Facebook uvodi tri promene: Očekujte pad poseta i prometa

Facebook uvodi tri velike promene u funkcionisanju naslovne stranice (News Feeda), a promena algoritma u ovom polju ce uzrokovati znacajan pad poseta i prometa na stranicama.

 Više od godinu dana, veliki broj oglašivaca i administratora Facebook stranica imali su ogromnu korist od velikog prometa na njihovim stranicama koji je funkcionisao putem društvenih mreža.

Ipak, iz uprave Facebooka je saopšteno da je proces uvodenja tri velike promene vec poceo, a rezultat ce se manifestovati u znacajnom padu poseta stranica, prenosi Business Insider.

"Želimo vas obavestiti o promeni koja ce uticati na oglašivace i medije", kazao je Maks Eulenstein, produkt menadžer Facebooka.

Ovo su tri promene koje se uvode:

- Korisnici Facebooka ce moci videti više od jednog posta sa istog izvora na naslovnoj. Predašnji algoritam to nije dozvoljavao.

- Facebook ce prioritizirati sadržaj naslovnice. "Druga izmena ce osigurati da sadržaj koji objavljuju vaši prijatelji bude pozicioniran više na naslovnici", saopšteno je.

- Postovi koje su vaši prijatelji komentarisali ili "lajkovali" ce biti sakriveni. Ovo ce posebno pogoditi reach stranica. "Price koje objavite ce se pojaviti na naslovnoj pozicionirane jako nisko ili nikako", stoji u saopštenju sa Facebooka.

Read more »

Tahiri: Pitanje nestalih nije na agendi dijaloga

 Nastavice se sa zahtevima dok pšitanje nestalih ne bude na dnevnom redu: Edita Tahiri

Tahiri je za prištinski Zeri rekla da ce na narednim sastancima predstavnika Beograda i Prištine biti reci o Telekomu, enegetici, ukidanju barikade na Ibru i još nekim temama, a da pitanje nestalih u agendi dialoga sa Srbijom ne zavisi samo od stava Pristine. 

- Premijer Mustafa vec od provog susreta sa gospodom Federikom Mogerini je potvrdio zahtev Kosova da tema nestalih bude u agendi dilaoga u Briselu kao sto je cinio i bivši premijer Hašim Taci. Ovaj zahtev je ponovo potenciran na poslednjem susretu. Nastavicemo da zahtevamo sve dok ovo pitanje ne bude na dnevnom redu - rekla je Tahiri.

Read more »

Haški ultimatum Šešelju: Tri dana da se izjasni o povratku u Ševeningen

 Žalbeno vece dostavilo Šešešlju rok da se izjasni o povratku u Hag

U pozivu, koji je donet juce, navodi se da Šešelj može da odgovori na zahtev tužilaštva "ako želi".

Rok od tri dana pocinje da tece od trenutka kada lider radikala primi ovaj poziv Žalbenog veca Haškog tribunala, navodi se u dokumentu veca.

Žalbeno vece je 30. aprila Pretresnom vecu naložilo da hitno opozove odluku od 6. novembra 2014. godine o privremenom puštanju na slobodu lidera SRS i naloži mu da se vrati u pritvorsku jedinicu Tribunala u Sheveningenu.

Pretresno vece još nije postupilo po nalogu Žalbenog veca, vec je  10. aprila od lekarskog tima koji Šešelja leci u Srbiji, zatražilo dokumentaciju o njegovom trenutnom zdravstvenom stanju.

Medutim, Šešelj je odbio da tu dokumentaciju dostavi sudu.

Haško tužilaštvo je potom 14. aprila Žalbenom vecu potom uputilo zahtev da naloži Pretresnom vecu da Šešelju hitno naloži da se vrati u pritvorsku jedinicu Tribunala u Sheveningenu, a Šešelju je sada pružena mogucnost da se o tom zahtevu izjasni.

Lider SRS se 12. novembra 2014, posle skoro 12 godina vratio u Srbiju, nakon što je pušten na privremenu slobodu zbog lošeg zdravstvenog stanja.

Read more »

Toma brani obraz Srbije

Put u Moskvu: Ðorde Ivanov i Tomislav Nikolic

Ranije ove nedelje, makedonski predsednik izjavio je da ce se pridružiti Tomislavu Nikolicu na ceremoniji u Moskvi, uprkos "instrukcijama SAD i EU". "Sputnjik" navodi da je pre toga poziv u Moskvu prihvatio i predsednik Republike Srpske.

