12:10
Dejan
PUKOVNIK TRIFUN KOPRIVICA: Kobre su štitile i Rokfelera i Čaušeskua!
Pripadnici najstarije protivterorističke jedinice na Balkanu o svojih 36 godina postojanja. Odeljenje od 12 najsposobnijih u JNA, preteča današnjih „Kobri“, odabrana je 1978. između pola miliona vojnika. Morali da čuju šapat na sedam metara
Posao specijalaca antiterorista u ogromnom broju zemalja sveta je dosadan. Sastoji se od svakodnevnih osmočasovnih treninga i veliko je pitanje da li ćeš ikada u akciju. Mi smo imali „profesionalnu sreću“ da nam nije bilo dosadno - ovako o poslu specijalaca priča penzionisani pukovnik Trifun Koprivica, prvi komandir prve antiterorističke jedinice na Balkanu. Oformljena je u JNA aprila 1978. godine, od 12 „odabranih“. Jedinica je 1985. prerasla u vod, zatim u odred, a danas je to Bataljon Vojne policije za specijalne namene - „Kobre“.
Udruženje bivših pripadnika jedinice nalazi se na brodu „Kurjaci sa ušća“ na Savskom keju u Beogradu. Prošle nedelje obeleželi su godišnjicu formiranja. Od prvih dvanaest došlo ih je šest.
O kakvom se „odabiru kadra“ radilo kada je početkom 1978. stiglo naređenje u Generalštab da se pronađu najsposobniji vojnici kako bi parirali narastajućem ustaškom terorizmu, priseća se Trifun Koprivica. Kao i svi, dobrovoljno se prijavio. Prošao je i test „da razgovetno čuje šapat na sedam metara“, što je uz pucanje, trčanje, borenje i, naravno, društveno-političku podobnost, bilo uslov da staneš u stroj. Koprivica je izabran za komandira.
- Mi smo bili pioniri. Do tada u JNA nikakve specijalne opreme nije bilo. Testirali smo sve, od šlemova do pancira i pušaka, na lutkama i na sebi. Počela je nabavka američkih pištolja „ingram“, „škorpiona“, kaciga sa vizirom, pancira sa trostrukom zaštitom...
Udruženje bivših pripadnika jedinice nalazi se na brodu „Kurjaci sa ušća“ na Savskom keju u Beogradu. Prošle nedelje obeleželi su godišnjicu formiranja. Od prvih dvanaest došlo ih je šest.
O kakvom se „odabiru kadra“ radilo kada je početkom 1978. stiglo naređenje u Generalštab da se pronađu najsposobniji vojnici kako bi parirali narastajućem ustaškom terorizmu, priseća se Trifun Koprivica. Kao i svi, dobrovoljno se prijavio. Prošao je i test „da razgovetno čuje šapat na sedam metara“, što je uz pucanje, trčanje, borenje i, naravno, društveno-političku podobnost, bilo uslov da staneš u stroj. Koprivica je izabran za komandira.
- Mi smo bili pioniri. Do tada u JNA nikakve specijalne opreme nije bilo. Testirali smo sve, od šlemova do pancira i pušaka, na lutkama i na sebi. Počela je nabavka američkih pištolja „ingram“, „škorpiona“, kaciga sa vizirom, pancira sa trostrukom zaštitom...
„Dužili“ su i - železničarsku uniformu, pa šumarsku i pilotsku, ali i radničke kombinezone, jer se vežbalo na vozovima, prugama, u šumarskim kućicama...
Prvi „specijalci“na prostoru SFRJ bili Trifun Koprivica, Dragan Manojlović, Mirko Šobot, Momčilo Milosavljević, Razvigor Virijević, Miro Krajišnik, Radovan Petrović, Stanojko Stefanović, Braco Babić, Vladimir Jovanović, Zoran Milošević i Ramadan Hurić.
Na vojnim poligonima su od 1978. do 1980. širom zemlje uvežbavali pucanje van propisanih parametara, talačke situacije u vozilima, avionima, pucanje ih helikoptera, skokove iz helikoptera na zemlju sa sedam metara visine... Tada je postavljen standard - udarno dejstvo grupe u akciji traje između tri i pet sekundi. Ako se probije to vreme, vežba kreće iz početka, pa koliko puta bude potrebno...
Fanatizam jedinice Koprivica ilustrije događajem sa vežbe 12. decembra 1979. na aerodromu u Nišu kada se njihov helikopter sa sedam ljudi srušio na pistu sa visine od 30 metara. Svi su preživeli i, kao da se ništa nije desilo, od zapanjenog komandanta aerodroma zatražili novu letelicu da nastave vežbu. Vojni vrh je 1980. procenio da su dovoljno vešti da ih „pokažu“ javnosti, pa su u jesen te godine pred kamerama i građanima izveli vežbu oslobađanje talaca iz stana na četvrtom spratu uskakanjem sa osmog.
Osamdesete su, prema sećanju „specijalaca“, bile zlatne godine. Tada je, recimo, Nenad Stekić, rekorder u skoku udalj, jedinog konkurenta imao u podoficiru Braci Babiću, koji je u čizmama skakao 6,5 metara. Podoficir Zjajo Murić tada se na sedam metara dug konopac peo za 3,9 sekundi, što je i sada armijski rekord.
U odabiru ljudi za jedinicu kao standard ušlo je pravilo da svi moraju da se slože da li dobrovoljac ispunjava uslove.
- Princip upotrebe specijalaca je bio i ostao da na zadatak idu dva, tri ili pet ljudi, a da drugi za to niti znaju niti smeju da pitaju - objašnjava Trifun.
