U srpskoj skupštini mesta i za dijasporu?

 Tesno za poslanike iz inostranstva: Skupština Srbije

Skupštini Srbije vec je stigao predlog Lige socijaldemokrata Vojvodine, prema kojem bi Srbija umesto jedne imala pet izbornih jedinica, a poslednju sa sedištem u Beogradu i cetiri poslanika birali bi državljani Srbije bez prebivališta u prethodne cetiri jedinice i gradani sa boravištem u inostranstvu.

Drugaciji predlog nudi Socijaldemokratska stranka, ciji poslanik i predsednik skupštinskog odbora za dijasporu Janko Veselinovic naglašava neophodnost ucešca srpskog rasejanja u parlamentu.

On za "Vesti" objašnjava i da su moguca dva modela prisutnosti naših ljudi koji žive u inostranstvu u parlamentu, kao vrhovnoj zakonodavnoj vlasti.

- Naš predlog koncepta je da Srbi u dijaspori i regionu imaju svog predstavnika u Skupštini Srbije, koji bi ucestvovao u raspravama o njihovom položaju i svim drugim pitanjima koja ih se ticu - kaže Veselinovic za "Vesti". On podseca da slican model postoji u Madarskoj, gde predstavnici manjina imaju svog portparola u parlamentu.

Veselinovic istice da je njegova stranka SDS jednako sklona i mogucnosti da dijaspora ima sopstvene poslanike. Prema njegovim recima, predlozi o ucešcu dijaspore u politickom životu zemlje uskoro ce biti na javnoj raspravi kako bi se našao najbolji model zastupljenosti Srba u rasejanju.

Ponudena rešenja koja dolaze iz opozicionih stranaka o zastupljenosti dijaspore u parlamentu su, prema recima Bojana Klacara iz Centra za slobodne izbore i demokratiju, legalna i legitimna. On, medutim, smatra da je LSV i njihov lider Nenad Canak iz sopstvene pokrajinske perspektive, predlogom o pet jedinica od kojih je jedna Vojvodina, hteo da obezbedi sebi vece ucešce u parlamentarnom životu zemlje.

Dodaje da njihov predlog u kojem se našla i dijaspora, mora da bude detaljniji.
- Što se naših u dijaspori tice, praksa u drugim zemljama je vrlo razlicita. Negde cak nije ni moguce da glasaju, a negde se na tome insistira. Dobro je što kod nas imaju pravo glasa i što se razmišlja o njihovom vecem ucešcu. Ipak, treba biti obazriv kako rasejanje ne bi dominantno uticalo na kreiranje situacije u zemlji, jer oni u njoj ne žive - kaže Klacar za "Vesti".

Srpska dijaspora je pravo da glasa dobila na predsednickim izborima 2004, ali ga biraci u inostranstvu ne koriste dovoljno. Osim kratkih rokova za prijavu i upis u biracki spisak, biracka mesta su mnogima prilicno udaljena od mesta stanovanja, a najave da bi dijaspora mogla da glasa putem pisma su ostale samo na obecanjima. Poslednjih godina je broj birackih mesta u inostranstvu prepolovljen, pa od 2008. kada ih je bilo 75 u 42 države, 2014. je bilo otvoreno svega 35 u 20 država.

Praksa zemalja u okruženju sa garantovanim mestima za dijasporu je razlicita. Hrvatska ima pet mesta u Saboru za dijasporu, Makedonija tri, a Rumunija takode pet.

Zanimljivo je da Italija ima 12 mesta za svoju dijasporu, koliko je opredelila i Francuska. Madarska ima takode veliku dijasporu, ali iako im je dala pravo glasa, nije im dala i garantovan broj mesta u parlamentu.

Da bi se razumeo odnos država sa svojim rasejanjem zanimljivo je pogledati primere evropskih država sa ogromnom dijasporom, poput Poljske, Irske i Grcke.

Irci su posebno zanimljivi. Imaju najvecu dijasporu na svetu u odnosu na broj stanovnika. Cak 80 miliona Iraca živi van matice, od cega 36 miliona u Sjedinjenim Državama, cetiri miliona u Kanadi i milion u Argentini, ali svi oni nemaju direktno izabrane predstavnike u Donjem domu Parlamenta, vec samo tri mesta u Senatu, odnosno Gornjem domu.