- Da, idem u Moskvu i niko me nece zaustaviti. Dobio sam pozivnicu i idem - rekao je Milorad Dodik, piše "Sputnjik".

Istoricar i analiticar Cedomir Antic komentariše odlazak Tomislava Nikolica u Rusiju kao dobar potez.

- Odlazak u Rusiju se tumaci kao odustajanje od evropskih vrednosti. To je potpuno pogrešno. Najveca vrednost politike je istina. Država koja nema principe ne može da opstane dugorocno. Ne treba uvek da igramo kako nam se svira. Naravno, mi jesmo mala zemlja i moramo da živimo s mnogim pritiscima, ali neki nivo dostojanstva mora da postoji - istice Antic.

Hrvatski "Vecernji list" je u aprilu objavio da na paradu u Moskvu nece ici predsednica Kolinda Grabar Kitarovic.

U martu je predsednik Srbije, kako piše "Sputnjik", prekorio predstavnika EU Eduarda Kukana zbog pokušaja da odvrati Srbiju od ucešca na paradi. "Kukan je pokušao da natera Srbiju da donese odluku koja nije u interesu gradana Srbije", navedeno je u saopštenju predsednika Nikolica.
Nikolic je kasnije potvrdio da ce i Vojska Srbije ucestvovati na paradi.
"Nepristojno je davati savete onima koji ih nisu tražili. U interesu je našeg naroda da Srbija ima dobre odnose sa svima", pisalo je u saopštenju.

Ranije je jedan od njenih prethodnika, kako piše "Sputnjik", kritikovao odluku nekih zapadnih lidera da ne prisustvuju paradi.

Posle objavljivanja vesti da je slovenacki predsednik Borut Pahor neodlucan u vezi s ucešcem na paradi, nedavno je saopšteno da njihova delegacija ipak nece otici u Moskvu. Pahor je izjavio da ce tog dana prisustvovati ceremoniji proslave koja ce biti održana u Ljubljani. On je pratio odluku predsednika Crne Gore Filipa Vujanovica, koji je 7. aprila odlucio da ne ide u Moskvu, što su predstavnici opozicije docekali s negodovanjem.

Antic smatra da Srbija ne treba strogo da se drži Evropske unije i NATO-a.
- Da su hteli da nas prime, primili bi nas kad i Hrvatsku ili Bugarsku. Ali, nisu to želeli. Razlozi su svima jasni. Nama treba bogata i napredna država, koja je demokratska i u kojoj ljudi žive od svog rada, a ne država koju ce da izdržava neko iz Evropske unije - kaže Antic.

- Neodlazak lidera drugih balkanskih zemalja je komedija za sebe. Što se tice Hrvata i Slovenaca, vrlo je jasno ko odlucuje u njihovo ime. Kad je rec o Crnoj Gori, tamo je na celu države covek koji je izgubio izbore, koji nema nikakav kredibilitet. Prvo je najavio da ce ici u Rusiju, a onda je pod pritiscima odustao. Navodno je razlog taj što je Subnor tražio od njega da ostane i taj dan slavi u Crnoj Gori. Taj dan nema nikakav znacaj u Crnoj Gori jer je tog dana 1945. godine Crna Gora vec bila slobodna - objasnio je Cedomir Antic.

Ekspert za Balkan Konstantin Kacalin konstatovao je za ruski portal Regnum da je vojna administracija SAD pocela je da "lomi ruke" balkanskim liderima uoci 70. godišnjice pobede u Velikom otadžbinskom ratu.

Stejt department je svojim ambasadorima u regionu naložio da se "aktivno pozabave" predsednicima Srbije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Makednije kako bi oni pod razlicitim izgovorima odbili da ucestvuju u proslavi na Crvenom trgu, 9. maja.

Kacalin konstatuje da je Vašington slomio lidere Slovenije, Hrvatske i Crne Gore, ali ne i predsednike Srbije i Makedonije. I uprkos tome što su sa Tomislavom Nikolicem i Ðordem Ivanovim americke diplomate konstantno sprovodile "savetodavne susrete", lideri dve zemlje ce se pojaviti na Crvenom trgu, 9. maja. Doci ce na paradu i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolic u Domu ruskog zarubežja Aleksandra Solženjicina u Moskvi otvorice, 8.maja, izložbu "Oslobodenje Beograda: 70 godina posle", koju organizuje srpska ambasada u Rusiji.
Nikolic ce se tokom boravka u Moskvi sresti i s liderima drugih zemalja. Prema saznanjima "Vesti", srpski predsednik bi u Rusiju trebalo da stigne 7. maja.

