Krvavi biznis OVK (3): Ubijte nas, ne kasapite!

  U Prizrenu nam je receno da ne tucemo zarobljenike, da ih dobro tretiramo. To je bilo prvi put da sam to cuo, i iznenadilo me. Pre toga smo mogli uvek da ih batinamo (Srbe) i lomimo ruke i noge po volji - ispricao je Unmikovim istražiteljima svedok koji je opisan kao Albanac sa jugozapada Kosova.

Da li ce ikad odgovarati: Hašim Taci

Njegovo svedocenje je predstavljeno u izveštaju te misije, upucene Haškom tribunalu 2003. godine koji sadrži informacije o ubistvima i trgovini ljudskim organima na Kosovu.

- Bilo je puno žena "prostitutki" u mestu u kome smo spavali u Prizrenu. Zarobljenici su spavali u drugoj sobi. Narednog dana smo otišli u Albaniju. Bili smo u uniformi. Prešli smo prelaz Morina, tamo je bila velika gužva, izbeglice su se vracale i mi smo prošli bez ikakvih problema - nastavlja svoje svedocanstvo niskorangirani pripadnik OVK o "transportu" cetvorice Srba, koja se po njegovoj izjavi dogodila polovinom avgusta 1999. godine. Srbe "u kasnim dvadesetim ili ranih 30-ih godina" je "preuzeo" u Krivoj Reci.

- Nisam poznavao Srbe. Na osnovu izgleda i odece, izgledalo je kao da su sa sela. Receno nam je da ne pricamo sa njima, ali su oni usput stalno pitali gde ih vodimo. Stražari su rekli da umuknu, ili ce ih pretuci. "Vodimo vas da secete drvece i da radite na farmama".

Druga "isporuka" bila je u novembru ili decembru 1999. od Burela do kuce u centralnoj Albaniji.
- Stavili su cetvoricu Srba u kombi. Bili su mladi i u dobroj formi. Imali smo dvoje ljudi u pratnji i vozili smo do kuce južno od Burela. Oko 20 minuta posle Burela predete most, pa na seoski put. Put prati reku. Vozili smo do kraja puta gde je bila svetložuta kuca. Bila je stara i imala je nadstrešnicu. U kuci je bilo nekoliko muškaraca i dvojica doktora. Jedan je bio Arapin, a drugi je bio Albanac imena dr Admir. Muškarci (Srbi) su bili veoma nervozni. Srbi su izvedeni iz kombija i sprovedeni do zgrade (štale ili ambara) iza glavne kuce.

U Albaniji su dodaje, otišli u mesto Bicaj i "tamo smo se sreli sa dvojicom tamnijih muškaraca, možda Arapa, nisam siguran koje su nacionalnosti bili. Pridružili su nam se i nastavili smo da vodimo južno".

- Otišli smo do Burela. Prenocili smo u Burelu i tamo je bilo još žena, ljudi, Srba. Oni (žene i Srbi) ostali su u malom magacinu, a mi smo otišli do druge kuce da spavamo. Ne znam tacno koliko je ljudi bilo u magacinu, ali sam cuo glasove tako da mislim da ih je bilo šest, sedam, možda deset. Cuo sam da govore srpski - stoji u svedocanstvu u okviru Unmikovog izveštaja.

Covek koji se seca ucestvovanja u jednoj isporuci zatvorenika od Kosova do severne Albanije i najmanje pet isporuka zarobljenika do privatnih kuca po centralnoj Albaniji, govori da je narednog dana odvezao Srbe do kuce jugozapadno od Burela u Fuša-Kruja.

- Pre nego smo otišli, doktor je vojniku dao crnu torbu, mislim sa papirima unutra. Svakog narednog puta nama bi uvek davali akten-tašnu ili kartoteku sa papirima koji su davani lekarima pri isporuci zatvorenika. Stigli smo nocu i nekoliko ljudi nas je cekalo. Tamo je bio albanski lekar, Ðamil. On ih je pregledao, narocito u srednjem delu i pitao da li su tuceni. Šalili smo se oko toga. Preuzeli su ih, a ja sam otišao u drugu kucu gde sam spavao i vratio se na Kosovo naredni dan.
Treci "transport" govori bio je u prolece 2000. godine.

- Ponovo sam bio u Burelu, i uzeo sam jednog Srbina i tri Srpkinje. Bili su mladi i govorili su srpski. Bili su van sebe u panici. U jednom trenutku muškarac me je pitao da ih odmah ubijem. "Ne želimo da budemo iseceni na delove", rekao je. Odvezli smo ih u istu kucu južno od Burela u rano predvecerje.

Read more »

Kurti: Opozicija se približava stavovima Samoopredeljenja

 Lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti izjavio je u utorak posle sastanka sa liderima opozicionih stranaka koje nastoje da formiraju novu vladu Kosova, da se ostale partije približavaju stavu Samoopredeljenja o razgovorima sa Beogradom.

