"Bus plus" uskoro u rukama grada?

 Gradski menadžer Beograda Goran Vesic izjavio je u ponedeljak da ce grad uskoro preuzeti "Bus plus" sistem bez bilo kakve naknade. Gradska uprava je saopštila da je formirala radnu grupu koja treba da utvrdi novu tarifnu politiku za javni prevoz, jer postojeca, kako je rekao Vesic, ima "niz nelogicnosti".

Grad uskoro preuzima "Bus plus", najavio je gradski menadžer Goran Vesic

"Svako vozilo javnog prevoza ce biti obezbedeno kamerom, kako bi se smanjilo nasilje prema vozacima i putnicima", kazao je gradski menadžer i istakao da je nemoguce da gradani ocekuju da se besplatno voze u novim i klimatizovanim autobusima.

On je dodao da ce se prvi put u glavnom gradu brojati putnici u autobusima, kako bi se tacno utvrdilo koliko putnika se vozi na odredenim linijama, i koliko je na njima autobusa potrebno.

Vesic je rekao da je uradena javna nabavka za zoniranje buke u gradu i da ce biti nabavljeni novi aparati koji ce na pravi nacin regulisati nivo buke, jer postoje ozbiljne pritužbe gradana.

Prema njegovim recima, grad Beograd u toku ove godine ostvarice dva ili tri javno-privatna partnerstva, a cilj je da se prvi projekat te vrste uradi za deponiju Vinca, jer je to "najneuredenija tacka ovog dela Evrope".

"Dogovoreno je da pripremu za tako veliki projekat uradi Evropska banka za obnovu i razvoj, da grad u meduvremenu uredi imovinsko-pravne odnose, planove detaljne regulacije, kako bismo bili spremni da vec pocetkom sledece godine raspišemo veliki medunarodni tender za upravljanje deponijom", rekao je on.

Gradski menadžer je dodao da se do sada javilo 13 zainteresovanih kompanija s kojima su obavljeni razgovori.

Prema njegovim recima taj projekat, vrednosti izmedu 200 i 300 miliona evra, rešice veliki ekološki problem, ali ce i omoguciti gradu da ima dodatne prihode, proizvodnju struje, kao i otvaranje nekoliko stotina radnih mesta.

Read more »

“Šteta od poplava 1,5 milijardi evra“

 Ukupna šteta od katastrofalnih poplava u Srbiji, prema prvim zvanicnim podacima, iznosi 1,5 milijardi evra, izjavila je potpredsednik Vlade Srbije Zorana Mihajlovic.

Prema zvanicnim podacima šteta od poplava iznosi 1,5 milijardi evra: Zorana Mihajlovic

Mihajloviceva je rekla da je Vlada Srbije u ponedeljak usvojila izveštaj koji je raden na terenu zajedno sa medunarodnim organizacijama i posebnim timovima, a, prema preseku stanja i šteta i gubici iznose 1,5 milijardi evra.

"To se odnosi na sve sektore, pa i na društveni - kuce, obrazovne institucije, infrastrukturu, puteve, železnicu, proizvodni sektor... Uništeno je 485 kuca, a veliki broj je delom uništen", rekla je Mihajloviceva.

Ona je navela da ce energetika i rudarstvo, a delom i poljoprivreda biti ozbiljan problem za državu zbog štete od poplava, prenose beogradski mediji.

"To ce sve da utice na bruto domaci proizvod i doci ce do njegovog pada, jer su poplave bile ozbiljan udar na BDP, ali mi smo tu da to rešavamo", izjavila je Mihajloviceva.

Govoreci o tome od kojeg novca Vlada planira da sanira štetu, ona je rekla da ce na donatorskoj konferenciji 16. jula u Briselu biti predstavljen izveštaj o šteti i gubicima i to ce biti prilika da svi zainteresovani pomognu.

"Vec imamo donatore i u ova dva meseca i donatorskog novca. Tu je sasvim sigurno i novac iz kredita koji ce se prebaciti na hitnije projekte, vezano za putnu i železnicku infastrukturu, a isto tako imamo i odredene zajmove za hitni oporavak", kaže Mihajloviceva.

Ona je najavila da ce veoma brzo biti donesen zakon o obnovi zemlje, koji bi trebalo da pomogne da se problemi brže rešavaju.

Read more »

Dačić: Cenimo pomoć UN oko poplava

 Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dacic razgovarao je u ponedeljak u Njujorku s generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom i administratorom Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Helen Klark.