Na vojnim poligonima su od 1978. do 1980. širom zemlje uvežbavali pucanje van propisanih parametara, talačke situacije u vozilima, avionima, pucanje ih helikoptera, skokove iz helikoptera na zemlju sa sedam metara visine... Tada je postavljen standard - udarno dejstvo grupe u akciji traje između tri i pet sekundi. Ako se probije to vreme, vežba kreće iz početka, pa koliko puta bude potrebno...
Fanatizam jedinice Koprivica ilustrije događajem sa vežbe 12. decembra 1979. na aerodromu u Nišu kada se njihov helikopter sa sedam ljudi srušio na pistu sa visine od 30 metara. Svi su preživeli i, kao da se ništa nije desilo, od zapanjenog komandanta aerodroma zatražili novu letelicu da nastave vežbu. Vojni vrh je 1980. procenio da su dovoljno vešti da ih „pokažu“ javnosti, pa su u jesen te godine pred kamerama i građanima izveli vežbu oslobađanje talaca iz stana na četvrtom spratu uskakanjem sa osmog.
Osamdesete su, prema sećanju „specijalaca“, bile zlatne godine. Tada je, recimo, Nenad Stekić, rekorder u skoku udalj, jedinog konkurenta imao u podoficiru Braci Babiću, koji je u čizmama skakao 6,5 metara. Podoficir Zjajo Murić tada se na sedam metara dug konopac peo za 3,9 sekundi, što je i sada armijski rekord.
U odabiru ljudi za jedinicu kao standard ušlo je pravilo da svi moraju da se slože da li dobrovoljac ispunjava uslove.
- Princip upotrebe specijalaca je bio i ostao da na zadatak idu dva, tri ili pet ljudi, a da drugi za to niti znaju niti smeju da pitaju - objašnjava Trifun.
Velizar Ranković, sekretar udruženja „Kobri“, veli da je kroz jedinicu do sada prošlo nekoliko stotina ljudi. Danas mnogi rade privatno u obezbeđenju javnih ličnosti. Kako kaže Ranković, inače bivši načelnik Štaba, u vreme poplave otmica privrednika početkom prošle decenije, samo Bogoljuba Karića niko nije smeo da dira jer su ga čuvale - bivše „Kobre“. Izvedena je „proba“ - pokušana je otmica Karićevog automobila ispred „Aeroinžinjeringa“. Uz uperen pištolj u potiljak, pratiocu je naređeno da preda auto, ali je ovaj oteo oružje razbojniku. Kada je drugi skočio u pomoć razoružanom kolegi, i on je „spakovan“.
- Jedinica je korišćena i preventivno, kada bi se samo čulo za pretnju, ali smo čuvali i Dejvida Rokfelera, i Čaušeskua, sve naše ministre odbrane...
Krajem osamdesetih jedinica je maskirana u delegate bila prisutna na poslednjoj Sednici CK SKJ, kada su Slovenci otišli.
- Špegeljeve saradnike Đuru Dečaka, Josipa Kovača, Franju Kovača, Vladu Šabarića i Belobrka trebalo je da privedemo 1990, znali smo šta rade, ali nismo dobili odobrenje od državnog vrha, pa smo smo ih uhapsili tek krajem januara 1991. - priča Ramo Hurić.
Prema Hurićevom sećanju, akcija je protekla bez problema. Izvela su je samo četiri čoveka, tokom noći, u Virovitici, koja je toliko ključala ustaštvom da niko nije ni primetio da im - nema lidera. Pohapšene su ugledali tek na u večernjem TV dnevniku.
Od 1995. odred specijalaca prelazi u Gardijsku brigadu i dobija ime „Kobre“.
Od kada je jedinica osnovana imali su jednog poginulog,dva teško ranjena i 12 lakše.
Veliku svetsku proveru imali su 2000. godine u Švajcarskoj na situacionom takmičenju sa specijalcima iz celog sveta. Bili su najbolji.
-Današnja ekipa je još bolja - tvrdi komandir Koprivica. - Oni da bi ušli u jedinicu moraju da „prođu“ sve naše rezultate, a još rade i na kompjuterima, sa kamerama,specijalnim telefonima... Iako smo otišli iz jedinice, i dalje smo tamo. Naši naslednici nas nisu zaboravili.
- Jedinica je korišćena i preventivno, kada bi se samo čulo za pretnju, ali smo čuvali i Dejvida Rokfelera, i Čaušeskua, sve naše ministre odbrane...
Krajem osamdesetih jedinica je maskirana u delegate bila prisutna na poslednjoj Sednici CK SKJ, kada su Slovenci otišli.
- Špegeljeve saradnike Đuru Dečaka, Josipa Kovača, Franju Kovača, Vladu Šabarića i Belobrka trebalo je da privedemo 1990, znali smo šta rade, ali nismo dobili odobrenje od državnog vrha, pa smo smo ih uhapsili tek krajem januara 1991. - priča Ramo Hurić.
Prema Hurićevom sećanju, akcija je protekla bez problema. Izvela su je samo četiri čoveka, tokom noći, u Virovitici, koja je toliko ključala ustaštvom da niko nije ni primetio da im - nema lidera. Pohapšene su ugledali tek na u večernjem TV dnevniku.
Od 1995. odred specijalaca prelazi u Gardijsku brigadu i dobija ime „Kobre“.
Od kada je jedinica osnovana imali su jednog poginulog,dva teško ranjena i 12 lakše.
Veliku svetsku proveru imali su 2000. godine u Švajcarskoj na situacionom takmičenju sa specijalcima iz celog sveta. Bili su najbolji.
-Današnja ekipa je još bolja - tvrdi komandir Koprivica. - Oni da bi ušli u jedinicu moraju da „prođu“ sve naše rezultate, a još rade i na kompjuterima, sa kamerama,specijalnim telefonima... Iako smo otišli iz jedinice, i dalje smo tamo. Naši naslednici nas nisu zaboravili.
