HRVATI U ANDRIĆGRADU: Srbi proživljavaju renesansu koju su im Turci oteli!

Reporteri Jutarnjeg lista posetili su Andricgrad, tematski park posvecen Ivi Andricu, kojeg je osmislio reditelj Emir Kusturica, a koji ce biti svecano otvoren 28. juna, na 100. godišnjicu sarajevskog atentata

Nizvodno od slavnog mosta, drinske cuprije, uz koju je niknuo novi grad, sunce prži po kamenim krovovima i licima gradevinskih radnika. Završni radovi obavljaju se ambiciozno, od jutra do mraka, ali bez stresa.

“Mi smo ovde stalno, pogotovu sad u finalu”, govore nam na gradilištu.

Udaranje cekicima, buka mašina, povici i žamor gradevinaca vec su tri godine u Višegradu svakodnevica na koju su svi navikli i s kojom žive.

Sve od trenutka kada je 28. juna 2011. godine Emir Nemanja Kusturica odlucio da ce ovde da stvori grad, životnu posvetu Ivi Andricu. Višegrad je morao da dobije svoje novo, kultno mesto. Ipak Kusturica nije mogao da pobegne od optužbi da je iskoristio Andrica kako bi, zapravo, promovisao nacionalisticke, velikosrpske ideje.

Andric je tako, kažu oni koji preziru reditelja i njegove politicke ideje, postao paravan kako bi se u gradu u kojem je srpska vojska 90-ih provela strahovito etnicko cišcenje bošnjackog stanovništva sagradio megalomanski kompleks ekscentricnog filmadžije.

U bioskopu projekcija Montevidea

Neretko se od višegradskih Bošnjaka koji su tokom rata izvukli živu glavu i našli spas na hrvatsko-bošnjackoj teritorij, u današnjoj Federaciji, mogu cuti samo reci ogorcenja: To je svetogrde!

U Višegradu takve tvrdnje pobijaju. Kažu da pokazuju svoju multikulturalnost tako što grade razlicite objekte u sklopu Andricgrada. Moraju da postoje tri istorijske celine - jedna koja je vezana za doba Turskog Carstva, jedna koja je vezana uz Austro-Ugarsku i jedna posvecena srpskoj prošlosti i tradiciji.

Sagovornik Jutarnjeg lista i vodic kroz Andricgrad, jedan od onih koji od pocetka sudeluje u projektu, ali ne želi da mu spomenemo ime, uverava nas da je Kusturicina ideja pomirenje, a ne novi sukobi i ideologija.

- Bila je to noc koja se pamti, kad je on nama govorio o projektu. Bio je toliko spreman, toliko fokusiran i unesen u to što želi. Mogli ste ga samo slušati i želeti da budete deo te ekipe koja ce ovo stvoriti. Nije bilo lako, nisu svi u pocetku imali razumevanja za to što želimo da napravimo, ali izgurali smo svoje.

Kusturica je pritom ukomponovao i sebe, pomešao stilove i ljude, ne dopuštajuci da u zaborav ode Ivo Andric, jedan od najvecih umetnika što ih je Balkan dao, a o kojem se još svi spore jer ga i mrze i vole - govori mi dok stojimo na gradilištu.

Voda bosanskih Srba, Milorad Dodik kažu, glavni finansijer andricgradskog poduhvata, zbog svojih je zasluga dobio kljucno mesto na velikoj fresci iznad kina u središtu šetališta. Odmah iza Dodika na prikazu je Kusturica, njih dvojica zajedno vuku konopac. Iz pozadine ih gleda Novak Ðokovic, a zamišljeni se neprijatelji s druge strane ne vide jer su to svi oni koji su mislili da ekscentricni reditelj nece uspeti.

Kusturica im se smeje u lice, zadovoljan što je konopac ipak pretegnuo na svoju stranu, što je pobedio sve one koji su tvrdili da je novac izvukao iz proracunskih fondova Republike Srpske kako bi ostvario svoje lude zamisli.
Ne, nije tako bilo, kažu “Andricgradani” u Višegradu.

Andricgrad je sagradio jer su mu pomogli svi oni koji su mu trebali pomoci, i to na transparentan nacin - najviše baš najvažniji politicar u RS-u, Milorad Dodik.

