BEOGRAD - Bogomir Popovic (5) preminuo je jutros oko 6 sati u Urgentnom centru, tri dana nakon stravicne nesrece u kojoj su mu poginuli majka Miljana (49) i brat Ðurad (18), dok se otac Vladimir (49), koji je izazvao nesrecu, i dalje nalazi u bolnici.
Stanje malog Bogomira bilo je sve vreme kriticno, a lekari u Urgentnom centru tri dana su se bezuspešno borili da mu spasu život.
( Blic)
BEOGRAD - Izgubio bitku za život!
Petogodišnji Bogomir Popovic, koji je u ponedeljak teško povreden na Ibarskoj magistrali, u saobracajnoj nesreci u kojoj su mu poginuli majka Miljana (49) i brat Ðurad (18), preminuo je juce na Urgentnom centru od teških povreda.
Teške povrede glave
- Bogomir je posle nesrece u komi prevezen u Urgentni centar. Imao je povrede glave, a lekari su se cetiri dana borili za njegov život. Nažalost, juce oko šest sati ujutru je izdahnuo - saznajemo iz Urgentnog centra.
Stravicna nesreca desila se kod Šiljakovca dok se cetvoroclana porodica Popovic vracala s mora u Crnoj Gori.
Otac stabilno
- Za volanom je bio Vladimir (49), koji je izgubio kontrolu nad „dacijom“, prešao u suprotnu traku i direktno se sudario sa šleperom iz Novom Pazara - podseca naš izvor.
Vladimir Popovic i dalje se nalazi na lecenju u Urgentnom centru.
- On nije više u šok-sobi. Stanje mu je stabilno i nije životno ugrožen - kažu iz Urgentnog centra.
(M. I.)
Posle analize doktorata ministra Nebojše Stefanovica i bivšeg rektora Megatrenda Mice Jovanovica, na red je stigao i doktorat funkcionera Demokratske stranke i predsednika opštine Novi Beograd Aleksandra Šapica, objavio je Pešcanik.
Autori koji su analizirali Stefanovicev doktorat odbranjen na Megatrendu - dr Uglješa Grušic, docent Univerziteta u Notingemu, dr Branislav Radeljic, vanredni profesor na Univerzitetu Istocni London i Slobodan Tomic doktorand na Londonskoj školi ekonomije i politickih nauka, kao i Marko Milanovic, docent na Pravnom fakultetu u Notingemu, koji je pokrenuo slucaj doktorata Mice Jovanovica, analizirali su i rad dr Aleksandra Šapica.
Autori isticu da su do disertacije došli nakon tri meseca cekanja, a koja je tražena u isto vreme kad i rad ministra Stefanovica.
Disertacija Aleksandra Šapica naslovljena je "Karakteristicne aktivnosti marketing odnosa u funkciji interesa individualnih potrošaca", a odbranjena je 2012. na Fakultetu za poslovni i industrijski menadžment Univerziteta Union.
Kako tvrde autori, naši strucnjaci iz Velike Britanije, pojedini delovi rada su samo obicni i doslovni prevodi. Kao primer su naveli delovi iz knjige Jobber i Lancaster, dostupne na internetu, preko Google Books. Iz te knjige su, kako tvrde, preuzete reference, tabele, pa cak i prevedene iste kineske poslovice.
Kako navode, Šapic nije nigde ni naveo tu knjigu kao izvor, ali i da to nije jedina literatura koju je preuzeo bez navodenja. Autori tvrde da je, na osnovu njihove analize, ceo rad "veliki plagijatorski kolaž iz raznoraznih izvora". Kako su napisali, postoji velika podudarnost teksta izmedu delova Šapicevog doktorata i strucnog clanka autora Gorana Dašica, koji je pomocnik direktora i docent na Visokoj školi modernog biznisa u Beogradu.
Autori su pozvali Univerzitet Union u Beogradu da pokrene postupak oduzimanja doktorskog zvanja g. Šapicu, "te da za razliku od Univerziteta Megatrend u slucaju g. Stefanovica, obezbedi punu nepristrasnost i nezavisnost tog postupka, izmedu ostalog tako što ce u odlucivanje o validnosti doktorata g. Šapica ukljuciti i profesore koji nisu zaposleni na Unionu".