U Beogradu, Skoplju i Banjaluci ovih dana svi govore: "Neka Zapad veruje da je jubilej glavnog dogadaja Drugog svetskog rata proslavljen 6. juna 2014. godine u Normandiji", navodi ekspert.
To je mit, dodaje Kacalin, koji je izmislio Obama.

- Mi znamo i uvek cemo pamtiti da je zapravo 9. maja Crvena armija i ruski vojnik pobedio nacisticku Nemacku. Pamcenje se ne prodaje za dolare - kaže Kacalin, dodajuci da na Balkanu, gde su se narodi Jugoslavije hrabro borili protiv fašizma i gde je poginulo 1.500.000 ljudi (10 odsto stanovništva zemlje), nisu uspeli da svima usade "americku amneziju".

Read more »

Ivanović u pritvoru dok se ne saslušaju svedoci

 Meuci: Ne odlucujem ja o Ivanovicu

- Taj proces je tek poceo, saslušan je 21 svedok, ostalo je još 38. Sudija je odlucio da, dok se svi ne saslušaju, nema uslova da osumnjicenog pusti da se brani sa slobode. Sudija je sudija, i on odlucuje da li su garancije dobre. Nije na šefu misije (Euleksa) da o tome odlucuje - rekao je Meuci za RTS.

Meuci je, odgovarajuci na pitanje zašto ne prihvataju garancije Vlade Srbije za puštanje Ivanovica iz pritvora, za razliku od procesa u kojima su okrivljeni Albanci, naveo da ima slucajeva koji su otišli dalje - svedoci su saslušani i nema tehnickih opasnosti za dokaze.

- U takvim slucajevima ih obicno puste - rekao je šef Euleksa, isticuci da su Euleksove sudije i tužioci nezavisni i da donose odluke po savesti.

Meuci je, povodom toga što je otvoren konkurs za srpske sudije na Kosovu i Euleks prikuplja prijave i selektovace kandidate, rekao da je Euleks spreman da pružio pomoc Beogradu i Prištini u sprovodenju dogovora koji postignu.

- Šta je sadržaj tog dogovora, ukljucujuci i uslove za sudije, to nije do nas. Mi smo tu da asistiramo stranama. Za sada dogovor nije konacan - rekao je on.

Pre desetak dana nezavisni izvestilac Žan-Pol Žake predao je svoj izveštaj o optužbama za korupciju u Euleksu.

- Sa olakšanjem mogu da kažem da izveštaj pokazuje da su optužbe za korupciju neosnovane. U izveštaju piše da Misija nije radila protivzakonito, da nije pokušavala da spreci objavljivanje optužbi i da su interne istrage otvorene pravovremeno. Tužilac koji je izneo slucaj pred medije nije bio žrtva diskriminacije - naveo je Meuci.

Na konstataciju da se izveštaju previše cesto koristi rec "neuspeh" kada se govori o Misiji Euleksa, Meuci je rekao da je "izveštaj pravljen ne samo zbog optužbi za korupciju, vec i da sagleda situaciju oko implementacije mandata".

- A mandat nam je da omogucimo da kosovske institucije izgrade pravni sistem koji je potpuno nezavisan od politike i drugih pritisaka. I efikasan - primetio je Meuci.

Prema njegovim recima, buduci da je korupcija vrlo zastupljena na Kosovu uopšte, Misija EU treba da napravi neki set pravila prema kojima ce se upravljati u buducnosti.

- Mislim da to pokušavamo da uradimo i ponekad mi se cini da smo poput lekara u bolnici. Da li krivite lekare za, recimo, epidemiju gripa - primetio je Meuci i dodao da se sistem menja, iako ima mnogo primedbi.

Prema njegovim recima, primedbe su sve bolje argumentovane, što znaci da postoji spremnost da se bore za bolje pravosude na Kosovu, "što pruža vecu nadu" uz napredak koji se vidi svakodnevno.

- Ako posmatramo policiju i to kako se ona sada odnosi prema ljudskim pravima i s koliko profesionalizma rešava teške situacije, onda je pomak ogroman. Ako gledamo krivicne procese, tu ima mnogo slabih tacaka. Što se tice optužbi iznesenih u izveštaju Dika Martija, njima se nece baviti Euleks vec novouspostavljeno pravno telo - naveo je Meuci.

Na konstataciju da je u fiokama Euleksa mnogi nerešeni slucajevi zlocina nad Srbima, Meuci tvrdi da "svi slucajevi mogu biti ponovo otvoreni, i bice ponovo otvoreni kada se pojave novi dokazi i novi svedoci".

