Kako piše list Komersant pozivajuci se na neimenovani izvor, direktor ruskog predstavništva Ibeja Vladimir Dolgov sastao se sa zamenikom direktora Federalne službe za nadzor komunikacija (Roskomnadzor) i predstavnikom sistema placanja Pejpal (PayPal) koji pripada Ibeju.
Izvor lista tvrdi da je Ibej vec poceo da prenosi servere iz Švajcarske u Rusiju i da ce taj posao završiti pre 1. septembra kada zakon o cuvanju podataka stupa na snagu.
Predstavnik Roskomnadzora Vadim Ampelonski je potvrdio da se rukovodstvo te službe sastalo s menadžerima internet kompanije.
"Ibej je clan radne grupe od prvog dana, ali je sastanak s predstavnicima vlasti održan prvi put", objasnio je Dolgov.
Osnovni cilj Ibeja je da dobije odgovor na niz pitanja o zakonu o cuvanju podataka koji stupa na snagu 1. septembra 2015. godine. Na sastanku je potvrdjena spremnost da se skupljaju i cuvaju potrebne informacije u potpunom skladu sa zakonom", rekao je on.
Od 1. septembra 2015. godine stupa na snagu zabrana cuvanja licnih podataka ruskih gradjana u inostranstvu. Prvobitno je planirano da zakon stupi na snagu 1. januara, ali je rok pomeren. Zakon o cuvanju podataka usvojen je u julu 2014. godine, podseca Komersant.
Ðuric je za jedne dnevne novine naveo da ce ugovor ostati mrtvo slovo na papiru, ukoliko se pre roka, predvidenog za pocetak njegove realizacije, ne ponude zadovoljavajuci odgovori na pitanja, koja su za Srbe u regonu Šar planine od kljucnog interesa.
- Bez zadovoljavajuceg odgovora na ta pitanja, ugovor nece biti moguce sprovesti u praksi, a kompanije zainteresovane za ulaganje i njihovi akcionari, umesto profita, bili bi izloženi milionskim gubicima, na poslovima daleko od Šar planine i nepopravljivoj šteti njihovom ugledu- kazao je Ðuric.
Kosovska vlada i francuski konzorcijum "MDP Consulting - Compagnie des Alpes" trebalo bi sutra da potpišu ugovor o realizaciji Projekta za razvoj turistickog centra Brezovice vrednog 409 miliona evra, piše prištinski dnevnik "Koha Ditore".
List navodi da su ispunjeni svi preduslovi za sprovodenje tog projekta, da ce se sa "teškim radovima" poceti 2016. godine, kao i da u roku od šest meseci francuski konzorcijum treba da priložiti dodatnu dokumentaciju, prostorni plan, finansijsku konstrukciju...
Predlog, koji je predstavio francuski konzorcijum, predvida realizaciju projekta u tri faze: razvoj centra, investiciju od 410 miliona evra i otvaranje 3.000 radnih mesta.
Ideja iza novog interfejsa je da ono bude što jednostavnije i intuitivnije za svakog pojedinca. Predstavljena je Quick Shot opcija uz koju se klikom sa zadnje strane mogu praviti fotografije cak i kad je telefon zakljucan.
Promene se odnose na osnovne aplikacija kamera, poruka i poziva, kao i informacija koje se prikazuju korisniku.
Ovaj clanak je preuzet sa sajta National Geographic.
Ono što je Licfild otkrio jeste znacajna razlika u nacinu na koji pacijenti i naucnici vide ove dogadaje. Pacijenti su opisivali svetlost, tzv. vantelesno lebdenje ili spiritualno i/ili emocionalno budenje, dok su naucnici navodili manjak kiseonika, nalet endorfina i/ili previše ugljen-dioksida kao pratioce ovih stanja.
Ono što ostaje jasno, medutim, jeste da je uprkos obimnom istraživanju izvedenom na "umirucem mozgu" istina koja stoji iza odgovora šta se dogada prilikom iskustva bliske smrti zapravo ostala nejasna i nedostižna. Iako detalji i opisi variraju od kulture do kulture, sveukupni ton iskustava neverovatno je slican. Zapadna iskustva bliske smrti su najviše istražena.
Mnoge od tih prica vezana su za osecaje lebdenja i gledanja scene oko tela onoga ko je bez svesti; provodenje vremena u lepom, "onostranom carstvu"; upoznavanje duhovnih bica (neki ih nazivaju andelima) i osecaj prisustva ljubavi koje neki nazivaju Bogom; susret sa davno izgubljenim rodacima ili prijateljima; prisecanje dogadaja iz života i konacno neprestano dozivanje izvan magicnog carstva i vracanje u sopstveno telo.
Vremenom, naucna literatura i pokušaji objašnjavanja iskustva bliske smrti kao rezultata fizickih promena u mozgu pod pritiskom ili umirucem mozgu, takode su postali obimniji. Obrazloženi uzroci ukljucuju manjak kiseonika, nesavršenu anesteziju i neurohemijsku reakciju tela na povredu.
OBJAŠNjENjE
Takode, nauka može da objasni mnoge od osecaja koje pacijenti kasnije opisuju. Recimo, za osecaj pacijenata da su preminuli naucnici kažu da je posledica Kotardovog sindroma, tj. "sindroma hodajuceg leša". "Paraliza sna" se povezuje s halucinacijama koje podsecaju na snove, a veruje se da su slikovite halucinacije uzrok navodnih susreta s mrtvim rodacima. Ovakve susrete cesto su opisivali pacijenti oboleli od Parkinsonove bolesti, kod kojih je primecen nagao porast dopamina u odredenim situacijama, a neki strucnjaci smatraju da povišen nivo dopamina može da izazove halucinantna stanja.
Pacijenti, s druge strane, odbacuju ovakva objašnjenja kao neadekvatna. Medicinski uslovi pod kojima se dogada iskustvo bliske smrti su previše razliciti da bi se objasnio fenomen koji je toliko raširen.
09:55
Dejan
