00:40
Dejan
- Srbi na KiM ni danas nisu slobodni na onaj nacin na koji bi trebalo da budu slobodni ljudi u 21. veku na jednoj teritoriji koju mi ne priznajemo i nikada necemo priznati kao državu. Na tom podrucju, na toj teritoriji nije u potpunosti zagarantovana bezbednost, a o tome možete najbolje da pitate Srbe u Metohiji kojih je ostalo u simbolicnom broju i koji danas žive u strahu i pod velikim pritiscima svakog dana, izjavio je Ðuric u intervjuu za list "Jedinstvo".
Organizovani napad na Srbe 17. marta 2004. godine bio je, prema njegovim recima, ljaga na obraz Evrope i citave medunarodne zajednice, ali i onih ekstremnih Albanaca koji su taj pogrom u politickom smislu indirektno podržali, a neki od njih i neposredno ucestovali u njegovoj organizaciji i sprovodenju.
- Za nas je jako važno da ljudi, ne samo oni koji su ucestovali u tom pogromu, nego i oni koji su ucestovali u ratnim zlocinima i proterivanju naših ljudi sa KiM, odgovaraju, naveo je Ðuric.
On je podsetio da je pet godina pre 17. marta stotine hiljada Srba proterano sa KiM, da su citavi gradovi ostali bez Srba - od Prištine, Ðakovice, Peci, Prizrena, Gnjilana, Podujeva.
- Svi najveci gradovi na KiM ostali su prakticno potpuno bez srpske populacije, a da za to još uvek niko nije snosio ni krivicnu, ni moralnu, ni politicku odgovornost, kazao je Ðuric.
Danas se, kako je upozorio, pritisci na Srbe na KiM nastavljaju pokušajima da se odgovornost za katastrofalno ekonomsko stanje u pokrajini sa albanske politicke elite prebaci na srpsku zajednicu.
- Za to što za 15 godina nisu uspeli da stvore ozbiljnu ekonomiju, za to što su sve institucije korumpirane, za to što ljudi nemaju osecaj perspektive, prebacuje se odgovornost na Srbe. Politicari koji su za to najodgovorniji i najkrivlji pokušavaju da okrive srpski narod na KiM koji je, nažalost, sveden na jako mali broj i koji nema nikakvog realnog uticaja ni moci da utice na dogadaje, objasnio je Ðuric.
U meduvremenu je, medutim, prema njegovim recima, Srbija podigla svoj ugled u medunarodnoj zajednici u odnosu na period kada se dogodio pogrom 2004. godine, tako da srpski narod više niko u inostranstvu ne doživljava kao faktor destabilizacije, vec kao neizostavni deo buducnosti na KiM.
- Danas se neke od zemalja koje su najvece pristalice nezavisnosti KiM rame uz rame sa zemljama koje su najveci protivnici nezavisnosti KiM zalažu za veca prava Srba na KiM. Dakle, države koje se danas u svetu ne slažu gotovo ni oko cega, slažu se oko toga da Srbe na KiM treba zaštititi i sacuvati. Mislim da je to za nas dobro, rekao je Ðuric.
On je izrazio zabrinutost zbog cinjenice da su tempo i razmere povratka proteranih Srba na nezadovoljavajucem nivou, istakavši da je razlog za to, pre svega, odsustvo volje onih koji su Srbe proterivali, kao i inertnost i nedovoljna organizovanost medunarodne zajednice koja je imala obavezu i novac da stvori uslove za tako nešto.
- Za nas je neprihvatljivo i to što se deo ljudi i neke organizacije, iako se deklarativno zalažu za povratak, ustvari fokusiraju na ono što nazivaju integracijom raseljenih u postojecu sredinu. Lepo je što hocete da pomognete ljudima koji su proterani, ali ako se zadovoljimo time da pomognemo ljudima koji su izbegli u Kraljevo, Kuršumliju, Prokuplje, Beograd ili u Niš da trajno ostanu tamo, zar ne pomažemo time ostvarivanju ciljeva onih koji su Srbima onemogucili da žive na KiM, kazao je Ðuric.