Zahvalio se celnicima UN na brzoj reakciji i pomoci koju su uputili Srbiji za vreme poplava: Ivica Dacic i Ban Ki Mun

On je pozvao clanice svetske organizacije da se odazovu Medunarodnoj donatorskoj konferenciji u Briselu 16. jula.

 "Nezavidnu ekonomsku situaciju opterecuje i veliki broj izbeglica i interno raseljenih lica. Ove ranjive grupe predstavljaju jedan od najkrupnijih problema sa kojima se Srbija suocava... Nalaženje trajnog i održivog rešenja za ove ranjive grupe ostaje jedan od glavnih zadataka Vlade", kazao je.
On je naveo i da je zbog toga Srbija duboko zabrinuta zbog preranog usvajanja Preporuke UNHCR u aprilu ove godine, o kolektivnom prestanku izbeglickog statusa licima koja su u periodu od 1990. do 1995. prognana iz Hrvatske.

"Srbija duboko ceni spremnost medunarodne zajednice da na poziv Evropske komisije, Francuske i Slovenije organizuje Medunarodnu donatorsku konferenciju u Briselu na kojoj ce se predstaviti donatorima Izveštaj o proceni štete koju su katastrofalne poplave ostavile za sobom u Srbiji i BiH u maju", rekao je Dacic u obracanju ucesnicima tog skupa.

On je rekao da je za Srbiju "veoma važan uspeh ove Donatorske konferencije" i pozvao clanice UN da ucestvuju na njoj, navodi se u saopštenju srpskog Ministarstva spoljnih poslova.

Podsecajuci na štetu izazvanu poplavama u Srbiji, Dacic je izrazio zahvalnost UN i njenim clanicama na brzom dostavljanju humanitarne pomoci i angažovanju svojih timova za procenu štete izazvane katastrofalnim poplavama.

"Bez velikodusne bilateralne pomoci i podrške UN, ne bismo mogli da pomognemo svim gradanima kojima je pomoc bila preko potrebna", dodao je on.

Govoreci o ostvarivanju ciljeva postavljenih Milenijumskom deklaracijom, Dacic je rekao da je Srbija postigla osnovni cilj i uspela da u periodu do 2008. smanji broj siromašnih za polovinu.

"Nažalost, situacija se pogoršala u doba globalne finansijske krize. Stope nezaposlenosti i siromaštvo beleže rast", rekao je srpski ministar i dodao da je, kao zemlja srednjeg dohotka, Srbija suocena sa posebnim razvojnim izazovima u iskorenjivanju siromaštva.

Read more »

Kosovo: Konstitutivna sednica 17. jula

 Predsednica Kosova Atifete Jahjaga zakazala je konstitutivnu sednicu kosovske skupštine za 17. jul, saopšteno je u ponedeljak iz njenog kabineta.

Zakazala konstitutivnu sednicu kosovske skupštine za 17. jul: Atifete Jahjaga

"Sve mere predsednice Republike Kosovo ce biti u skladu sa Ustavom Republike Kosovo i zakonima na snazi i nakon kosntituisanja Skupštine predsednica ce u Skupštinu poslati i predlog o mandataru za sastav Vlade Kosova", navodi se u saopštenju.

Medu pravnim strucnjacima na Kosovu ima razlicitih mišljenja o tome ko treba da bude kandidat za predsednika vlade i Skupštine Kosova - Demokratska partija Kosova koja je osvojila najviše glasova na izborima ili koalicija nekoliko opozicionih stranaka koje zajedno imaju više mandata od DPK.

U meduvremenu Jahjaga je pocetkom prošle sednice dobila intepretaciju Ustavnog suda prema kojem mandat za formiranje Vlade prvo treba da dobije partija ili predizborna koalicija koja je osvojila najviše mesta, odnosno u konkretnom slucaju DPK.

Ako u prvom pokušaju madatar ne uspe da obezbedi potreban broj od 61 glasa za formiranje Vlade onda mandat za drugi pokušaj može dobiti partija koja je druga po redu po broju dobijenih mandata.

Medutim, Ustavni sud nije iskljucio mogucnost da DPK i u drugom pokušaju dobije mandat za sastav Vlade.

Ako se u oba pokušaja ne obezbedi dovoljan broj glasova za formiranje Vlade onda je predsednica Kosova dužna da zakaže nove vanredne parlamentarne izbore.

Read more »

Krvavi biznis OVK (1): Monstrumima 45.000 dolara po glavi

 Dok se ocekuju zakljucci istrage americkog tužioca Klinta Vilijamsona, koji predvodi operativnu grupu za specijalne istrage Evropske unije u vezi sa trgovinom organima na Kosovu, uveliko se spekuliše ko bi na tim optužnicama mogao da se nade. Dva dokumenta glavni su izvor tih medijskih pretpostavki. Prvi je izveštaj švajcarskog senatora Dika Martija na osnovu koga je pre tri godine Parlamentarna skupština Saveta Evrope, sa 169 glasova "za", usvojila rezoluciju o nehumanom postupanju prema ljudima i nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu.

