je bio albanski lekar, Ðamil. On ih je pregledao, narocito u srednjem delu i pitao da li su tuceni. Šalili smo se oko toga. Preuzeli su ih, a ja sam otišao u drugu kucu gde sam spavao i vratio se na Kosovo naredni dan.
Treci "transport" govori bio je u prolece 2000. godine.

- Ponovo sam bio u Burelu, i uzeo sam jednog Srbina i tri Srpkinje. Bili su mladi i govorili su srpski. Bili su van sebe u panici. U jednom trenutku muškarac me je pitao da ih odmah ubijem. "Ne želimo da budemo iseceni na delove", rekao je. Odvezli smo ih u istu kucu južno od Burela u rano predvecerje.

Posted in: Novosti iz Srbije,Vesti iz Srbije,vesti online,vesti Srbija