Grcka dijaspora je posebno brojna u SAD gde živi oko tri miliona državljana Grcke, dok ih je u Australiji 700.000, a u Kanadi 250.000. U matici živi 11 miliona Grka. Svi oni imaju pravo glasa, ali ne i garantovana mesta u Parlamentu. Štaviše, Grcka je 2014. godine svim Grcima u rasejanju i strancima s boravištem u Grckoj ukinula pravo glasa na lokalnim i regionalnim izborima.

Lj. Ivanovic

Read more »

"Ramine izjave me čine nervoznim"

Kukan: Kad se nešto desi, mostovi stradaju prvi

Predsednik parlamentarne grupe za Srbiju u EP je za list "Blic" rekao "da mu se ne dopadaju takve izjave".

Kukan je naveo da odnosi Srbije i Rusije direktno ne uticu na pregovore Beograda sa EU, ali da uticu sve politicke odluke i ponašanja, kao i generalna slika o zemlji.

- Nije tacno da godinu dana nakon što zemlja postane kandidat sve krene da se dešava, jer sve mora da prode skrining, i to ce se desiti ubrzo. Vaš posao ce se uskoro isplatiti- porucio je Kukan i dodao da se nada da ce to biti ove godine.

On je istakao da u EP ne postoji nikakav pisani dokument gde se zahteva da Srbija prizna Kosovo.

Na pitanje da li je za Srbiju problem to što ucestvuje u Moskvi na vojnoj paradi 9. maja, Kukan je rekao da je to naša odluka i da nam niko ne može reci šta da radimo.

- Ali, ako tamo niko iz EU ne ide osim Vojske Srbije, to ce sigurno biti negde pomenuto ili zabeleženo od nekih država clanica- izjavio je Kukan i dodao da ne treba zbog toga ocekivati ozbiljne posledice.

Na pitanje može li Srbija da bude neutralna kada su u pitanju EU i Rusija, Kukan je rekao da licno misli da je "danas nemoguce biti neutralan".

- Ne vidim prednost toga da budete neciji ''most'', jer kad se nešto desi, mostovi obicno stradaju prvi- rekao je predsednik parlamentarne grupe za Srbiju u EP.

Read more »

Miškovićev lobista u Hilarinom štabu

 Šef njene izborne kampanje radi kao lobista za Miroslava Miškovica

Klintonova se ovih dana i zvanicno kandidovala za buducu predsednicu SAD, a njena desna ruka je osnivac "Podesta grupe", koju je Miškovic angažovao ubrzo nakon što je uhapšen decembra 2012. godine.

Kompanijom rukovodi Toni Podesta, s obzirom na to da se Džon svojevremeno povukao iz upravljanja kada je ušao u državu administraciju.

"Podesta grupa" vec dve godine pokušava da slucaj Miškovica u medunarodnim krugovima predstavi kao politicki progon. Da li bi se vlasnik "Delte" mogao okoristiti o bliskost Džona Podeste s Klintonovom, mišljenja su razlicita.

Politicki analiticar Dragomir Andelkovic objašnjava da lobiranja u Americi jesu važna, ali i da "postoje granice koje se zovu nacionalni interes SAD".

- U ovom trenutku je teško reci šta Miškovic može da postigne, jer još ne znamo ni kako ce Klintonova proci na predsednickim izborima. Angažovanje „Podeste“ je potez koji može da se Miškovicu isplati, ali mislim da se to ipak nece desiti. U svetlu dešavanja u Ukrajini i zbog veza s Rusijom, Srbija se sada nalazi u geopolitickoj orbiti i ne verujem da bi SAD zbog ovog slucaja kvarile veze sa Beogradom - kaže Andelkovic za Blic.

S druge strane, analiticar Dušan Janjic smatra da je "Miškovicu od lobista mnogo mocniji saveznik bio tužilac".

- Tužilac je napravio takvu tužbu da ce Miškovic, sa lobistima ili bez njih, imati velike šanse da iz cele price izade slobodan i da od države naplati novac. Naravno, ako mu se ne otkrije još nešto - kaže Janjic.