 Vode OVK zaradivalisu i do 45. 000 dolara od izvadenih organa po osobi

Drugi je izveštaj Unmika iz 2003, koji je je u novembru te iste godine dostavljenom Tribunalu u Hagu. Prema tom izveštaju, cije sve detalje objavljuju "Vesti", vode Oslobodilacke vojske Kosova zaradivale su i do 45.000 dolara od izvadenih organa samo jedne otete osobe. Izveštaj se zasniva na svedocenjima osmorice kosovskih i Albanaca iz Crne Gore, bivših pripadnika OVK.

U izveštaju se navodi da je izmedu 100 i 300 ljudi oteto i traktorima i kombijima prevezeno u pritvorske objekte na severu Albanije koji su se nalazili u ili u blizini gradova Kukeš i Tropoje. Vecina njih su bili muškarci srpske nacionalnosti sa Kosova zarobljeni u periodu od juna do oktobra 1999. Pocetkom avgusta te godine neki od njih (izmedu 24 i 100), kako se navodi, prevezeni su sa severa Albanije u privatne kuce i industrijske objekte u blizini grada Burel, 110 kilometara jugozapadno od Kukeša. Zatvorenici su prevoženi i u pritvor u blizini mesta Peškopi, oko 50 kilometara istocno od Burela. Iz centralne Albanije potom su ponovo prevoženi, u malim grupama, do privatne kuce južno od Burela, gde je napravljena improvizovana klinika, piše u izveštaju Unmika.

Tamo su korišceni medicinska oprema i osoblje da bi se zarobljenima vadili organi. Oni bi potom umirali. Njihovi posmrtni ostaci su sahranjivani u blizini. Organi su transportovani do aerodroma Rinas u blizini Tirane (oko 75 kilometara južno od Burela) i prevoženi van Albanije, piše u izveštaju. 

Deo zarobljenih je prevezen u "kliniku" u blizini Burela, a u toj grupi je bio i manji broj žena sa Kosova, Albanije i istocne Evrope. Poslednja isporuka zarobljenih bila je u prolece ili rano leto 2000. godine.

Odgovarajuci na pitanja Unmikovih istražitelja, cetvoro svedoka je izjavilo da je direktno ucestvovalo u transportu najmanje 90 etnickih Srba i drugih u pritvorske jedinice u severnoj i centralnoj Albaniji. Njih troje je izjavilo da je isporucilo zarobljene u kucu u Burelu, dok dva izvora tvrde da su ucestvovali u sahranjivanju posmrtnih ostataka u blizini kuce, a jedan da je ucestvovao u isporuci organa na aerodrom Rinas. Niko od njih, kako su izjavili, nije bio svedok medicinskih procedura.

U izveštaju Unmika naveden je i spisak desetoro Srba koji su, prema svedocenjima osmorice, odvedeni u Albaniju.

Vlastimira Stojanovica i Dragana Jacimovica videli su u grupi Srba koji su transportovani iz Suve Reke u Albaniju krajem jula i pocetkom avgusta 1999. Zlatko Antic viden je u grupi koja je sa lokacije u blizini Prizrena prevežena u Albaniju u istom vremenskom periodu. Siniša Vitoševic, Gradimir Majmarevic, Dragoljub Slavkovic, Mladen Vasic, Mileta Ðukic i Pera Ristic, videni su u pritvoru u blizini Tropoje, takode krajem jula i pocetkom avgusta 1999. godine. Sladanu Fan je video prijatelj jednog od svedoka u pritvoru u Preškopi u septembru ili oktobru 1999. godine.

Jedan od svedoka opisuje kako je ucestvovao u tri "isporuke" zarobljenih i leševa sa Kosova u Albaniju. Dva puta je prevozio zarobljene u "kliniku" u centralnoj Albaniji.

- Moja prva isporuka sa Kosova je bila 20. jula, druga oko 23. i poslednja pocetkom avgusta. Jednog jutra došao sam kod pretpostavljenog i on mi je rekao da mu je RZ zatražio da nabavi vozaca za neki posao. Znao sam da je ta grupa opasna, jer su bili poznati po ubijanju Srba u Pašinom Selu. Receno mi je da bi trebalo da prevezem kamion od Peci do Prizrena - navodi svedok.