Zalažu se za prekid dijaloga sa Beogradom: Aljbin Kurti

Samoopredeljenje je ranije najavilo da bi podržalo vladu Demokratskog saveza Kosova (DSK), Alijanse za buducnost Kosova (AZBK) i Inicijative Kosovo (IK) ako prihvate nekoliko uslova, medu kojima je i prekid dijaloga sa Srbijom.

"Imamo približavnja što se tice uslova za razgovore sa Srbijom, pošto smo mi u principu za razgovore, ali ne za razgovore bez principa, kako ih je do sada vodio premijer Hašim Taci", izjavio je Kurti koji je bio domacin Isi Mustafi (DSK), Ramušu Haradinaju (AZBK) i Fatmiru Ljimaju (IK).

Samoopredeljenje se do sada zalagalo za prekid razgovora sa Beogradom i obustavu primene sporazuma koji su potpisali premijeri Taci i Ivica Dacic.

Kurti je takode rekao da su na sastanku razgovarali o koracima koje ce sadašnja opozicija preduzeti tokom konstitutivne sednice Skupštine Kosova zakazane za 17. jul.

Predsednik Samoopredeljenja je rekao da ce posle današjeg do konstituisanja Skupštine uslediti sastanci sa strucnjacima iz svojih stranaka radi izrade zajednickog programa i nastupa.

Read more »

Priština: Albanci zapalili makedonsku zastavu

 Nekoliko stotina Albanaca okupljenih ispred makedonske Ambasade u Prištini spalilo je u utorak uvece zastavu te bivše jugoslovenske republike.

Demonstranti, uglavnom navijaci Fudbalskog Kluba "Priština", okupili su se u centru grada na platou ispred Narodnog pozorišta odakle su uz povike otišli do Ambasade Makedonije.

Uprkos velikom broju pripadnika Kosovske policijske službe koji su obezbedivali objekat Ambasade demonstranti su zapalili makedonsku zastavu oko 18.00 casova, porucivši vlastima Makedonije da Albanci nece mirovati sve dok šestorica njihovih zemljaka, koji su osudeni u predmetu "Monstrum", ne budu oslobodeni.

Posredstvom društvenih mreža, Albanci sa Kosova pozvani su da se u petak, 11. jula, prikljuce masovnim protestima u Skoplju.

Krivicni sud u Skoplju osudio je krajem juna šest osoba zbog terorizma na doživotni zatvor, a jednu je oslobodio u slucaju "Monstrum" u kome im je sudeno za ubistvo pet lica kod Smiljkovskog jezera, u blizini Skoplja, u aprilu 2012. godine.

Nezadovoljni presudama, Albanci su poceli da organizuju proteste širom Makedonije, a na prvim protestima u Skoplju održanim u petak, 4. jula, povredeno je dvadesetak lica, medu kojima ima i policajaca i demonstranata.

Policija je, da bi zaustavila proteste, upotrebila šok-bombe i vodene topove.

Novi protesti zakazani su za petak, 11. jula, ispred Jajapašine džamije u Skoplju.

Read more »

Šešelj i definitivno ostaje u Hagu

 Optuženi Vojislav Šešelj odbio je da se, na poziv raspravnog veca Haškog tribunala, obaveže da ce poštovati uslove za eventualno privremeno oslobadanje iz pritvora Tribunala do izricanja presude.

Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, u sudnici Haškog tribunala

Šešelj nije u pisanom obliku odgovorio sudijama, ali je, prema objavljenom dokumentu Tribunala, jednom službeniku rekao da se nece dodatno izjašnjavati i da ostaje pri stavu iz ranijeg podneska kojim je odbio sve uslove za privremeno oslobadanje, obecavši jedino da ne bi napuštao teritoriju Srbije.

Šešelju su 4. jula sudije dale rok od tri dana da to ucini u pisanoj i pravno obavezujucoj formi, što je ranije zatražila Vlada Srbije kao uslov da Tribunalu da garancije za Šešeljevo privremeno oslobadanje.

Predsedavajuci sudija Žan Klod Antoneti je, pozivajuci optuženog da prihvati uslove, krajem prošle nedelje, upozorio da ce, ako ih odbije, Šešelj morati da ostane u pritvoru u Sheveningenu do izricanja presude.

Raspravno vece Tribunala kao uslove za Šešeljevo privremeno oslobadanje navelo je, izmedu ostalog, kucni pritvor, oduzimanje pasoša, policijsku pratnju pri bilo kakvom kretanju iz medicinskih razloga, zabranu kontakta sa svedocima i žrtvama i javnog razmatranja njegovog slucaja, osim sa clanovima tima za odbranu.

