Provera rusko–srpskog prijateljstva
Dolazak ruskog šefa diplomatije Lavrova u Srbiju biće prilika da se osim o bilateralnim odnosima dve zemlje, porazgovara o aktuelnoj gasnoj krizi sa Ukrajinom, izgradnji Južnog toka, ali i o budućim partnerskim odnosima
Jučerašnji dolazak ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova u Beograd poklopio se sa odlukom Moskve da obustavi dalje isporuke prirodnog gasa Kijevu dok se ne plati 1,9 milijardi dolara nagomilanog duga Gaspromu. Ova poseta biće prilika da se sa visokim gostom porazgovara ne samo o bilateralnim političkim odnosima, krizi u Ukrajini, već i o našoj strepnji da zbog zavrtanja ventila Ukrajini i mi, „kao kolateralna šteta”, ne ostanemo bez tog enegrenta.
Naravno, neizostavna tema biće i nastavak radova na Južnom toku s kojim bi i mi i EU imali alternativni pravac u dopremanju gasa do potrošača. Valja, takođe, očekivati da će se na stolu naći i pitanje cene gasa koju mi plaćamo Gaspromu i da li, kao što se pitao i naš premijer Vučić, može da bude nešto niža od 390 dolara za hiljadu kubika. Da li Srbija zaista zbog činjenice, da je uz Bosnu i Hercegovinu jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji, može da računa na neke trgovinske povlastice, pogotovo za gas?
Rusija je juče izjutru, kako je i najavila, obustavila isporuke gasa Ukrajini i zatražila od te zemlje da ubuduće taj energent plaća unapred. To se, međutim, kako je obećao i ukrajinski ministar energetike Jurij Prodan, neće odraziti na isporuke gasa Evropi, a time i nama, jer će količine za evropsko tržište nesmetano nastaviti da se transportuju preko te zemlje.
– Obavešteni smo da su isporuke gasa Ukrajini smanjene na nulu. Poslat je samo gas za tranzit u evropske zemlje, dodao je Prodan i istakao da će Ukrajina obezbediti pouzdan tranzit gasa ka Evropi.
S obzirom na to da oko 15 odsto gasa namenjenog Evropi prelazi preko ukrajinske teritorije, postavlja se pitanje i kakva je sudbina Srbije u ovakvim okolnostima tim pre što naša zemlja nema alternativni pravac snabdevanja?
Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže, da naša zemlja narednih dana ne bi trebalo da ima problema s snabdevanjem gasa iz Rusije, ukoliko Ukrajina bude od reči i nastavi s redovnim isporukama gasa Evropi.
– Ukoliko bi se, međutim, ponovio scenario iz 2008. godine kada je Ukrajina umesto da šalje gas Evropi, sve količine skladištila i zadržavala za sebe, problem će imati i Srbija i Evropa. U tom slučaju bi ukrajinski prijatelji u EU trebalo da ukažu Ukrajini na posledice takve njihove eventualne odluke, kaže Vuletić.
Sve i da dođe do obustave gasa, Srbija u ovom času ima rezerve gasa u skladištu Banatski Dvor za naredna dva do tri meseca, tako da bi se povlačile količine mahom za industriju koja ga sada najviše troši. Sreća je što je leto i što se gas ne troši i za grejanje, kaže Vuletić.
Međutim, postavlja se pitanje, šta ukoliko ovaj sukob na relaciji Moskva–Kijev potraje do zime, a Srbija u međuvremenu potroši zalihe iz Banatskog Dvora? Tada ćemo biti u situaciji da kupujemo mnogo skuplji gas kako ne bismo ostali bez ovog energenta usred zime.
Dobra stvar je, ističe Vuletić, što je Srbija od dolaska „Gaspromnjefta” u NIS tri puta povećala domaću proizvodnju gasa. I sada se pitamo, kaže Vuletić, da li smo skupo ili jevtino prodali NIS Rusima. Zbog čega to nismo sami radili, pita naš sagovornik i odgovara – zato što nismo razvijali NIS nego smo iz njega ispumpavali pare.
Prema zvaničnim podacima NIS-ova domaća proizvodnja gasa u 2013. godini bila je 551 milion kubika gasa, a mi dnevno trošimo oko pet miliona kubika
Upućeni u gasne prilike u Srbiji, međutim, tvrde da situacija u Banatskom Dvoru i nije tako bajkovita. Tačno je da na zalihama trenutno ima gasa za dva do tri meseca, ali samo uz veliku štednju, i sve moguće supstitucije. Ovaj izvor, dodaje, da NIS domaći gas troši za svoje potrebe u Rafineriji u Pančevu i ostatak prodaje Panonskim termoelektranama-toplanama, te da svega 10 odsto ide „Srbijagasu”.
Ova situacija u kojoj se Srbija malo-malo nalazi valjda bi trebalo da bude više nego dovoljan razlog da Srbija ne odustaje od gradnje „Južnog toka”, uprkos svim pritiscima Evropske komisije posebno od kada Srbija ne pristaje na uvođenje sankcija Rusiji zbog Krima.
Da je završena izgradnja ovog drugog paralelnog pravca snabdevanja gasovoda, Srbija bi sada skrštenih ruku mogla da gleda na celu ovu stvar. Ovako, ne može, jer postoji opasnost da joj najveći potrošači poput Azotare, MSK, Fabrike stakla u Paraćinu... stanu zbog gasa.
Zato je bez zadrške, trebalo podržati italijanskog premijera Matea Rencia koji je prošle nedelje, pošto je stigla vest iz Bugarske da se obustavlja gradnja „Južnog toka”, predložio liderima zemalja kroz koje će prolaziti ovaj gasovod, da upute zajedničko pismo Evropskoj komisiji u znak podrške tom projektu.
Iako je ovo samo još jedan podao način EK da preko Ukrajine kazni Rusiju, ista ta EK neće da prizna da je Evropi gas najpotrebniji. Samo prošle godine apetiti Evrope prema ruskom gasu povećani su za oko 16 odsto pa je umesto 138 milijardi kubika, koliko je isporučeno 2102. godine, ka Evropi lane otišlo 162 milijarde kubika ruskog gasa.
Cilj „Južnog toka” je da upravo zbog čestih sukoba na relaciji Moskva–Kijev zaobiđe Ukrajinu u transportu gasa i obezbedi stabilnije snabdevanje velikih kupaca u EU, poput Austrije i Italije. Ukrajina s druge strane dobro zna da će ukoliko ostane bez ovog transportnog pravca godišnje gubiti milijarde dolara samo na ime transportnih taksi.
I dok Evropa i deo zapadnog Balkana sa strepnjom gledaju ka Ukrajini, koja svakog časa može da zavrne gasni ventil, slučaj ruskog gasa završiće pred arbitražnim sudom u Stokholmu gde će ukrajinski „Naftogas” zatražiti obeštećenje od šest milijardi dolara od „Gasproma” zbog previsoke cene za gas. Kako je saopšteno u Moskvi, i „Gasprom” se obratio tom sudu zbog ukrajinskog duga.
„Gasprom” je već preduzeo i preduzimaće maksimalne napore da spreči moguće poremećaje u tranzitu gasa za Evropu.
Jasna Petrović-Stojanović
22:03
Dejan