Pred Prizren, dodao je, receno mu je da skrene ka Suvoj Reci. Kamion je zaustavio kilometar nakon mesta Ljutoglav.

- Tamo je bilo 30 zatvorenika, medu njima i jedna žena, kao i desetorica OVK vojnika. Zatvorenici su ocigledno dugo pešacili. Bili su prašnjavi i prljavi, a neki od njih su imali modrice. Atmosfera je bila normalna, i na pocetku sam pomislio da ce ih menjati za naše ljude. Jedan vojnik OVK je ispitivao par Srba. Jedan od njih je rekao da je Dragan Jacimovic iz Šilova. Imao je oko 40 godina - navodi svedok. - Ostali Srbi su bili iz Ratimlja, Oceruše i Gnjilana. Ljude su uterali u kamion.

Na izlasku iz Prizrena, kako dodaje, morao je da zaustavi vozilo zbog problema sa gumom.

- Kraj glavnog puta je prošla grupa od 15 zarobljenih Srba. Ispred njih je polako vozio džip sa pripadnicima OVK. Cetvorica pripadnika OVK hodali su pored Srba. Stali su da zapale cigaretu. Medu njima sam prepoznao Vlastimira Stevanovica iz Prizrena. Radio je kao konobar u Vojnom klubu u Prizrenu i imao je oko 30 godina. Nekoliko Srba je nosilo uniforme. Receno mi je da su zarobljeni iz MUP-a i vojske. Pitao sam jednog iz OVK šta ce raditi sa njima. On mi je odgovorio da ce vežbati secu drveca u Albaniji. Ta grupa je skrenula desno sa glavnog puta i prešla u Albaniju preko Paštrika. Mi smo vozili do Kukeša. Prešli smo granicni prelaz Morine. Saobracaj je bio veoma gust i niko nas nije zaustavio na granici. Izbeglice su se vracale i bilo je puno kamiona koji su išli u oba pravca. Stigli smo u Kukeš oko cetiri po podne. Kada smo tamo stigli, prešli smo na drugi put i skrenuli desno. Tamo sam ostavio Srbe - ispricao je pomenuti svedok.

Read more »

Vučić: Srbija nije okrenula leđa Rusiji

 Srbija se pokazala kao prijatelj i nije okrenula leda Rusiji u teškom trenutku, za razliku od mnogih drugih, i to pokazuje na delu, a ne recima, izjavio je danas premijer Srbije Aleksandar Vucic.

Našu podršku pokazujemo delima: Aleksandar Vucic i Dmitrij Medvedev

Posle sastanka s ruskim premijerom Dmitrijem Medvedevom, Vucic je kazao da je imao dobar razgovor s Medvedevom o ekonomskim pitanjima i da se obe stranu zalažu za još jacu trgovinsko-ekonomsku saradnju.

Srpski premijer je kazao da Rusija ima puno razumevanja za Srbiju i njene politicke stavove.

"Ja ne krijem da mi želimo u EU, ali ne želimo da u najtežem trenutku urušavamo naše prijateljske odnose. Srbija je to pokazala i na delima, tako ce biti i ubuduce", kazao je Vucic. 

Vucic je naveo da su danas razrešene neke nejasnoce oko Južnog toka, odnosno "cetiri molbe" srpske strane, i da je zahvalan ruskoj strani što je razumela potrebe Srbije.

Medvedev je najavio da ce u vezi s tim narednih dana potpisati pojedina dokumenta cime ce biti rešeni ti problemi u vezani s Južnim tokom.

Ruski premijer je kazao da je Južni tok kljucan ekonomski projekat za Evropu i za Srbiju, i da ne treba da se politizuje.

"Drugim recima, mi smo napravili znacajan napredak u pregovarackom procesu. Štaviše, narednih dana sam spreman da potpišem dokumenta, cime ce projekat u odnosima sa Srbijom uci u novu fazu", rekao je Medvedev dodajuci da projekat Južni tok pokazuje veoma dobre odnose naših naroda.

Vucic boravi u dvodnevnoj radnoj poseti Moskvi, tokom koje ce se u utorak sastati i s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

Read more »

Krvavi biznis OVK (2): Organi u bolnicu, leševi u rupu

Izveštaj Unmika koji je ta misija 2003. godine predala Tribunalu u Hagu sadrži svedocenja o ubistvima, otmicama i vadenju organa otetih Srba s Kosova. Jedan od svedoka, ciji se navodi nalaze u tom dokumentu, govori o tome kako je prvo prevozio Srbe u mesto Kukeš, na severu Albanije, da bi mu potom bilo naredeno da preveze leševe. U jezivoj ispovesti navodi 23. jul 1999. godine, kad je, kako opisuje, kamionom otišao u mesto, 1,5 kilometar od Suve Reke, gde ga je docekala grupa OVK predvodenja Ismetom Terom.