Šešelj je, prethodno, "s gnušanjem odbacio bilo kakve garancije izdajnicke, prozapadne vlade u Srbiji". Naglasio je da je jedino ogranicenje na koje pristaje, ako pretresno vece odluci da ga privremeno pusti na slobodu, to da nece
napuštati teritoriju Srbije. Kao i ranije tokom procesa, Šešelj je posredno zatražio ukidanje pritvora, koje, po njegovom tumacenju, propisuje medunarodno
obicajno pravo.

Voda radikala podvukao je da se "nece periodicno javljati policiji, niti nositi ogrlice, narukvice ili nanognice, kojima se vreda ljudsko dostojanstvo, da ce ucestvovati u politickom životu Srbije i na javnim skupovima, da ce davati intervjue novinama, da ce gostovati u televizijskim emisijama i da ce javno kritikovati Haški tribunal kao
nelegalni medunarodni sud".

Read more »

Stiže nam Putin!

 Premijer Srbije Aleksandar Vucic izjavio je u Moskvi da ce predsednik Rusije Vladimir Putin posetiti Beograd do kraja godine, što, kako je rekao, svedoci o dobrim odnosima dve zemlje.

Uskoro u Srbiji: Vladimir Putin, predsednik Rusije

Posle razgovora sa Putinom u njegovoj podmoskovskoj radnoj rezidenciji Novo-Ogarjovo, Vucic je srpskim novinarima izjavio da je potpisan ugovor sa ruskom stranom o izgradnji Južnog toka na teritoriji Srbije.

Vucic je kazao da je veoma zadovoljan rezultatima posete i srdacnošcu domacina, dodajuci da je veoma zahvalan ruskoj strani za razumevanje za probleme u Srbiji.

Read more »

Šta su se dogovorili Vučić i Medvedev?

 Premijer Srbije Aleksandar Vucic sastao se u ponedeljak sa ruskim kolegom Dmitrijem Medvedevim, a jedna od bitnijih tema razgovora bila je izgradnja gasovoda ’’Južni tok’’.

Srbiji kredit, uvoz vozila i izgradnja ''Južnog toka'': Aleksandar Vucic i Dmitrij Medvedev

Kako navode ’’Naše novine’’, na sastanku je dogovoreno da ce srpske firme graditi ’’Južni tok’’ i to u vrednosti od 400 miliona evra. Beogradski list dodaje da ce Srbija od Rusije dobiti subordirani kredit, koji ce se otplacivati kroz tranzitnu cenu gasa, a umesto osam, kamata ce iznositi 4,25 odsto.

Vucic je naveo da su tokom razgovora razrešene neke nejasnoce oko ’’Južnog toka’’, odnosno "cetiri molbe" srpske strane, i da je zahvalan ruskoj strani što je razumela potrebe Srbije. Ni Medvedev ni Vucic nisu želeli da kažu o kakvim problemima ili molbama Srbije je rec. ’’Blic’’ saznaje da je srpska strana tražila da kredit, koji ce nam Gasprom odobriti za izgradnju gasovoda, bude po što povoljnijim uslovima.

Beogradski list navodi da ce se kredit naplacivati od tranzitnih taksi, kada gasovod pocne sa radom.

List ’’Informer’’ piše da je Medvedev porucio Vucicu da Srbija može da racuna na punu ekonomsku i politicku podršku Rusije, kao i na nižu cenu gasa i uvoz vozila ’’Fijat 500L’’. Vucic je ponovio ono što su zvanicnici najavili u prethodnim danima, a to je da Srbija nece uvoditi sankcije Rusiji.

Vucic ce se danas u okviru dvodnevne posete sastati sa predsednikom Rusije, Vladimirom Putinom. U delegaciji Srbije su i ministar energetike Srbije Aleksandar Antic, ministar privrede Dušan Vujovic i gradonacelnik Beograda Siniša Mali.

’’Vucic i Medvedev su se razumeli bukvalno u nekoliko recenica. Ništa tu nije ostalo sporno. Rusi su spremni i da spuste cenu gasa u Srbiji i da odobre uvoz 10.000 vozila ’’Fijat 500L’’ iz Srbije, a postoji i potpuna saglasnog oko ’Južnog toka’’’, kaže sagovornik lista ’’Informer’’.

Na pitanje tog beogradskog lista da li je bilo nesporazuma u vezi sa situacijom u Ukrajini, sagovornik ’’Informera’’ je kazao da toga nije bilo.

’’Apsolutno ne! Premijer Medvedev i ruska administracija sa zahvalnošcu gledaju na naše stavove i vrlo su zadovoljni cinjenicom da Srbija nijednim gestom nije osudila rusku stranu u vezi sa aneksijom Krima’’, kaže izvor ’’Informera’’, dodajuci da ruska strana razume što ne možemo da priznamo Krim zbog preseda Kosova.