Kusturicini protivnici pak od pocetka njegov projekt posprdno zovu Disnilendom u Republici Srpskoj.
Ulaz u Andricgrad nece se naplacivati ni kad bude službeno otvoren, ali ovde ce se, racunaju njegovi osnivaci, dobro zaradivati jer ce sve - restorani, kafici, bioskop - raditi do ponoci.

“Trebale su nam tri godine da napravimo nešto za što bi drugima trebalo stotinu godina”, ponosno je rekao Kusturica primajuci nedavno nagradu za Andricgrad.

- Kad udete ovamo, pomislit cete da ste zakoracili u neko drugo vreme, u mediteranski grad iz renesansnog doba -govore nam u Andricgradu. Bit ce to, kažu, pravi vremeplov. Na renesansi se toliko insistira jer Nemanja Kusturica smatra da bi je oni koji je nisu imali - trebali proci, makar i sa 500-600 godina zakašnjenja.

Bosni je nedostajala renesansa pa se zato toliko i spominje, a nekoliko metara dalje od ulaza sve se menja jer se dolazi u deo koji je još u gradnji. Tu je Srpski trg, a nasuprot njemu i bosanski, u kojemu je turska arhitektura, grubo klesano kamenje, zatvoreni prozori za udvaranje... U srpskome je vlastelinska zgrada, na kojoj radovi još traju, a mora da odražava autenticnost prošlih vekova, kao da smo otišli stotinama godina unazad.

Radovi su poceli uza zvuke oratorija “Carmina Burana”. Prvo je sagradena crkva, po uzoru na hram svetog velikomucenika kneza Lazara i Svetih srpskih mucenika u Decanima, ali je od njega niža za trecinu.
Andricgrad Emira Nemanje Kusturice prostire se na dva hektara zemlje, a od toga je 25 hilada kvadratnih metara pod krovom, u interijeru.

Kusturicu je bilo teško pratiti u svim zahtjevima - napuštene stare kamene kuce otkupljivale su se u Hercegovini i kamen se zatim prevozio u Višegrad, na poluotok usred smaragdne Drine, gdje je niknuo jedini grad na svijetu posvecen nekom nobelovcu.

Kip zamišljenog književnika, isti onakav kakav je u Beogradu, postavljen je na šetalištu i oko njega se fotografišu turisti. Mnogo ih dolazi jer se proculo za Andricgrad, a vikend je vreme kada oko Andrica, poput komaraca, zuje školska deca, tinejdžeri, ali i grupa književnika iz Srbije koji su došli ne bi li videli Kusturicinu posvetu Andricu.

Jedan suradnik slavnoga reditelja, koji je od pocetka s njim u projektu, a bilo ih je samo desetak koji su verovali da se sa 16 miliona evra može sagraditi deo Višegrada koji ce biti posvecen Andricu, kaže da je najteže bilo pratiti Kusturicin tempo.

Kada sve bude gotovo, ovde ce raditi dvestotinjak ljudi - jer je tu Institut Ive Andrica, bioskop, kafici, ceška pivnica, umetnicka galerija, biblioteka sa svim Andricevim delima, cak i s kineskim izdanjem romana “Na Drini cuprija”, neizbežna cevabdžinica Kasaba, knjižara i vinoteka, suvenirnice, bice sagradeno pozorište kome ce scena uranjati u Drinu, a od jeseni ce se upisivati i studenti koji ce u Andricgradu pohadati predavanja iz filma, lepih umetnosti, pozorišta.

Baš na stotu godišnjicu pocetka Prvoga svetskog rata ovde ce biti održan skup istoricara, a i Kusturica ce izneti svoje teze o dogadaju koji je pokrenuo globalni sukob.

Zasad se samo zna da namjerava da opovrgne cvrstu cinjenicu, koju celo stolece nitko nije dovodio u pitanje, da je pucanj Gavrila Principa u Franju Ferdinanda bio okidac Velikoga rata; on ce, navodno, obelodaniti novu “istinu”, da je sva nesreca pocela pucnjem austrijskoga vojnika u srpskoga.

Kusturica smatra da je nužno da Srbi prožive renesansu, jer su im, kako kaže, Turci ukrali taj period istorije. Kamene kuce otkupljivane su u Hercegovini, a kamen se prevozio u Višegrad na polutuok usred Drine, gdje je niknuo veštacki grad koji slavi alternativnu srpsku istoriju, kako je vidi Kusturica, navode izmedu ostalog novinari Jutarnjeg lista

Posted in: Novosti iz Srbije,Vesti iz Srbije,vesti online