Džon Podesta (levo) i njegov brat Toni su 1988. osnovali kompaniju za lobiranje i odnose s javnošcu "Podesta grupu" sa sedištem u Vašingtonu. To je jedna od najskupljih i najuticajnijih lobistickih kuca u svetu.
Medu njihovim klijentima su vlade Egipta, Azerbejdžana, Albanije, Gruzije i Kenije, kao i kompanije "Volmart", "Bank of Amerika", "Nestle", "Mišlen", "Hajneken", "Junajted tehnolodžiz", "Sunoko"... Za kompaniju se, inace, smatra da je bliska demokratama u SAD, Bilu Klintonu i Baraku Obami. Džon je do februara ove godine, kada je prešao kod Hilari Klinton, bio Obamin glavni savetnik.

Vlasnik "Delte" je "Podestu", jednu od najuticajnijih lobi-firmi na svetu, angažovao za nepoznatu sumu, dok su iz SNS tvrdili da je platio 20 miliona dolara.

U martu 2013. na adrese najuticajnih ambasada u Beogradu, ali i u EU stiglo je pismo iz "Podeste" sa navodima da je Miškovic, kao ugledni privrednik, žrtva kampanje nacionalistickih politicara. Od stranaca je traženo da uticu na njegovo oslobadanje, a premijera Vucica su indirektno optužili da je hapšenje izvršio samo zbog svog politickog rejtinga.

Nebojša Krstic: Dva puta sam sreo Klintonovu dok je bila državni sekretar. Ostavila je na mene utisak snažne licnosti. Vrlo je fokusirana, sluša sagovornike i njihove argumente, racionalna je i generalno ima dobar stav prema Srbiji.

Milan Antonijevic: Moj utisak je da veoma dobro vlada informacijama. Prijatna je, ali i vrlo fokusirana. Vrlo je profesionalna i ponašala se tako da na kraju sve strane mogu da dobiju maksimum.

Read more »

Vlast krije rasulo u vojsci

 Predstava za premijera: Vežba zastarelom tehnikom u Batajnici

Ove optimisticke vesti premijer je izneo na Uskrs, 12. aprila, kad je na aerodromu u Batajnici, zajedno za vojnim vrhom, posetio 204. vazduhoplovnu i 250. raketnu brigadu Vojske Srbije. Novinarima nije promaklo da su na batajnickom aerodromu bili okupljeni glavni akteri cija se imena navode u nedavno objavljenom izveštaju vojne komisije o tragediji vojnog helikoptera, kad je 13. marta život izgubilo sedam osoba.

Bili su tu i ministar odbrane Bratislav Gašic, nacelnik generalštaba Ljubiša Dikovic, komandant vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane general-major Ranko Živak i komandant 204. vazduhoplovne brigade brigadni general Predrag Bandic.

- Danas ja odgovaram na pitanja. Generale cete moci da pitate sve što poželite sledece nedelje, ali ne i danas - autoritativan je bio premijer.

Ne samo što su svi oficiri cutali kao zaliveni, vec se iz njihovog medusobnog odnosa moglo zakljuciti da su tacne sve one nezvanicne price o lošim medusobnim odnosima izmedu Dikovica i Gašica, ali i izmedu nacelnika Generalštaba i generala Bandica i Živaka, koji su kuliminirali posle tragedije.

Osim što je bez odgovora ostalo pitanje ko snosi odgovornost za gomilu utvrdenih proceduralnih propusta, pad helikoptera je ponovo skrenuo pažnju na loše stanje srpske avijacije i vojske generalno.

Gostujuci na RTS-u krajem prošle nedelje, vojni komentator Miroslav Lazanski ustvrdio je da posle tragedije piloti Vojske Srbije odbijaju da lete i da nisu leteli nekoliko dana, te da je srpsko nebo prakticno nebranjeno.

Na pitanje da li su avioni leteli, Vucic je odgovorio da ne zna.
- Ne znam da li su poletali od srede. Da li je bilo potrebe? Ako nije bilo potrebe - nisu leteli. Da je bilo potrebe, leteli bi i letece uvek za sve one koji misle da mogu da ugrožavaju suverenitet Srbije - porucio je premijer.