’’Politika’’ piše da se tokom susreta Medvedeva i Vucica razgovaralo o NIS-u, a ruski premijer je istakao da je ta kompanija ’’od gubitaša stigla do regionalnog lidera i da sada stvara prihod koji se investira u privredu Srbije’’.

Read more »

Vize opet Beogradu za vratom

 Kao apsolutnom rekorderu prema broju zahteva za azil u zemljama Evropske unije Srbiji bi ponovo mogli da zaprete ukidanjem bezviznog režima. Prema statistici iz juce objavljenog godišnjeg izveštaja Evropske komisije za prošlu godinu, više od cetvrtine zahteva koji stižu iz zemalja zapadnog Balkana je iz Srbije, a njihov broj je u odnosu na 2012. prošle godine skocio za 17 odsto. U izveštaju je navedeno da je broj zahteva za azil iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Crne Gore dostigao 78.000, a Srbija je ubedljivo prednjaci sa 22.500 lažnih azilanata, uglavnom romske nacionalnosti.

 Ozbiljan problem: Sesilija Malstrom

To je, prema recima evropske komesarke za unutrašnje poslove Sesilije Malmstrom, ozbiljno pitanje koje znatno opterecuje evropski sistem. Upitana da li su clanice EU zatražile pokretanje mehanizma privremenog ukidanja bezviznog režima državama iz koje dolaze azilanti, ona je odgovorila da to još niko nije tražio, ali takva mogucnost postoji.

- To bi predstavljalo nesrecan ishod, jer bi pogodilo poštenu vecinu gradana - istakla je Malmstremova, podsetivši da je mehanizam usvojen 2013. na zahtev grupe zemalja clanica zbog navale sa Zapadnog Balkana.

Rešenju u korist gradana Srbije i zapadnog Balkana nada se nekadašnja pomocnica šefa diplomatije Aleksandra Joksimovic.
- EU je uvedenim mehanizmom sebe na neki nacin obezbedila, ali se nadam da ce u ovoj ponovljenoj prici svi akteri biti voljni da se rešenje nade i spreci nekontrolisani odliv sa zapadnog Balkana. Na nama je da probamo sve i verujem da cemo upozorenje ozbiljno shvatiti, a da ce pomoci i cinjenica da je Nemacka koja ima najveci problem sa lažnim azilantima, Srbiju stavila na listu sigurnih zemalja i skratila proceduru povratka azilanata - kaže Joksimovic za "Vesti".

Strucnjaci za migracije i pitanja azila, sagovornici "Vesti", optimisti su da ce ovaj problem biti rešen bez sankcija za gradane Srbije, jer kako kažu sada se osim Beograda i zemlje EU ukljucuju nekim merama.

Vladimir Petronijevic iz Grupe 484, ukazujuci da najviše ljudi sa naših prostora ide ka Nemackoj, Švedskoj i Belgiji, smatra da statistika iz 2013. stvara situaciju za suspenziju bezviznog režima, ali ukazuje i da je Berlin ove godine uveo uprošcenu proceduru za povratak lažnih azilanata, što je suštinski korak ka rešenju smanjenja broja azilanata.

- Efekti tog poteza ce se tek videti, a verujem da ce broj lažnih azilanata koji odlaze i socijalnih razloga biti smanjen, jer ce njihov povratak biti brzo razmotren, pa nece imati nikakvu korist - objasnio je Petronijevic.

- Ogromna vecina gradana Zapadnog Balkana striktno se pridržava pravila ustanovljenih bezviznim režimom, ali ih zloupotrebljava šacica koju cini manje od jedan odsto radi ekonomskih beneficija koje pruža status azilanta. Brisel dobro saraduje sa zemljama zapadnog Balkana i one cine sve napore da se broj azilanata smanji, ali na žalost bez mnogo uspeha - kazala je Malmstremova.

On smatra da ne bi trebalo da dode do ukidanja bezviznog režima u ovom trenutku, jer bi to imalo posledice po EU integracije našeg regiona, ali istice da ce Evropa i dalje tražiti akcije da se problem azilanata reši.

Radoš Ðurovic iz Centra za zaštitu i pomoc tražiocima azila smatra da rešenje nije samo u naporima zemlje porekla azilanata, vec obe strane. Nada se da ce gradani Srbije i dalje putovati bez viza, jer to ne bi bila dobra poruka zemlji na putu EU i njenom poštovanju ljudskih prava.

- Ne sme se sa granice vracati neko na osnovu nacionalne pripadnosti, boje kože ili loše odece - kaže on i objašnjava da Romi uglavnom kažu da idu, jer nemaju posao, krov nad glavom i zdravstveno osiguranje.

- Mora da se promoviše održivi ostanak u Srbiji koji bi ih vezao za lokalnu sredinu, a tu mora da pomogne EU - ukazao je Ðurovic.

Read more »