Oni su pozvali Šapica da prihvati odgovornost za plagijat, i izvini se autorima ciji je rad preuzeo, a nije ih potpisao, kao i da podnese ostavku na mesto predsednika opštine Novi Beograd.
Autori su pozvali lidera DS Bojana Pajtica da od Šapica zatraži da javno preuzme odgovornost za nemoralno postupanje, a ostale stranke da na svoje veb sajtove postave doktorske disertacije i magistarske ili master teze svojih funkcionera, radi uvida javnosti.
(Pešcanik/B92)
BAZEL - Nije dugo bio na slobodi.
Srbin (32) ciji identitet nije objavljen, a koji je s dvojicom pritvorenika na spektakularan nacin, kroz kupatilo, pobegao iz kaznionice u Bazelu, posle skoro dve godine vracen je na izdržavanje zatvorske kazne.
Preostala dva begunca, obojica državljani Slovenije, uhapšeni su u Srbiji krajem 2012. godine i naša zemlja ih je izrucila prošle godine.
Trojicu muškaraca Apelacioni sud u Bazelu osudio je na po nekoliko godina zbog pljacki i trgovine drogom.
- Iz pritvora u Bazelu oni su pobegli tako što su kod tuševa u kupatilu razbili zid i prešli u susednu zgradu, iz koje su potom pobegli. Srbin je u Madarskoj uhapšen posle nedelju dana bekstva, ali je tek sad vracen na odsluženje kazne - pišu švajcarski mediji.
(J. R.)
"U ime Nove stranke tražim da se Beogradanima, a i svim gradanima Srbije pokažu jasni dokumenti u vezi sa 'Beogradom na vodi' i da se otvori jedna ozbiljna javna rasprava", kazao je Živkovic novinarima u Karadordevoj ulici.
On je naveo da sada projekat predstavlja najvecu nelegalnu gradnju koja se desila u Srbiji, a koja je u organizaciji države. "Ono što je naša procena jeste da ce Beograd i država poceti radove, ali da nece moci da ih završe, te ce investitor tužiti
državu i tražiti dodatne penale zbog nezavršenog posla, što ce i Beograd i zemlju staviti u dugove", dodao je predsednik Nove stranke.
Kako je objasnio, prema njegovim saznanjima u pripremi je poseban zakon (lex specialis) koji bi trebalo da reguliše projekat, ali tako da ne poštuje postojece zakone.
"Potrebno je više od 30.000 parking mesta, a na maketi nije naznaceno gde ce taj parking biti. Da nece možda biti u Lazarevcu, ne znam gde može da stane toliko mesta za parking?", upitao je on.
Predsednik Odbora Nove stranke za urbanizam Marin Krešic istakao je da su Beograd oduvek gradili strucnjaci, a "sada ga grade amateri". "Ovo je amaterski rad na niskom nivou, koji ima niz nelogicnost i koji nije uklopljen u matricu Beograda", rekao je on.
Odbornica Nove stranke u skupštini Beograda Aleksandra Hristic upitala je koliko košta priprema terena za izgradnju projekta i "da li gradani Obrenovca, Kaluderice ili Dorcola znaju da oni treba da plate i koliko treba da plate".
Poseta premijera Srbije Aleksandra Vucica Moskvi, 7. i 8. jula, bice posvecena ekonomskim, politickim i humanitarnim pitanjima, ali ce jedna od tema svakako biti Ukrajina."Rusiju zadovoljava sadašnji stav Beograda o Ukrajini. Rusija shvata da je stav Beograda maksimalno što se može ocekivati i da zbog situacije oko Kosova nikako nije u stanju da podrži pripajanje Krima", rekao je za agenciju Beta spoljnopoliticki urednik moskovskog Komersanta Genadij Sisojev.
Prema njegovim recima, za Moskvu nije važno samo to što je Srbija odbila da uvede sankcije Rusiji, vec i da se ne realizuje taktika medunarodne izolacije koju sprovode SAD prema Rusiji.