Read more »

Tri i po decenije od smrti Josipa Broza Tita

 Jedan od najvecih svetskih lidera u savremenoj istoriji - Josip Broz Tito

Tito je roden u Kumrovcu, u Zagorju, u mešovitoj hrvatsko slovenackoj porodici maja 1892. godine. Tokom njegovog života kao datum rodenja obeležavan je 25. maj i to kao Dan mladosti.

Kao austrougarski vojni obveznik ucestvovao je u Prvom svetskom ratu, s cinom kaplara, izmedu ostalog i na srpskom frontu. Ranjen je i zarobljen u Galiciji, na ruskom frontu 1915. godine, pa je izvesno vreme u toj zemlji proveo kao zarobljenik. U njegovim zvanicnim biografijama, u poratnom periodu, navodeno je da je potom ucestvovao u Oktobarskoj revoluciji.

U Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca vratio se krajem oktobra 1920, kada postaje clan Komunisticke partije. Godine 1937. postao je generalni sekretar KPJ, posle smenjivanja i streljanja Milana Gorkica, prethodnog lidera te partije. Radio je i školovao se, 1936. i 1937. u Kominterni u Moskvi. Bilo je to vreme najoštrijih cistki unutar sovjetske nomenklature, i komunisticke internacionale, kada je likvidiran znatan broj i jugoslovenskih  komunistickih prvaka.

Kao voda KPJ predvodio je u Drugom svetskom ratu partizanski pokret (Narodnooslobodilacka vojska), a iz rata je izašao kao legendarni voda. Na celu Jugoslavije nalazio se punih 35 godina.

Osim borbe protiv okupatora, jedinice pod njegovom komandom sprovele su komunisticku revoluciju - tokom i posle rata, u kojoj su, izmedu ostalog, u sprovodenju revolucionarne "pravde" nestale i desetine hiljada nekomunista - pod maskom "borbe protiv saradnika okupatora".

Godine 1948. odbacio je Rezoluciju Informbiroa komunistickih partija i odolevao snažnom Staljinovom pritisku, posle cega je godinam vešto balansirao izmedu istocnog i zapadnog bloka, izborivši sasvim osobenu poziciju Jugoslavije kao celnice Pokreta nesvrstanih. Tokom pedesetih godina, Jugoslavija je otuda dobijala znacajnu finansijsku i vojnu pomoc od SAD.

Bio je jedan je od osnivaca Pokreta nesvrstanih, što je u tadašnjim medunarodnim okolnostima imalo veliki znacaj. Njegova uloga u tom pokretu, u poznijoj fazi, posebno je upamcena po doslednom nastojanju da se nesvrstani zadrže po strani od uticaja pojedinih problokovski opredeljnih clanica.

U unutrašnjoj politici, sticajem raznih okolnosti, verovatno i duboke starosti, ostavio je ustrojstvo koje se na kraju pokazalo kao neodrživo za funkcionisanje SFRJ - Ustav iz 1974. godine. Specifican sistem konsenzusa predstavnika republika i pokrajina pokazao se kao nerešiv problem kada se SKJ raspao.

Sahrani Josipa Broza Tita, u Beogradu, prisustvovao je više od 200 visokih licnosti iz celog sveta, što je nesumnjivo izraz njegove sasvim posebene istorijske uloge i izuzetnog ugleda koji je uživao. Prenos njegova sahrane, posle sletanja coveka na Mesec, bio je najgledaniji TV program u svetu do tada.

Read more »

Korisnici mogu da preuzmu ceo istorijat pretraga na Guglu

Veb pretraživac Gugl uveo je novu funkciju koja omogucava preuzimanje celog pregleda pretraga unutar tog pretraživaca.

 Gugl je vec omogucavao uvid u istorijat pretraga preko tog pretraživaca, oslanjajuci se na pretrage sprovedene kada je veb korisnik bio prikljucen na svoj Gugl nalog.

Sada je, medutim, moguce preuzimati taj pregled koji cesto obuhvata veliki broj godina.

Tokom aktiviranja preuzimanja pregleda, Gugl upozorava korisnika na mogucu osetljivost informacija, objavljeno je na veb portalu clubic.com.

Preporucuje se pre svega da se ta vrsta arhive ne preuzima na
nekom javnom racunaru, jer može dovesti do ostavljanja njenih tragova pre brisanja "onlajn" istorijata koga je uskladištio Gugl.

Read more »