Ruski najpoznatiji pisci, ukljucujuci Dostojevskog, Tolstoja, Nabokova, Bulgakova... cesto su prikazivani kao usamljeni geniji. Medutim, mnogi od njihovih radova su plodovi kreativnih partnerstava sa njihovim suprugama. Daleko od toga da su one bile samo pasivni daktilografi, one su radile kao urednici, istraživaci, prevodioci, izdavaci i još mnogo toga.
Ljudi znaju samo deo istorije, recimo da je Sofija kopirala mnoge velike Tolstojeve romane, ali ona je zapravo uradila mnogo više od toga. Oni su razgovarali o svim stvarima, izmedu njih je jednostavno postojala varnica. I bez nje, "Rat i mir" za koji ceo svet zna, nikada ne bi bio napisan.
Vera, Nora, Zelda. Ovo su imena nekih žena najpoznatijih pisaca. One možda nisu poznate, ali je njihov uticaj neprevaziden. Bilo da su bile domacice, urednici, sekretarice ili muze, one su ucinile da njihovi muževi naprave remek dela.
foto profimdia Vera Nabokov: Šampion i urednik
Bez nje, ne bi postojala "Lolita". Vera Nabokov nije bila konkretna inspiracija za lik u ovoj knjizi, ali je sacuvala knjigu iz pepela kada je Nabokov zapalio i bacio u kantu. Vera je direktno uticala na sadržaj knjiga njenog muža.S vremena na vreme je govorila: "Ne, ne možete to reci na ovaj nacin" i Nabokov je smišljao odmah bolje rešenje ili bi ona sama rekla: "Zar ovo nije bolje rešenje?"
Verin život sa Nabokovim je studija o pobožnosti, podstaknut njenom osudom njegove velicine. Prema jednom clanku u Njujorkeru u kom piše: "Kada je upoznala svog muža, ona je osetila da je on najveci pisac generacije, toga se i držala 66 godina."
Još od mladih dana Vera i Vladimir radili su kao tim koji je podržavao njegovo pisanje, radeci ponekad i nekoliko poslova. Na kraju, Vera je bila njegov agent, šofer i asistent, prema pisanju Gardijana, Vera mu je cak i sekla hranu za svaki obrok.
Sofija Tolstoj
Brak izmedu Lava i Sofije trajao je 48 godina i njena podrška mu je pomogla da napiše epska dela "Rat i mir", "Ana Karenjina". Upravo ona mu je i pomogla da se reši problema zavisnosti u mladosti. Pisac koji je još u mladosti obecavao, bio je alkoholicar, kockar i ženskaroš. Sve je ispricao Sofiji, obecavajuci joj da "nece imati nijednu drugu ženu u selu, osim u retkim prilikama koje nece sam tražiti, ali ni spreciti".
Kada je otišla prvi put u njegovu kucu, ostala je šokirana prizotom. Krevet bez pokrivaca i cebeta, staro posude i sobe u ocajnom stanju. Sofija je sve restaurirala i sredila, ali ono što je njoj pricinjavalo radost jeste rad na njegovim delovima.
Postala je Tolstojeva sekretarica i agent. Kopirala je ceo tekst "Rat i Mir", 7 puta i promovisala je muževljev rad (kontaktirala je cak i udovicu Dostojevski za savet).
Problemi su nastali kasnije kada je Tolstoj razvio novu filozofiju pred kraj života. On je još uvek ženi pisao duga ljubavna pisma, ali je vec poceo da se odrice porodice i imanja. na kraju, depresivan, Tolstoj je odlutao sa svog imanja.
Sofija je našla Lava na maloj železnickoj stanici gde je ležao i umirao, samo kako bi prisustvovala njegovom poslednjem dahu. Volja da završi ediciju Tolstojevih dela pomoglo je Sofiji da prevazide svoj bol. "Nadam se da ce ljudi razumeti ženu koja je bila preslaba da bude supruga genija i istinski velikog coveka", napisala je.
Ana Dostojevski
Dostojevski je zaprosio svoju stenografkinju, 20-godišnju Ana Snitkinu, samo mesec dana nakon što su se upoznali. To je bio vrlo kreativni mesec. Ana mu je pomogla da završi "Kockara" i povrati prava na sva njegova dela, koja je prigrabio pohlepni izdavac. "Moje srce je bilo ispunjeno sažaljenjem prema Dostojevskom, koji je pretrpeo pakao egzila. Sanjala sam da pomažem coveku cije sam romane obožavala", napisala je Ana u svojim memoarima. Pisac je tako sa svojih 45 godina pronašao ženu koja je potpuno posvecena njemu i njegovom radu.
On je bio bespomocni kockar. Nakon braka, porodica je morala da pobegne iz Rusije jer su ga jurili ljudi za novac. Ipak, on je nastavio da se kocka po Evropi, a ponekad je davao garderobu i nakit svoje žene kao zalog. Ana je negovala njegovu strast kao bolest, više nego kao na porok. Jednom mu je dala poslednji novac iz kuce. Prema Dostojevskom, zbog ovakvog cina shvatio je da je Ana mnogo jaca i dublja nego što je mislio. Izgubio je novac, ali je dao ženi dva obecanja - da se više nikada nece kockati i da ce je uciniti srecnom. Održao je oba.
Njegovi najveci romani su nastali uz njenu pomoc, kao sekretarice i kao srodne duše. Ona je imala veliki osecaj empatije prema njegovim karakterima, a ponekada je i plakala dok je kucala.
Tokom poslednjih godina pišcevog života, njegova porodica je napokon prevazišla finansijsku krizu, zahvaljujuci uglavnom Ani koja je sve držala pod kontrolom. Njegova smrt nije bila kraj njene ljubavi, svoj život je posvetila izdavanju njegovih dela i održavajuci secanje na njega. Nikada se nije preudala, govorivši ironicno: "Za koga ja mogu da se udam posle Dostojevskog? Tolstoj možda?"
Pratite Sport na Facebooku i Twitteru
18:45
Dejan