On je uveravao da ce uprkos udesu vojnog helikoptera vojska nastaviti da obavlja svoje zadatke i pomagati gradanima u skladu s Ustavom i zakonom, kao i "da ce biti ljudi spremnih da izdaju naloge i naredenja u tim slucajevima".

- Ono što sam hteo narodu da kažem, pošto to zanima narod, jeste da to nece znaciti da niko više ne sme da poleti i da više niko nece da zaštiti naše nebo - dodao je on.

Prethodno je Generalštab VS izdao saopštenje u kome je demantovao tvrdnje Lazanskog o odbijanju pilota da lete i nebranjenom nebu, te porucio da "u sistemu protivvazduhoplovne odbrane stalno dežura para lovackih aviona".

Lazanski, medutim, ostaje pri svojoj tvrdnji da ne lete ni avioni, ni helikopteri.
- Zbog proceduralnih razloga komandant 204. avio-brigade uveo je zabranu letenja, sve dok se za letelice i pilote ne obezbedi ono što je propisima i procedurama i predvideno. Sve ono što je godinama traženo, a nije obezbedeno. A sve je traženo tacno po spisku, i svi su ti zahtevi pilota sklanjani u stranu. Nema guma za migove, pa posle nema ni akumulatora za migove. Mora li Vladimir Putin da nam donira akumulatore - upitao se Lazanski u autorskom tekstu u "Politici".

Prema premijerovim recima, za nabavku potrebnih letelica najvecim delom vec je izdvojen novac, a radi se o 400 plus 200 miliona dinara.
- Cilj nam je da imamo sva cetiri Miga 29 i Mig 21 u najboljem stanju, da do kraja 2016. imamo cetiri jednoseda i dva dvoseda. Za sve ovo, osim poslednjeg, izdvojili smo novac ili ce on biti izdvojen u cetvrtak na sednici Vlade - rekao je Vucic.

Kao primer da je njegova ocena stanja u srpskoj avijaciji tacna, Lazanski tvrdi da je "pre neki dan preko zemlje Srbije proleteo nepoznati avion koji se nije odazivao pozivima iz kontrole letenja".
Migovi Vojske Srbije nisu uzleteli.

Miroslav Lazanski smatra da su rezovi u sistemu odbrane hitno potrebni.
- Piloti helikoptera HT 40 i HT 48 godinama nemaju kacige, adekvatne pojaseve za vezivanje, nemaju potreban broj magnetofona i magnetofonskih traka. Ali tu su LED televizori i procedure - navodi Lazanski, iznoseci podatak da su za potrebe Generalštaba kupljena cak 73 velika LED televizora, dok migovi 29 i 21 nisu mogli da polete zbog nedostatka rezervnih delova.

Read more »

"Vlada radi dobro, nema uslova, a ni potrebe za republičkim izborima"

 Republicki izbori ne, ali pokrajinski da: Aleksandar Martinovic

Martinovic je na konferenciji za novinare podsetio da su republicki izbori održani marta prošle godine i da su gradani Srbije na njima jasno iskazali svoju volju, a da je SNS sama osvojila apsolutnu vecinu.

- Vlada je stabilna i dobro radi i mislim da trenutno nema uslova i potrebe za njihovo raspisivanje. Ali, znate kako, u demokratskoj državi izbori su moguci možda i ranije nego šsto ih neko ocekuje - rekao je Martinovic.

On je dodao da su za SNS u ovom trenutku bitni izbori u Vojvodini i njihovo raspisivanje. Kako je istakao, Srpska napredna stranka insistira da se odmah raspišu izbori u Vojvodini i da bude smenjen "kriminalni i korumpirani režim Bojana Pajtica.

- Ocigledno je da DS i Pajtic ne uživaju bilo kakvo poverenje gradana Vojvodine i da nemaju nikakav politicki legitimitet. Oni beže od izbora jer se plaše ne samo izborne, vec i krivicne odgovornosti. Pajtic i njegova kamarila u Vojvodini se plaše da ne odu u zatvor - rekao je Martinovic.

On je napomenuo da gradani Vojvodine znaju za brojne malverzacije, pre svega kada su u pitanju Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, Fond za razvoj Vojvodine, Sekratarijat za nauku i tehnološki razvoj, a koje "iskljucivo služe za finansiranje DS, Pajtica i njegovih prijatelja, odnosno preduzeca koja su pod direktnom ili indirektnom kontrolom DS".