Time sve zemlje koje nisu glasale za sankcije ili ih opstruiraju, indirektno postaju saveznici Rusije, dodao je.
Od ekonomskih tema, Sisojev smatra da ce pored novih ruskih investicija i srpskog duga svakako biti reci o Južnom toku.
Za Moskvu je važno da Srbija ne promeni stav i da kao i druge zemlje kroz koje treba da prode gasovod i indirektno utice na Evropsku uniju, rekao je Sisojev.
On je izrazio ocekivanje da ce Moskva ponoviti stav da dok ruske investicije budu bile diskriminisane u Srbiji, a toga sudeci po pisanju srpske štampe - ima, nece biti novih ulaganja.
To se pokazalo nakon oktobarske investicione konferencije u Moskvi pošto skoro da nije bilo novih znacajnijih investicija jer nisurešeni stari problemi, rekao je Sisoev i dodao da sprski premijer mora da garantuje da te diskriminacije nece biti.
Vucic ce tokom posete Moskvi razgovarati sa predsednikom i premijerom Rusije Vladimirom Putinom i Dmitrijem Medvedevom.
Uoci posete on je izjavio da Beograd želi dobre odnose s Moskvom ali i da Srbija ne krije od Rusija da hoce da postane clanica EU.
Premijer je ponovio da Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, ali da nece uvoditi sankcije Rusiji zbog aneksije Krima.
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Cepurin ocenio je da je odlukom da ne uvodi sankcije Rusiji "Srbija u teškom trenutku pokazala da je pravi prijatelj Rusije" ali i da odbija da igra protiv svojih ekonomskih intersa.
Premijer Srbije Aleksandar Vucic izrazio je uverenje da ce na kraju mandata Vlade Srbije, mnogi koji je danas kritikuju, morati da priznaju da je uradila veliki posao na uspostavljanju stabilne ekonomije i oporavku zemlje. "Danas, možda prvi put u savremenoj srpskoj politici, imamo jasan plan za uspostavljanje stabilne ekonomije, cvrste države sa uredenim javnim finansijama", istakao je Vucic u autorskom tekstu objavljenom u današnjem izdanju lista "Informer".
On je ocenio da ce "do tog svetla" Vlada Srbije morati da prode kroz "mnogo trnja u mracnom tunelu" i da je Srbija kao najveci košarkaš svih vremena Majkl Džordan bezbroj puta promašivala ali da je uveren da posle mnogo teških mera, dolazi do neslucenih uspeha.
Vucic je rekao da bi svi koji to ne razumeju trebalo da pogledaju film koji je Džordan napravio da bi motivisao ljude da pokušavaju ali je i naveo da Srbija nema tu vrstu džordanovske ambicije da bude najbolja ili najveca, bez obzira na broj promašaja.
"Nemamo ni vremena za to. Ako promašimo ovaj put, u ovom mandatu, ja necu samo završiti na klupi, nego cu morati zauvek, osloboden i sujete i patetike, da napustim politicki teren. Bice to i moj, licni poraz, u poslu u kojem nema niceg licnog", naveo je Vucic u tekstu pod naslovom "Akcija odmah" koji je kako je istakao "vrlo namerno" preuzet iz kampanje Frenklina Ruzvelta demokratskog kandidata uoci predsednickih izbora u SAD 1933 godine.
Vucic je ocenio da je tu rec o "nasušnoj potrebi" jedne zemlje da proba da se promeni i da pokuša da izade iz zacaranog kruga u kome se našla.
Premijer je porucio svima, koji ce odmah povikati da im je "dosta teškog života i mucenja" da se živelo bolje od onoga "što smo zaslužili i zaradili".
"Svojom neodgovornošcu, pre svega nas politicara uspeli smo da samo u periodu od 2008. do 2012. povecamo nezaposlenost sa 14,4 na cak 26,1 odsto, kao i da povecanjem penzija i plata u javnom sektoru koje je uradenim bez ekonomske podloge i bilo kakvog racionalnog razloga podignemo nivo javnog duga sa 34,2 na 62,5 odsto bruto domaceg proizvoda", istakao je Vucic.
10:59
Dejan