 Da li su žrtve trgovine organima?: Protest porodica nestalih sa Kosmeta 

- Ovog puta video sam leševe umotane u sivu vojnicku cebad. Osetio sam miris krvi i znao sam su sveži. Bili su oba pola, ali uglavnom muškarci. Utovarili su leševe u kamion. Kada je kamion natovaren, neprijatan covek iz OVK iz kabine kamiona mi je dobacio:

"Pogledaj ih. Moj brat je završio u Trepci. Prosuli su kaporit, prašak koji smo koristili za dezinfekciju i protiv smrada. Mislim da to bili ljudi iz okoline Suve Reke, Gnjilana i Orahovca" - navodi se u svedocenju.

Opisuje kako je rutom kojom je ranije vozio stigao do Kukeša oko 12.30, ali mu je ovog puta receno da skrene južno.

- Kad smo stigli na mesto videli smo Envera Cokolija iz ŠIK-a. Do 1991. on je bio u srpskom MUP-u u Prištini. Ljudi iz golfa 2 (koji nas je pratio) su istovarili kamion. Ponovo su stavili maske i rukavice. Oko 15 rupa je vec bilo iskopano kada smo stigli. Dva leša u rupu. Bilo je potrebno sat i po vremena da završe - navodi svedok. Opisuje i da je mesto bilo veoma udaljeno.

- Licilo je na Avganistan, samo sa više drveca. Onda smo se vratili u Prizren, a od Prizrena do Peci, gde sam ostavio kamion kod ljudi koji su mi ga dali.
Isti svedok govori o tome je 2 ili 3. avgusta dobio poziv za novu "isporuku".

- Otišao sam u Kapišnicu, u Peci. Stari Mercedesov frižider je bio tamo. Vec je bio natovaren, a na vratima su bile brave i lanci. Isti tim nas je pratio u golfu 2 i istih dvoje sa mnom u kabini. Ovog puta sam vozio u Morinu, pa u Tropoje. Ista procedura kao prošli put. Sve dobro organizovano. Grobnice su vec bile spremljene. Ovog puta mi je bilo teško jer je veoma visoko u planinama i veoma strmo, tako da sam imao problem da dovezem kamion do tamo. Sacekala su nas trojica muškaraca - stoji u izveštaju Unmika.

Ovaj izvor Unmika nestao je u okolini Kline 2003. godine. Clan njegove porodice kazao je Unmiku da veruje da je ubijen zbog neplacenog duga. Porodica nije dobila njegovo telo, niti je nestanak prijavila vlastima, plašeci se odmazde.

Ista osoba, koja se u izveštaju opisuje kao nižerangirani pripadnik OVK, dodaje da ne zna koliko je tela tada baceno u rupe jer je "bio sve sve vreme u kamionu".
Ista osoba, za koju još stoji da je Albanac sa severozapada Kosova, ispricala je istražiteljima Unmika da je najmanje dva puta vozio u improvizovanu kliniku u Burelu, gde su se, prema svedocenjima, zatvorenicima vadili organe. Prvi put, u oktobru 1999. godine, kad je prevezao cetvoro ili petoro Srba od Kukeša do kuce južno od Burela i isporucio ih coveku koji se zvao Besim Vokši, operativcu OVK sa nadimkom Kinez.

- Kucu je opisao kao tradicionalnu i prilicno veliku, podeljenu na dva dela. Takode je kazao da je kuca okrecena svetložutom bojom i da vlasnik nije iz istog klana kao drugi stanovnici sela - navodi se u izveštaju.

Kako stoji dalje, druga isporuka se desila u maju ili junu 2000. godine, kada je prevezao 20 žena (vecinom slovenskog porekla iz istocne Evrope i bivšeg SSSR-a) od lokacije na severu Albanije do kuce južno od Burela.

- Seca se da kamion bio bez prozora i sa lošom ventilacijom, i da su otvorili zadnja vrata jer se nekoliko devojaka skoro ugušilo - stoji u dokumentu. Prema daljem svedocenju, petoro žena je izdvojeno iz grupe i odvedeno u kucu južno od Burela.
- Izvor kaže da mu je kasnije naredeno da isprati vozilo koje je nosilo delove tela i/ili organe na aerodrome Rinas, u blizini Tirane. Naredeno mu je da se vrati do kuce da pomogne da se zakopaju ljudski ostaci, koji su bili u crnim plasticnim vrecama.

Read more »