Prema njegovim recima, do danas nije završeno privodenje nameni dvorca u Novom Beceju za potrebe dece ometene u razvoju, ali su "kriminalci iz DS uspeli da ukradu preko milion evra za realizaciju tog projekta".

- Vojvodina je poprište kriminala i korupcije i gotovo sve institucije u pokrajini koje imaju bilo kakve veze sa novcem su u službi DS, na nacin koji je nezakonit - napomenuo je Martinovic.

Povodom optužbi demokrata da SNS pritiscima i ucenama na odbornike DS u Indiji pokušava da smeni vlast u toj opštini, Martinovic je kazao da bi pokrajinskom rukovodstvu te stranke bilo bolje da se bavi svojim poslom i oporavkom vojvodanske privrede, umesto što iznosi "laži i neistine".

- Njima se svašta privida u tom strahu, pa i da neko pritiska odbornike u Indiji, a radi se o tome da niko više ne može da trpi vlast Pajtica - rekao je Martinovic, navodeci i da je "bruka i sramota" vladati u Vojvodini sa 5,86 odsto glasova.

Naime, Demokratska stranka optužila je ranije Srpsku naprednu stranku za prekrajanje vlasti u opštini Indija, za ucene i pretnje prema odbornicima demokrata i pozvala premijera Aleksandra Vucica i ministra unutrašnjih poslova Neobojšu Stefanovica da to zaustave.

Predsednik Pokrajinskog odbora DS Milan Vasin rekao je na konferenciji za novinare da SNS "po ko zna koji put, po starom i oprobanom receptu, otimanjem mandata, ucenama i pretnjama pokušava da promeni vlast".

Vasin je rekao da je isti scenario primenjen na Irig, Titel i Beocin i da je sada došao red na Indiju, gde su odbornici DS, kako tvrdi, izloženi pretnjama, ucenama i pritiscima, kako bi vlast u toj opštini bila promenjena.

Read more »

Nikolić ide u Vatikan 17. aprila

 Spreman za Vatikan: Predsednik Nikolic

Tokom posete, predsednik Nikolic sastace se sa papom Franjom, kao i sa državnim sekretarom Svete Stolice, kardinalom Pjetrom Parolinom.

Predsednik Srbije ce takode razgovarati i sa sekretarom Svete Stolice za odnose sa državama nadbiskupom Polom Galagerom i šefom Odseka za Zapadni Balkan, monsinjorom Henrikom Jakodzinskim.

Read more »

Vučić u Azerbejdžanu o Koridoru 11

 Vucic: Radimo dobar posao za Srbiju

- U kompaniji Azvirt razgovaramo o Koridoru 11 i drugim infrastrukturnim projektima u Srbiji - napisao je Vucic na svom Tviter nalogu.

Ti drugi projekti su obilaznica oko Beograda, jedan od najvecih infrastrukturnih projekata ove vrste u Evropi i izgradnja dela autoputa na Koridoru 10, u dužini od osam kilometara na deonici Levosoje – Srpska kuca.

Direktor kompanije Azvirt Kamil Alijev istakao je zadovoljstvo iskustvima koje ova kompanija ima u Srbiji i naglasio da sledece nedelje dolazi u Beograd delegacija na najvišem nivou kako bi sa predstavnicima srpske vlade razgovarali o buducim projektima u Srbiji, saopštila je Kancelarija Vlade Srbije za saradnju s medijima.

– Ovde imamo veliku priliku da napravimo dobar posao za Srbiju. Veoma sam zadovoljan prijateljskim odnosom njihove vlade prema našoj zemlji, posvecenošcu njihovih privrednika i njihovom željom da ulažu u Srbiji – istakao je Vucic, sumirajuci rezultate posete Azerbejdžanu.

Srpski premijer je prethodno položio venac na spomenik Nikoli Tesli u centru Bakua i obišao istorijsko jezgro grada.

Vucic je juce razgovarao sa azerbejdžanskim državnim vrhom i predstavnicima uglednih azerbejdžanskih kompanija.

Premijer Srbije danas završava dvodnevnu posetu Azerbejdžanu.

Read more »